Šta donosi drugi samit Trampa i Kima?

Povezani članci

• PAPA I MUSLIMANI
• Izraelci uklanjaju detektore metala na Platou džamija
• Austrija ima novog predsjednika: Alexander Van Der Bellen porazio radikalnog desničara Norberta Hofera
• Umrla Linda Brown, učenica koja je prkosila segregaciji u školama SAD
• Turski avioni napali sjever Sirije
• U Egejskom moru poginulo više od 20 izbjeglica

Uoči drugog samita lidera SAD i Severne Koreje, Donalda Trampa (Trump) i Kim Džong Una, u sredu u Hanoju, očekivanja da bi moglo doći do bitnog proboja u brzoj denuklearizaciji Korejskog poluostrva dosta su niska, dok postoji zabrinutost da bi šef Bele kuće mogao obećati nešto nepromišljeno da bi dobio bombastične naslove, pišu svetski mediji.

Mala očekivanja od drugog samita

Tramp je spustio očekivanja od rezultata samita, dok je istovremeno pripremio teren da proglasi blistavu pobedu kako bi potisnuo politička previranja kod kuće, ocenjuje agencija Asošijetid pres (Associated Press), dodajući da američki predsednik želi reprizu globalnog spektakla prvog sastanka s Kimom, mada je prvi samit doneo malo konkretnih rezultata.

Američki predsednik je svojevremeno pretio Severnoj Koreji “vatrom i besom”, ali je u nedelju objavio da se ne žuri. “Nisam u žurbi. Ne želim da požurujem nikoga, samo ne želim probe. Sve dok nema proba, mi smo sretni”, podsetio je AP na Trampove reči i dodao da su američki obaveštajni zvaničnici u Kongresu ocenili da je malo verovatno da će Kim potpuno uništiti nuklearni arsenal. Sličnu zabrinutost su izrazili i zvaničnici administracije, poput savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona (John Bolton).

Šta god da je Severna Koreja dosad uradila, opstanak Kimovog režima je uvek prevashodni cilj, ocenjuje AP i dodaje da je Kim od oca nasledio nezavršeni nuklearni program posle čega je ubrzao napore – Pjongjang sada raspolaže termonuklearnim oružjem koje može pogoditi kopneni deo SAD, što je i osnovni razlog zašto Vašington pregovara.

Garancija opstanka

Kim je podigao svoj status posle sastanka s Trampom, ali tek treba da pokaže uverljive znake da je spreman da se odrekne nuklearnog arsenala koji je daleko snažnija garancija opstanka njegovog režima od bilo kakve bezbednosne garancije koje SAD mogu pružiti, ocenjuje američka agencija.

I analitičarka televizijske mreže CNN za nacionalnu bezbednost Samanta Vinograd (Samantha Vinograd) ističe da lider Severne Koreje smatra da je njegovo oružje za masovno uništenje ključno za opstanak režima, zbog čega nije ni smanjena pretnja koju ta zemlja predstavlja.

Vinograd ocenjuje da, bez obzira što je Tramp kao svoj uspeh posle prvog sastanka s Kimom isticao da Severna Koreja u poslednjih godinu dana nije vršila nuklearna testiranja, režim u Pjongjangu i dalje predstavlja veliku pretnju za SAD i njene saveznike. “Tome je doprinela i činjenica da je Tramp, štiteći ‘samoproglašeni napredak’, zatvarao oči pred određenim aktivnostima severnokorejskog lidera”, navela je ona.

Poverljivi izveštaj UN ukazuje na nastavak nagomilavanja nuklearnog oružja u Severnoj Koreji, dok je i sam državni sekretar SAD Majk Pompeo (Mike Pompeo), koji je naglasio važnost nastavka diplomatije, rekao da Severna Koreja nije zamrznula svoj nuklearni program, dodala je Vinograd.

Analitičarka CNN-a za nacionalnu bezbednost ističe da u Hanoju treba naterati Kima da pristane barem na nuklearno zamrzavanje – u zamenu za proporcionalni američki ustupak kao što je zamrzavanje sankcija, što bi pomoglo u očuvanju nacionalne bezbednosti SAD. “Predsednik treba da naglasi da poboljšanje odnosa i uspostavljanje trajnog mira može doći samo posle denuklearizacije”, napisala je ona.

Kako pregovarati s Kimom

Bivši predsednik Svetske banke i zamenik državnog sekretara SAD Robert Zelik (Robert B. Zoellick) u Volstrit džornalu (The Wall Street Journal) piše da Tramp u Vijetnamu Kimu treba da predstavi koherentnu strukturu podsticaja i odvraćanja, ali da mora paziti da nasumice ne sklizne u udovoljavanje zarad naslova u medijima.

Zelik navodi da prvi korak mora biti okončanje opasnosti od rata na Korejskom poluostrvu pošto se od primirja 1953. gomilaju vojske na granici dve zemlje. Pregovorima se mora smanjiti prevelika severnokorejska vojska. Cilj treba da bude izjednačavanje vojske Severne i Južne Koreje na manjem nivou, što bi omogućilo i preusmeravanje sredstava za potrebe severnokorejskog naroda ali i manje prisustvo vojske SAD na poluostrvu.

Drugo, piše Zelik, dve Koreje bi trebalo da imaju plan za obnavljanje poverenja, dok na trećem mestu mora da se rešava pitanje regionalne stabilnosti, pošto je Korejsko poluostrvo poprište sukoba sila na severoistoku Azije od kinesko-japanskog rata krajem 19. veka.

Vašington i Seul bi mogli usmeriti Pjongjang ka modelu ekonomskih reformi pod autoritarnim režimima, kao što je bio slučaj s Vijetnamom i Kinom, predlaže Zelik i dodaje da na kraju sve strane treba da se pozabave opasnošću nuklearnog oružja i raketa. Pjongjang bi trebalo da obustavi povećavanje broja i testiranje projektila i oružja za masovno uništavanje, ali treba i da prestane da podržava kriminalne mreže, teroriste i sajbernapade, podvlači Zelik.

Bivši visoki zvaničnik Svetske banke i Stejt departmenta zaključuje da SAD i Južna Koreja, u saradnji sa saveznicima i partnerima, treba da prate koliko je Severna Koreja spremna da se promeni dok ostvaruje umerenije ciljeve, ali i da Kim treba da dobije međunarodno poverenje i podršku za svoje teške odluke.

Iluzija o Nobelu kao podsticaj

Kolumnista Njujork tajmsa (The New York Times) Nikolas Kristof (Nicholas Kristof) piše da samozavaravanja američkog i severnokorejskog lidera da bi mogli dobiti Nobelovu nagradu može zapravo poboljšati njihov rad na nuklearnom sporazumu, mada je vrlo malo verovatno da će se Kim odreći nuklearnog arsenala.

Iluzija je, naravno, da bi Tramp i Kim mogli dobiti Nobelovu nagradu za mir i generalno nije dobro da lideri odlaze na samit s takvim samozavaravanjem, ocenjuje Kristof, dodajući da su mnogi bezbednosni zvaničnici u SAD i u drugim zemljama zabrinuti da bi Tramp u želji da dobije prestižnu nagradu, mogao nešto nepromišljeno obećati, poput povlačenja američkih snaga iz Južne Koreje.

Samozavaravanja bi ipak mogla pomoći ako obe strane zbog toga budu voljnije da daju više ustupaka i krenu u težak mirovni proces. Kristof dodaje da je Tramp, pošto je na prošlogodišnji samit otišao nepripremljen, sada imenovao uvaženog izaslanika Stivena Bigana (Stephan Biegun) i da su obojica naznačila da su realistični oko denuklearizacije Severne Koreje.

Kolumnista Njujork tajmsa kao plauzibilni dogovor s drugog samita navodi da bi Severna Koreja mogla obećati da će demontirati nuklearno postrojenje Jongbion i nekoliko manje važnih lokacija, dopustiti ulazak međunarodnim inspektorima i nastaviti moratorijum na nuklearne i raketne testove, dok bi SAD zauzvrat mogle popustiti sankcije za međukorejske projekte u vezi s turizmom i proizvodnjom. Dve strane bi takođe mogle proglasiti kraj Korejskog rata, razmeniti diplomatske zvaničnike za vezu, olakšati kulturnu razmenu i dogovoriti put za smanjivanje nuklearnog programa.

Vijetnamski put

Vašington post (The Washington Post) piše da bi na samitu Vašington mogao ukazati na zemlju domaćina kao na model – od rata sa SAD Vijetnam se uključio u globalnu trgovinu, postavši živahna tržišna privreda s brzim rastom i bliskim odnosima s nekadašnjim neprijateljom. Mada jeste primamljivo misliti da bi Severna Koreja mogla da se transformiše na sličan način, stručnjaci za vašingtonski list kažu da to nije realistično.

Podsećajući na poruku državnog sekretara Pompea da bi vijetnamsko “čudo” moglo da se desi i u Severnoj Koreji, Vašington post ipak ukazuje da se Severni Korejci i dalje uče da mrze “prepredene američke vukove”, dok je vijetnamski narod prihvatio Holivud, KFC i američki san. Posle više od četiri decenije od rata, 84 odsto Vijetnamaca ima povoljno mišljenje o SAD, što je više nego ijedna strana zemlja obuhvaćena istraživanjem Pju risrč centra (Pew Research Center) i tek jedan odsto manje od samih Amerikanaca.

Kad Kim bude došao u Vijetnam mogao bi promovisati ideju da njegova zemlja sledi vijetnamski put i spekuliše se da bi mogao da poseti fabriku južnokorejskog giganta Samsunga. Vašington post piše da je očigledno da bi Kim želeo da napravi razvijene turističke i ekonomske zone u svojoj zemlji po ugledu na Vijetnam, ali da postoji ogromna razlika između dve zemlje.

Vijetnamska ekonomska transformacija je omogućena dopuštanjem značajnih sloboda ljudima da putuju, trguju, komuniciraju sa strancima i da uče od njih. Vijetnamska Komunistička partija, ističe Vašington post, otvaranjem vrata investicijama prepustila je značajnu kontrolu nad globalnim kapitalom u zemlji, dok bi režim u Severnoj Koreji radije izabrao da zemlja bude siromašna nego da izgubi vlast. S druge strane, dodaje Vašington post, proizvodi s etiketom “Made in North Korea” ne bi ni bili atraktivni na globalnom tržištu sve dok u toj zemlji postoje radni kampovi za političke disidente.

RSE