Torijevcima je potreban poraz

Povezani članci

• Haos u Tripoliju: Teroristi ubili trojicu hotelskih čuvara, uzeli goste za taoce
• U samoubilačkom napadu pakistanskom Lahoreu najmanje 50 mrtvih, većina žrtava žene i djeca
• Izvanredni izbori u nedjelju u Turskoj: Hoće li vladajuća Stranka pravde i razvoja morati dijeliti vlast?
• London nakon Brexita neće priznati nadležnost Suda EU
• Sjeverna Koreja ispalila nove rakete
• Japan: Snažna eksplozija u fabrici za proizvodnju silikona, više stradalih

foto: tviter

U jesen 1954. mlad i prilično hrabar psiholog po imenu Leon Festinger infiltrirao se u jedan NLO kult u Minesoti. Članovi kulta su verovali da će ih u ponoć 21. decembra pokupiti svemirski brod i odvesti do nove planetarne utopije na ivici galaksije. Rasprodali su svoju imovinu i javili lokalnim novinama šta se sprema.

Festinger nije bio zainteresovan za samo proročanstvo. Mnoge slične grupe nicale su povremeno u raznim krajevima Amerike. Psihologa je zanimalo šta će se desiti pošto se proročanstvo ne ispuni. Da li će članovi kulta priznati da su naseli? Da li će se vratiti svom životu? Da li će se ponovo povezati sa realnošću?

Zapravo, 35-ogodišnji Festinger, koji je već godinama ispitivao dogmatsko mišljenje u raznim oblicima, očekivao je da će se uverenja članova kulta još više učvrstiti. Psihološki bi bilo suviše strašno priznati grešku, suviše pogubno suočiti se sa podsmehom ljudi koji su ih upozoravali da greše. Naravno, kada je sat otkucao ponoć, članovi kulta su smesta našli alternativno objašnjenje. Planetarni raspored se promenio: svemirski brod je u stvari trebalo da sleti dve godine kasnije. Ubrzo su se vratili svojim redovnim poslovima, propovedanju i vrbovanju.

Pominjem Festingerovo istraživanje jer pruža jedinu perspektivu iz koje je moguće razumeti sve ovo što već 6 godina traje u britanskoj politici. Buduće istoričare neće naročito iznenaditi što su se za manje od godinu dana promenila 4 ministra finansija, što su tržišta u rasulu i što su se samo nekoliko nedelja nakon poslednjih već spremali novi izbori za lidera partije (dok su kladionice nudile opklade i na povratak Borisa Džonsona). Naprotiv, sve će se to smatrati logičnom posledicom onoga što je prethodilo, niza događaja koji se protežu unazad do odlučujućeg proročanstva novije britanske političke istorije.

U osnovi svega što se dešava stoji brexit. Njegovi fanatični vernici su proricali da će ekonomija procvetati čim se oslobodi tevtonskih okova Evropske unije; da ćemo, kada konačno povratimo suverenitet koji nam je oteo Brisel, obezbediti povoljne trgovinske poslove širom sveta; da ćemo smanjiti imigraciju, uz zalet produktivnosti i ekonomskog rasta.

Ova predviđanja smo osporavali svi mi koji smo glasali protiv te istorijske greške, ali nam je rečeno da naprosto ne verujemo dovoljno jako, ili da potcenjujemo Britaniju. Jezik kojim se razgovaralo počeo je da liči na jezik kulta, naročito kada bi se neko predskazanje sudarilo sa stvarnošću i ispostavilo kao pogrešno. Hor poslanika rugao se u parlamentu opoziciji koja je iznosila procene da se ekonomija smanjila za 5,3 odsto; okretali su leđa kada su se investicije strmoglavile za 13,7 odsto i kada su stigle procene štete zbog pada izvoza. Što su ekonomija i kredibilitet naše zemlje bivali više narušavani, to su se oni grčevitije držali svojih fantazija koje su nas odvele u propast.

Konfabulacije pristalica brexita dosežu razmere koje bi zapanjile i Festingera. Ispitujući masakr na tržištu državnih obveznica nakon loše osmišljenog mini-budžeta, Danijel Hanan je ustanovio da je u pitanju strah od laburističke vlade pod Kirom Starmerom. Ovom najvatrenijem zagovorniku brexita i kolumnisti Telegrafa ukazala se zaverenička grupa protivnika brexita koja namerno ruši herojsku torijevsku administraciju. U razgovoru za BBC, Džejkob Ris-Mog je osetio potrebu da dovede u pitanje nepristrasnost javnog servisa. Smatrao je izdajom to što je novinarka povezala rast kamatnih stopa na državne obveznice sa mini-budžetom, iako je rast direktno pratio budžet.

Istoričari znaju da je prošlost puna masovnih sociogenih zabluda. U starom Rimu su bili toliko ubeđeni da uživaju zaštitu božanskog proviđenja da su, umesto da rešavaju razne krize, degradirali svoju valutu: udeo srebra u metalnom novcu je 63. godine nove ere iznosio 98% da bi 270. godine bio 0, što je dovelo do ogromne inflacije. Slične obrasce prepoznajemo u propasti Maja, Persijanaca i Mameluka. Moglo bi se reći da je glasanje za brexit bio sličan spazam istorijskog poricanja stvarnosti od strane bivše velike sile, koja nije u stanju da prihvati sporednu ulogu u svetskim poslovima.

Zato je neverovatna ideja da torijevci samo treba da otkače Liz Tras i na vreme povrate poverenje da bi pobedili na sledećim izborima. Podsetimo, ova vlada žestoko kritikuje prethodnu, a nema sumnje da će se nova administracija isto tako žestoko obračunavati sa svojim prethodnicima. To je, uzgred, još jedan obrazac koji je Festinger uočio u dinamici kultova: kako eskalira kognitivna disonanca fanatični vernici se fragmentiraju u konkurentske podgrupe.

U tom smislu, obične torijevce predstavlja Riši Sunak, a istinske torijevce Peni Mordant – mada, ko zna koliko će se još podela napraviti. Ali svi torijevski kandidati za novog premijera branili su kršenja vladavine prava i druge akte vandalizma inspirisane brexitom. Sam brexit, ma koliko osporen, postao je sveti gral ove partije, znak raspoznavanja – ne ekonomska kompetentnost, ni tačerizam, čak ni burkovski tradicionalizam. Sve je potrošeno u odbrani centralne dogme.

Zato nam ne treba promena lidera, već promena vlade. To nije samo u interesu nacije, već i u interesu samih torijevaca. Festinger je utvrdio da su predah i pauza jedini pouzdan način da se ljudi oslobode kulta; po mogućstvu da odu na duži odmor. Kada se ljudima pruži prilika da se rasterete iscrpljujućih zahteva kulta, izlečenje je moguće. Vreme provedeno u opoziciji bi bio oporavak, prilika za torijevce ne samo da promene interna pravila koja su dopustila preveliku moć brojnih članova vrbovanih iz redova Ukipa, već i da se resetuju.

Poslanik torijevaca iz pozadine Čarls Voker dao je divan intervju pre nekoliko nedelja. „Mi smo patriotska stranka“, rekao je Voker. „Naša prva dužnost nije da budemo ponovo izabrani; naša prva dužnost je služenje ovoj zemlji“. Poželeo sam da ga zagrlim dok sam ga slušao, jer je to bio odblesak one torijevske partije kojoj su se mnogi od nas nekada divili. Partija pragmatizma, umerenosti, realizma. Potrebno nam je da se ta partija vrati, radi zdravlja naše demokratije. Zato vas molim raspišite izbore, odmorite se i pronađite se ponovo. Ako to učinite sada, jednom ćete se vratiti na vlast. Ako budete tvrdoglavi do gorkog kraja, ako nastavite da birate nove vođe i komplikujete svima život zagledani u svoj pupak – možda vam nikada neće biti oprošteno.

Matthew Syed, The Times, 16.10.2022.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net