U Vrhovnom sudu sumnjaju u Bidenov oprost studentskih dugova

Povezani članci

• Policija istražuje pucnjavu na autobus na Kosovu, tri osobe poginule
• Kriza politike akomodacije
• Koronavirus: 1.355 preminulih i 60.000 oboljelih
• Vulkan na Havajima uništio 26 domova
• Humanitarna pomoć glavna tema susreta talibanskih i zapadnih dužnosnika
• U Vijetnamu nakon udara tajfuna 25 mrtvih i deseci nestalih

Foto: Andrew Caballero-Reynolds/AFP/Getty Images

Program američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) za oprost studentskih dugova naišao je na sumnje konzervativne većine sudija Vrhovnog suda SAD koje su dovele u pitanje pravnu osnovu te mere.

Saslušanje na Vrhovnom sudu u slučaju oprosta duga usledilo je pošto su konzervativne sudije već sprečile više Bajdenovih incijativa, ali i ukinule ustavnu zaštitu prava na abortus, pišu svetski mediji.

Konzervativna većina američkog Vrhovnog suda izrazila je sumnju u pogledu Bajdenovog programa olakšice studentskog zajma, što bi moglo da otvori put da jedna od vodećih ekonomskih mera njegove administracije bude ukinuta kasnije ove godine, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Tokom rasprave na Vrhovnom sudu u utorak, 28. februara, konzervativne sudije su dovele u pitanje da li Bajden ima ovlašćenje da nekima izbriše studentski dug, kao i da li je takva mera pravedna. Takođe su sugerisale da je tu meru trebalo da usvoji Kongres usvajanjem zakona, a ne da bude sprovođena izvršnom uredbom Bele kuće.

Bajdenova administracija branila je program olakšica studentskih kredita kao neophodan za pomoć američkim domaćinstvima posle pandemije korona virusa. Plan najavljen u avgustu doneo je Bajednu pohvale levog krila Demokratske partije, kao podršku među mlađim glasačima.

“Uvereni smo da je to legalno”, napisao je Bajden na Tviteru (Twitter) u utorak. “I borimo se za to na sudu.”

S druge strane, kritičari te mere sugerišu da ona nesrazmerno pomaže bogatijim porodicama u poređenju s drugim vladinim programima.

Analitičari predviđaju, kako navodi Fajnenšl tajms, da će Bela kuća pokušati da pronađe načine da zaobiđe sud ako sudije ukinu izvršnu uredbu, pošto je to politički važno za izbore 2024.

O čemu se radi?

Vrhovni sud razmatra dva slučaja u vezi s programom koja bi mogla da odluče da li će više od 40 miliona ljudi u SAD dobiti otpis hiljada dolara duga, ukazuje BBC.

Bajden je u avgustu objavio plan za otpis do 10.000 dolara federalnih studentskih zajmova za Amerikance koji zarađuju manje od 125.000 dolara godišnje, premda su prijave za program obustavljene pošto je sudija nižeg suda u novembru presudio da je nezakonit.

Plan takođe predviđa otpis do 20.000 dolara duga za one koji su dobili zajam preko Pel granta (Pell Grant), koji se daje studentima iz porodica s nižim primanjima.

Pojedini pravni stručnjaci rekli su za BBC da slučajevi pred Vrhovnim sudu o oprostu dugova – kao i budući potencijalni pravni izazovi – najavljuju probleme za jedno od Bajdenovih obećanja iz kampanje za izbore 2020.

Za oprost dela studentskog duga prijavilo se više od 25 miliona. Bela kuća je očekivalo da će planom biti oprošteno ukupno 430 milijardi dolara duga, kao i da će skoro 20 miliona onih koji su uzeli zajmove moći potpuno da se oslobode duga.

Vrhovni sud je u utorak počeo saslušanja u dva povezana slučaja: Ministarstvo obrazovanja protiv Brauna (Brown) i Bajden protiv Nebraske.

U prvom slučaju dve osobe koje su uzele studentski zajam tvrde da je administracija nepravedno isključila neke, uključujući one koji imaju komercijalne kredite, iz otpisa duga i da je to učinila bez davanja vremena za javne komentare.

U drugom slučaju šest država u kojima su republikanci na vlasti – Nebraska, Misuri, Arkanzas, Ajova, Kanzas i Južna Karolina – tvrdi da Ministarstvo obrazovanja nema ovlašćenje da otpiše studentski dug i da je Bajdenova administracija koristila COVID-19 pandemiju kao izgovor za ostvarivanje širih političkih ciljeva.

Oprost duga od Trampa do Bajdena

Američka Vlada je počela da pruža pomoć zaduženim studentima u martu 2020, skoro odmah pošto je tadašnji predsednik Donald Tramp (Trump) proglasio pandemiju COVID-19 za vanredno stanje. Tadašnja ministarka obrazovanje privremeno je obustavila otplate i obračunavanje kamata na federalne studentske krede.

Ministarstvo obrazovanje produžavalo je pauzu u isplatama duga osam puta pod administracijama Trampa i Bajdena.

Kada je u avgustu trebalo da se privremene olakšice završe, ministar obrazovanja Migel Kardona (Miguel Cardona) pozvao se na zakon iz 2003. za trajni otpis studentskih dugova do 10.000 dolara i dodatnih 10.000 dolara za one iz porodica s niskim primanjima. Kardona je meru obrazložio da su ljudi opterećeni studentskim dugovima zbog pandemije izloženi povećanom riziku od bankrota.

Međutim, kako ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) očekivalo se da će se plan oprosta duga suočiti s preprekama na Vrhovnom sudu, gde je konzervativna većina već bila kritična prema drugim Bajdenovim inicijativama i poništila nekoliko njih u vezi s pandemijom korona virusa, uključujući moratorijum na deložacije stanara i zahtev da veliki poslodavci testiraju svoje radnike zbog infekcije ili zahtevaju da se vakcinišu.

Bajdenova administracija, međutim, tvrdi da pitanje oprosta duga uopšte nije trebalo da se pojavi na Vrhovnim sudu, jer se šest država pod vođstvom republikanaca u jednom slučaju, kao i dve osobe koje su imale kredite u drugom slučaju, nisu oštećeni programom otpisa duga i stoga nisu imali pravni status za tužbu.

Argument konzervativnih sudija

Konzervativni članovi Vrhovnog suda insistirali su da vladine inicijative s velikim političkim i ekonomskim posledicama mora da odobri Kongres, ističe Njujork tajms (The New York Times).

Glavni sudija Džon Roberts (John Roberts) ukazao je da je administracija delovala bez dovoljno eksplicitnog ovlašćenja Kongresa za jednu od najambicioznijih i najskupljih izvršnih uredbi u istoriji SAD, kršeći principe podele vlasti.

“Mislim da bi većina uzgrednih posmatrača reklo”, kazao je sudija Roberts, “ako ćete dati toliko novca, ako ćete uticati na obaveze toliko Amerikanaca po pitanju koje je veoma kontroverzno, to je nešto za Kongres”.

Troje liberalnih sudija je, s druge strane, reklo da je Kongres već reagovao donošenjem zakona 2003. koji je ovlastio ministra obrazovanje da deluje u vanrednim okolnostima. “Kongres ovo nije mogao mnogo jasnije da kaže”, rekla je sudija Elena Kagan, dodajući: “Svakodnevno se bavimo zakonima Kongresa koji su zaista zbunjujući. Ovaj nije.”

Međutim, kako navodi Njujork tajms, do kraja oko tri i po sata argumenata u dva slučaja, činilo se da će konzervativna većina suda uništiti nade 26 miliona ljudi sa studentskim zajmovima, uključujući milione koji su dobili odobrenje za oprost duga.

Ako bi administracija pobedila u ovim slučajevim, to bi verovatno bilo na osnovu toga što niko od tužilaca u dva slučaja nije dokazao da ima pravo za tužbu, ali ni taj ishod nije verovatan.

Glavni sudija, kome su se pridružili i drugi članovi šestočlane konzervativne većine Vrhovnog suda, pozvao se na “doktrinu glavnih pitanja”, koja zahteva da vladine inicijative s velikim političkim i ekonomskim posledicama budu jasno odobrene od strane Kongresa.

U junu se Vrhovni sud već pozvao na tu doktrinu u odluci koja je ograničila ovlašćenja Agencije za zaštitu životne sredine da se bavi klimatskim promenama, jer bez “jasnog ovlašćenja Kongresa”, kako je naveo sud, agencija ne može da deluje.

Pitanje pravednosti

Konzervativni sudije su pored ukazivanja da je Kongres trebalo da bude uključen u tako skup poduhvat, takođe dovele u pitanje pravednost programa, ističe Vašington post (The Washingtonb Post).

One su postavile pitanje da li je program oprosta duga fer prema onima koji su otplatili kredite, onima koji su finansirali fakultet bez duga ili onima koji su odlučili da ne idu na fakultet zbog troškova.

Sudija Roberts je predstavio hipotetički scenario s dvoje maturanta srednje škole – jedan uzima kredit da bi išao na fakultet, a drugi da započne posao za negu travnjaka. Zašto je pošteno, pitao je on, da se od vlasnika malog biznisa zahteva da u suštini kroz plaćanje poreza subvencioniše oprost zajma nekom studentu, koji će prema istraživanjima tokom života zaraditi više novca.

Predstavnica vlade Elizabet Prelogar (Elizabeth), koju su podržale liberalne sudije, u odgovoru je rekla da je to ovlastio Kongres zakonom iz 2003. koji se tiče ljudi sa studentskim kreditima, a ne onih koji su odlučili da pokrenu posao ili nisu otišli na fakultet zbog troškova. Kongres za njih možda ima druge programe, dodala je sudija Kagan.

Slabo poverenje u Vrhovni sud

Konzervativne sudije kritikovale su Bajdena da je programom oprosta studentskih dugova zloupotrebio ovlašćenja, dok je poverenje javnosti u Vrhovni sud sve manje, ukazuje Tajms (The Times).

Slučaj s oprostom duga je usledio posle niza eksplozivnih presuda okončanih prošlogodišnjom odlukom da se poništi Rou protiv Vejda (Roe v Wade), čime je ukinuto ustavno pravo na abortus u SAD posle skoro pola veka.

Tramp je tokom četiri godine u Beloj kući imenovao trojicu sudija u Vrhovni sud, koji sada ima šest konzervativnih i troje liberalnih sudija.

Prošlogodišnja anketa je pokazala da je poverenje javnosti u sud palo na 25 odsto, što je istorijski nizak nivo, ističe londonski list.

RSE