Ukrajina: Separatisti proglasili nezavisnost, Zapad ne priznaje referendum

Povezani članci

• Bidenovi pomoćnici pronašli još poverljivih dokumenata
• Izraelski vojnici tokom protesta u Gazi ubili Palestinca
• Izrael odobrio izgradnju novih naselja na Zapadnoj obali, Palestinci ogorčeni
• U strmoglavom padu
• Erdogan: Grčka će razgovarati ili se suočiti s posljedicama
• Nastavaljaju se pregovori o iranskom nuklearnom sporazumu u Beču

Proruski separatisti proglasili su nezavisnost regiona Lugansk na istoku Ukrajine. Oni su pročitali deklaraciju o nezavisnosti na skupu u gradu Lugansk. Prema njihovim rečima, 96 odsto onih koji su glasali, odlučilo se za odvajanje od Ukrajine. Deklaracija je usledila samo sat vremena pošto su ruski separatisti u susednom regionu Donjeck takođe proglasili nezavisnost i zatražili prijem u Rusku Federaciju. Odluku o tome u Donjecku je objavio samoproglašeni gradonačelnik Slovjanska Vječeslav Ponomariov:

“Mi, narod Republike Donjeck, na osnovu rezultata referendum od 11. maja 2014. godine i deklaracije o suverenitetu Narodne Rrepublike Donjeck, proglašavamo da je od sada Narodna Republika Donjeck nezavisna država”.

Dalje je pozvao Rusiju u  pomoć:

“Potrebne su nam ruske trupe kao garancija bezbednosti našeg naroda i zarad našeg spokojnog života u budućnosti”.

Separatistički voša Denis Pušilin (drugi zdesna)

Jedan od lidera samoproklamovane regije Donjeck Denis Pušilin, poziva Moskvu da ovaj region pripoji Ruskoj Federaciji:

“Na osnovu volje građana Narodne Republike Donjeck i kako bismo namirili istorijsku pravdu, apelujemo na Rusku Federaciju da razmotri prihvatanje Narodne Republike Donjeck u sastav Ruske Federacije”.

Istovremeno na Zapadu se ređaju izjave odbijanja da se prizna takozvani referendum, na brzinu raspisan i održan, sa još brže proglašenim rezulutatima. Šefica evropske spoljne politike i bezbednosti Ketrin Ešton, posle sastanka sa EU šefovima diplomatije u Briselu, ponovila je da nema govora o priznavanju rezultata glasanja.

“Razmotrili smo poslednja dešavanja na terenu. Neizostavno, postojala je velika zabrinutost zbog nastavljenih pokušaja proruskih separatist da destabilizuju istok i jug Ukrajine. Te akcije su neprihvatljive i moraju prestati”, ističe Ešton.

Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim premijerom Arsenijem Jacenjukom, u Kijevu, obećao je da će Brisel ostati uz Ukrajinu.

“Nećemo priznati aneksiju Krima i Sevastopolja, kao što nećemo priznati ni takozvani referendum. On je nelegalan, nelegitiman i nekredibilan. To je način za izazivanje podela među ukrajinskim zajednicama”, rekao je Rompej.

Pod krovom Bele kuće iznet je isti stav Vašingtona. Portparol predsednika Obame Džej Karni:

“Mi ne priznajemo rezultate, i kao što ste videli Evropska unija i ostali lideri su zauzeli isti stav. U vezi sa tim izražavamo razočaranje što ruska Vlada nije iskosristila svoj uticaj da preduhitri održavanje referenduma”.

Vladimir Putin

Istovremeno u Moskvi, ruski predsednik Vladimir Putin u toku sastanka sa guvernerom Krasnojarska Ljevom Kuznjecovim u Sočiju, tokom kog je Kuznjecov imenovan za šefa novouspostavljenog Ministarstva za severno kavkaske poslove:

“Ovo ministarstvo, kao i ostala tela za kritično važne teritorije, uspostavljeno je kako bi pažnja federalnih vlasti bila usmerena na razvoj Severnog Kavkaza”.

Takođe, dan nakon što je izjavio da Ukrajina krade ruski gas, te da bi zbog toga trebalo primeniti avansni sistem naplate, ruski premijer Dmitrij Medvedev, na satanku kabineta u Moskvi, objavljuje konkretne poteze:

“To je ono što ja mislim – prestanimo da ih mazimo. Obavestimo ih da ćemo od sutra uvesti plaćanje unapred. Verujem da je sve moguće načine rešavanje ove situacije već istražio Gasprom”.

Medvedev je je upozorio i da bi Moskva mogla da preduzme mere protiv Moldavije zbog toga što je u Kišinjevu na kratko bio zadržan avion potpredsednika vlade Dmitrija Rogozina, koji je u petak posetio Pridnjestrovlje. Razmatranje će se odnositi, naveo je Medvedve, „u svetlu ekonomske saradnje“. Moldavske vlasti su zadržale Rogozinov avion na njegovom povratku u Moskvu i zaplenile deo kutija s potpisima peticije kojom građani Pridnjestrovlja od Rusije traže da prizna nezavisnost te oblasti od Moldavije.

Pozicija bivših sovjetskih republika, ne samo Ukrajine, otvara se kao pitanje od prioriteta za zapadnu politku. Francuski predsednik Fransoa Oland i u to ime nalazi se u Bakuu u okviru turneje po Azerbejdžanu, Gruziji i Jeremeniji.

“Ova putovanja nisu usmerena ni prema kome, ali imaju za cilj jačanje veza između Evrope, Francuske i partnera koji su nezavisni, te da pokažemo zabrinutost za njihov razvoj”, objašnjava Oland.

Bez obzira na sve, 25. maj i predstojeći predsednički izbori u Ukrajini, ostaju momenat su na koji se u ovom ternutku koncetrišu dojučerašnji ruski partneri sa Zapada. Na to ukazuje i britanski premijer Vilijam Hejg koji je istakao da “postoje dokazi dobre volje ruskog predsednika da se održe predsednički izbori” u Ukrajini, ali sad EU čeka da vidi “kako će Rusija delovati u tim zbivanjima i šta će učiniti da se smanji zaoštrenost”, u toj državi.

RSE