Slučaj ubistva Ulofa Palmea zatvoren

Povezani članci

• Obama i Cameron složni: “Rusija je prekršila pravila ilegalnom i samoproglašenom aneksijom Krima”
• Predsjednik Brazila Jair Bolsonaro popularniji nego ikad
• Kako utišati zviždača
• SAD uvode nove sankcije Rusiji, G7 se obavezale na postepeno ukidanje uvoza ruske nafte
• Moguća šira međunarodna koalicija Rusije i Zapada protiv IS
• Hezbolah odgovoran za prošlogodišnji teroristički napad u Bugarskoj?

Švedsko pravosuđe konačno je posle 34 godine zatvorilo slučaj ubistva premijera Ulofa Palmea (Olof), ali i ostaje pitanje koliko će javnost u Švedskoj biti zadovoljna rešenjem misterije koja je decenijama opterećivala zemlju i ostavila dubok ožiljak, pošto je čovek za kojeg istražitelji veruju da je ubio jednog od najuticajnijih lidera Švedske, mrtav već 20 godina, pišu svetski mediji.

Rešenje misterije

Švedski istražitelji u sredu, 10. juna, saopštili su da veruju da su identifikovali čoveka koji je ubio Palmea 1986. godine, rešivši jednu od najvećih misterije političkih ubistava poslednjih generacija, piše Vašington post (The Washington Post), uz konstataciju da će Šveđani ipak morati da nastave život s neizvesnošću budući da je osumnjičeni odavno mrtav.

Tužioci su naveli da je osumnjičeni, tada 52-godišnji Stig Engstrom, grafički dizajner u osiguravajućoj kompaniji pored čijeg sedišta je ubijen premijer. Engstrom, koji se protivio Palmeovoj levičarskoj politici, umro je 2000. i veruje se da je izvršio samoubistvo.

Glavni tužilac Krister Peterson (Petersson) rekao je da istraživači nisu našli konkluzivnu vezu između oružja i ubistva, ali da su dokazi koji su prikupili dovoljni da se pokrene slučaj protiv Engstroma da je i on dalje živ.

Policijski istražitelji su naveli da je istraga o ubistvu Palmea bila jedna od najvećih u svetu i uporedili je s istragama ubistva američkog predsednika SAD Džona Kenedija (John Kennedy) 1963. i bombaškog napada na avion kod Lokerbija 1988.

Palme je ubijen na ulici pošto je sa suprugom Lisbet izašao iz bioskopa. Premijer i njegova supruga su bili bez pratnje, pošto su prethodno tog dana pustili pripadnike obezbeđenja.

Engstrom je posle ubistva tvrdio da je svedok i policija je više puta razgovarala s njim, ali je na kraju odbacila mogućnost da je on ubica, iako je više svedoka reklo da je čovek koji je pobegao s mesta zločina nosio odeću kao Engstrom te večeri, ukazuje Vašington post i ističe da je tužilac Peterson u sredu rekao da je neobično što je policija tada isključila mogućnost da je Engstrom ubica.

Bez iznenađenja

Opterećeno misterioznim ubistvom Palmea 34 godine, švedsko pravosuđe je konačno završilo slučaj, mada su tužioci naveli da ne mogu isključiti mogućnost da je Engstrom delovao u okviru šireg plana, piše Njujork tajms (The New York Times) i ističe da, međutim, nalaz istrage teško da predstavlja iznenađenje pošto se smatralo da je slučaj većinom 2018. rešio frilens novinar Tomas Peterson (Thomas Pettersson).

Ubistvo je šokiralo Švedsku i preraslo u jednu od najvećih misterija te zemlje, koje šest istraga i tri komisije nisu uspele da reše, ističe američki list.

Novinar je našao vezu između ubice i kolekcionara oružja, bivšeg čoveka iz vojske koji je takođe mrzeo Palmea i njegove socijalističke ideale, ukazuje Njujork tajms. Tužioci su naveli da se oružje pronađeno u kući kolekcionara 2017. poklapa s onim koje je možda korišćeno za ubistvo premijera mada zvaničnici nisu mogli definitivno da ustanove da li je iz tog pištolja ubijen Palme. Tužilac Peterson nije imenova kolekcionara, pošto on nije osumnjičen.

Frilens novinar otkrio je da je Engstrom bio aktivan u streljačkom klubu, da je imao političke i privatne motive za ubistvo Palmea i da se njegova ličnost poklapala s policijskim profilom mogućeg ubice. Novinar kaže da je Engstrom bio frustriran svojim životom, pošto nije napredovao na poslu. “Bez porodice. Bez perspektive na vidiku”, rekao je novinar Peterson, dodajući da je ubica želeo da bude priznat i da napravi nešto veliko od sebe.

Engstrom je uživao u svakoj sekundi nastupa u medijima, dok je policija mislila da je u pitanju samo “čudak” koji pokušava da privuče pažnju na sebe, rekao je novinar, dodajući da je nalaze predao policiji krajem 2017. posle čega je istraga ponovo otvorena na osnovu njegovog materijala.

Nalazi novinara su istakli velike greške švedske policije, podvlači list. Od prvog minuta pravljene su greške, rekla je Inga-Brit Ahlenius (Inga-Britt Ahlenius), bivša podsekretarka UN koja je bila i članica poslednjeg od tri komiteta koji su ispitivali policijsku istragu. Između ostalog, mesto zločina nije bilo ograđeno, u operativnom centru je vladao haos, izveštaji nisu prikladno dokumentovani, dok je u odsustvu jasnih ovlašćenja, regionalni šef policije mimo normalne procedure preuzeo vođenje početne istrage.

Voljeni i omrznuti premijer

Decenijama nerešeno ubistvo, koje je švedski premijer Stefan Leven (Stefan Löfven) nazvao “otvorenom ranom”, ostavilo je dubok ožiljak u naciji koja sebe vidi kao otvoreno i miroljubivo društvo, piše Gardijan (The Guardian).

O 28. februaru 1986. kada je ubijen Palme, ukazuje britanski list, govori se kao o danu kada je Švedska “izgubila svoju nevinost”.

Palme, koji je bio premijer od 1969. do 1976. i opet između 1982. i 1986. godine, priznat je kao veliki govornik, navodi Gardijan, ističući da se otvoreno protivio ratu u Vijetnamu, da je podržavao komunističke vlade na Kubi i u Nikaragvi i da je oštro kritikovao aparthejd u Južnoj Africi.

U Švedskoj je viđen kao političar koji je položio osnove za rodnu ravnopravnost među Šveđanima i Šveđankama, ali je, ističe list, često bio u sukobu s poslovnim i vojnim liderima zemlje.

Ubistvo Palmea šokiralo je naciju i uzdrmalo imidž Švedske kao bezbedne i mirne države u kojoj političari mogu slobodno da šetaju bez obezbeđenja, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press) i ističe da je Palme nastojao da živi običnim životom koliko je to bilo moguće i da je često išao bez telohranitelja.

Iako je imao aristokratsko poreklo, bio je poznat po levičarskim stavovima zbog čega su na njega s podozrenjem gledali konzervativni krugovi, kao i SAD. Među Šveđanima, kao i šire u nordijskom regionu, Palme je bio polarizujuća ličnost, koliko voljen, toliko i omrznut, ističe AP.

Razočaravajući kraj spekulacija

Objava tužilaca da veruju da znaju ko je ubica možda neće biti dovoljna da se iscele decenije neizvesnosti koja je obavijala ubistvo jednog od najuticajnijih i u svetu najpriznatijih švedskih lidera, ocenjuje BBC.

Bez novih forenzički dokaza ili veze s oružjem, mnogi postavljaju pitanje zašto je istražiteljima trebalo toliko vremena da dođu do zaključka, koji je, kako navodi britanski servis, uglavnom rezultat pročešljavanja kroz izjave svedoka među kojima je bio Engstrom.

S druge strane, dodaje BBC, mnogi su ljuti što osumnjičeni nikada neće biti izveden pred lice pravde.

Za novinare koji prate priču o ubistvu Palmea, ističe BBC, dugačka i suvoparna pres konferencija na kojoj su objavljeni nalazi, donela je razočaravajući kraj posle decenije raznih teorija, ali i navoda jednog švedskog tabloida tokom druge nedelje juna da je policija ušla u trag oružju ubice.

Glavni tužilac rekao je da nije “dovoljno glup” da poveruje da će zaključak istražitelja okončati teorije zavere.

Teorije zavere

Ubistvo bivšeg socijaldemokratskog premijere pored toga što je decenijama progonilo Švedsku, takođe je pokrenulo mnoštvo teorija zašto je ubijen u centru Stokholma, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times), takođe ističući da posle višedecenijske istrage obeležene greškama, ostaje pitanje da li će švedska javnost biti zadovoljna nalazima tužilaca.

Palme je bio poznat po podršci pokretima otpora širom sveta, navodi britanski list, dodajući da se istraga fokusirala na moguće veze s kurdskim ekstremistima i Južnom Afrikom.

Za ubistvo je 1989. osuđen alkoholičar i narkoman Krister Peterson (Christer Petterson), ali je presuda poništena sledeće godine na žalbenom sudu pošto policija nije uspela da predstavi tehničke dokaze protiv njega. Petersona je kao ubicu identifikovala Lisbet Palme koja je bila povređena u napadu.

Zbog svoje politike, u okviru koje je došlo do ekspanzije države blagostanja u Švedskoj, povećanja poreza i uticaja sindikata, Palme se sukobio s poslovnom zajednicom i desnicom i među teorijama o ubistvu, neke su upućivale na ekstremnodesničarske elemente u toj zemlji, ukazuje Rojters (Reuters).

Palme je otvoreno zagovarao ekonomske sankcije zbog aparthejda u Južnoj Africi, dodaje agencija. Poznati švedski krimi pisac i novinar Stig Larson (Stieg Larsson) do svoje smrti 2004. je radio na teoriji koje je ubistvo povezivala s bezbednosnim strukturama u Južnoj Africi.

Predstavnici švedske policija su posetili afričku zemlju 1996. pošto je tamošnji bivši policijski komandir rekao da su ubistvo naložile bezbednosne snage iz vremena aparthejda.

U okviru istrage izvršen je i pretres knjižare povezane s kurdskom separatističkom organizacijom PKK (Radnička partija Kurdistana), dodaje Rojters, navodeći da je među teorijama bila i ta da su Palmea ubili hrvatski separatisti.

Policija je tokom istrage ispitala hiljade ljudi, a više od 130 osoba je priznalo zločin, dok je, kako navodi Rojters, armija detektiva amatera tražila zlikovca i nagradu od 50 miliona švedskih kruna (4,8 miliona evra).

RSE