Tramp pod kritikama zbog najave zatvaranja meksičke granice

Povezani članci

• Berlin blokirao kineske investicije u nemačke tehnološke kompanije
• U Britaniji se održavaju parlamentarni izbori
• U sudaru vozova u Indiji poginulo 288 osoba, povrijeđeno 850 putnika
• Preduzeti koraci ka formiranju ‘Evropskog nebeskog štita’ pod okriljem Nemačke
• Clinton povećala vodstvo ispred Trumpa
• SAD povećao carine na 200 milijardi dolara na kinesku robu

Najavljene mere američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da će zbog povećanog priliva migranata zatvoriti granicu s Meksikom i ukinuti pomoć centralnoameričkim državama iz kojih oni dolaze, mogle bi samo da pogoršaju problem, pišu američki mediji, ukazujući da je pre svega potrebno promeniti imigracione zakone u SAD.

Pucanj u nogu

Pretnjom da će zatvoriti granicu s Meksikom i ukinuti pomoć Gvatemali, Hondurasu i Salvadoru, iz kojih dolaze mnogi migranti u SAD, predsednik Tramp je praktično pucao Americi u nogu, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times) u uredničkom komentaru.

Kao i s Trampovim predloženim zidom na granici s Meksikom, koji će malo toga uraditi da obeshrabri neodobrenu migraciju, a kamoli unošenje droge, niko ko zna nešto o imigracionoj politici, piše Njujork tajms, ne veruje da je zatvaranje granice rešenje za nedavno povećanje broja migranata na južnoj granici SAD.

Ekonomski poremećaj za zajednice iz pogranične oblasti i uticaj na trgovinu bi bio katastrofalan, ocenjuje njujorški list i dodaje da zatvaranje granice neće zaustaviti migrante da ulaze u SAD i traže azil, pošto su mnoge migrantske grupe proteklih meseci ulazile u zemlju između zvaničnih prelaza.

Vreme je za “proaktivne mere”, piše uticajni liberalni list, navodeći među njima rešavanje osnovnih uzroka povećanja dolaska migranata “od reforme federalnih imigracionih zakona do poboljšanja ekonomskih uslova u Centralnoj Americi”, nasuprot Trampovoj najavi da će ukinuti pomoć Gvatemali, Hondurasu i Salvadoru.

Neophodna reforma imigracionih zakona

S druge strane, konzervativcima naklonjen Volstrit džornal (The Wall Street Journal), u uredničkom komentaru takođe piše da izgradnja zida, zatvaranje granice i ukidanje pomoći centralnoameričkim državama neće sprečiti migrante da dolaze, ali naglasak stavlja na reformu, kako ocenjuje, “izopačenog zakon o azilu” koji “priziva talas migranata koji je opteretio bezbednost granice”.

Imigraciona politika je, ukazuje list, toliko polarizovana da desnica i levica imaju veto nad svakom konstruktivnom merom. Ipak, Kongres mora da napravi snažnije pravne prepreke koje migranti i sudije ne mogu izbeći, zaključuje Volstrit džornal.

Navodeći izjavu američkog komesara za carinu i zaštitu granice da je granica dostigla “tačku pucanja” usled priliva porodica iz Centralne Amerike, list ističe da je između 2000. i 2017. pritvaranje migranata na granici opalo 80 odsto s poboljšanjem ekonomske situacije u Meksiku i pojačanom bezbednosti granice, ali da se imigracija ubrzala prošle godine pošto se pročulo da roditelji s decom koji traže azil mogu ostati godinama i možda zauvek.

Problem je, ocenjuje Volstrit džornal, što tražioci azila mogu izbeći trenutnu deportaciju prostim uveravanjem imigracionih zvaničnika da imaju “kredibilan strah” da će biti proganjani po povratku u zemlju, što je definisano kao proganjanje po pitanju rase, vere, nacionalnosti, pripadnosti pojedinoj socijalnoj grupi ili političkom mišljenje. Ali migranti koji se žale na nasilne supružnike ili ekonomske teškoće takođe prolaze.

Trampova administracija je prošle godine pokušala da oteža prolaženje testa kredibilnog straha, uskraćivanjem ostanka onima koji beže iz socijalnih ili ekonomskih razloga, ali je to blokirao federalni sud. Zato poslanici u Kongresu treba da nadvladaju neosnovane sudske presude, zaključuje Volstrit džornal i ocenjuje da će demokrate, ako odbiju da deluju po pitanju imigracije, biti više krive za sve veću humanitarnu i bezbednosnu krizu nego administracija.

Trampova rešenja možda donesu rezultate

Pretnja zatvaranjem granice s Meksikom i ukidanjem pomoći centralnoameričkim državama “kontraintuitivno može raditi u korist svih”, ocenjuje kolumnista Vašington posta (The Washington post) Henri Olsen (Henry), dodajući da su to poslednji primeri “poznatog kursa lukavog predsednika” – dobiti prednost nad nekim koga želiš da primoraš da sedne za pregovarački sto.

Trampova taktika je već viđena, piše Olsen i podseća da je pretnja povlačenjem iz Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA) primorala Kanadu i Meksiko da prihvate promene; ljutite reči o NATO su pomogle da mnoge zemlje povećaju potrošnju na odbranu; pretnje carinama Kini, EU i Japanu su dovele do trgovinskih pregovora koji još traju.

Otkazivanje pomoći Gvatemali, Hondurasu i Salvadoru daje Trampu prednost, ili makar on to misli, da ih navede da urade više da spreče migrante da odlaze, piše Olesen. Mada upozorava da bi ukidanje pomoći moglo imati suprotan efekat ako se u tim zemljama pogoršaju uslovi, on ipak kaže da bi se mogao povećati pritisak na njihove vlasti.

Isto tako, dodaje kolumnista Vašington posta, zatvaranje granice s Meksikom bi odmah stavilo ogroman pritisak na meksičku privredu, ali bi posledice trpeli i američki potrošači, uvoznici hrane i automobilske kompanije koje uvoze delove. Međutim, ocenjuje Olsen, to bio moglo takođe da se pretvori u Trampovu prednost, pošto bi mogao da se žali da mu demokrate nisu dale šta želi za bezbednost granice.

“Trampova krajnja linija je jasna: zaustaviti veliki broj migrantskih porodica da stižu na granicu SAD. Strane koje mu mogu dati ono što želi – demokrate, meksički lideri i centraloameričke vlade – trebalo bi da uvide da su njegove pretnje napravljene da privuče njihovu pažnju da stvarni pregovori mogu početi. I pošto je već izneo svoju krajnju liniju, trgovanje na bazaru bi moglo biti profitabilno za one koji žele da učestvuju u cenkanju”, zaključuje kolumista Vašington posta.

Zbunjenost i nagađanja

U danima pošto je Tramp obnovio pretnju da će potpuno zatvoriti južnu granicu, čak su i zvaničnici administracije i kongresni republikanci zbunjeni i nagađaju šta bi mogao biti sledeći potez predsednika o ključnom pitanju njegovog mandata, piše Politiko (Politico).

Administracija razmatra kako da smanji broj ljudi koji ulaze u SAD iz Meksika, što bi moglo značiti zatvaranje nekih ulaznih tačaka ili ograničavanje ko može preći granicu, objašnjava Politiko, dodajući da je drugi predlog zabrana da putnička vozila, ali ne i komercijalni kamioni, prelaze granicu.

Međutim, piše Politiko, posle Trampove pretnje su i republikanski zvaničnici ocenili da bi dramatično ometanje redovnog prekograničnog saobraćaja moglo dovesti predsednika u novi sukob s njegovom partijom, čiji lideri upozoravaju da bi zatvaranje delova ili cele granice moglo izazvati ekonomsku pustoš.

Uz ocenu da zatvaranje ili ograničavanje granice na zvaničnim prelazima neće sprečiti migrante da ilegalno ulaze u SAD, Politiko ukazuje da su i neki bliski Beloj kući rekli da je reč o “praznoj pretnji” i da predviđaju da Tramp neće zatvoriti granicu s trećim po veličini trgovinskim partnerom SAD s kojim ima preko 600 milijardi dolara vrednu prekograničnu razmenu.

Neuspeh administracije

Trampova administracija je u pravu u vezi s jednom stvari: američki imigracioni sistem je slomljen, a talas očajnih migrantskih porodica iz Centralne Amerike koje stižu na granicu SAD-Meksiko preti da preplavi resurse koje je vlada rasporedila, ocenjuje Los Anđeles tajms (LA Times), ističući da besmislene Trampove reakcije ne samo da neće rešiti probleme, već će ih verovatno pogoršati.

“Neke od politika – kao što je prisiljavanje tražilaca azila da čekaju u često prljavim uslovima u Meksiku dok se njihovi zahtevi procesuiraju – nehumane su i verovatno nezakonite”, napisao je novinar Skot Martel (Scott Martelle) u rubrici “Mišljenje”.

On ocenjuje da je Trampova odluka o zamrzavanju više od 500 miliona dolara humanitarne pomoći Gvatemali, Hondurasu i Salvadoru – s objašnjenjem da te vlade nisu uspele sprečiti migrante “da odu” – pogrešna, jer ne kažnjava te vlade, već je u pitanju novac prvenstveno namenjen neprofitnim organizacijama koje se bore za stabilizaciju zajednica – kako bi se manje ljudi osećalo primoranim da ode. “Ukidanje pomoći će pogoršati problem na koji se predsednik žali”, ističe se u tekstu.

Losanđeleski list podseća da prema američkom zakonu i međunarodnim sporazumima, ljudi imaju pravo da traže azil tako što se predstavljaju na granici i podnose zahtev. “Ono što je Trampova administracija bila nesposobna da uradi je da organizuje neophodne resurse za rešavanje zahteva. Da li je to granična kriza? Ne. To je neuspeh administracije i upravljanja”, ističe se u tekstu.

RSE