Slabe šanse za uspeh poslednjeg Trumpovog zahteva Vrhovnom sudu

Povezani članci

• Pakistan: Najmanje 217 stradalih u jučerašnjem zemljotresu
• Dobar glas se daleko čuje, a loš još dalje
• Povlačenje američkih trupa: Trump predaje Siriju
• Palestina optužila Gvatemalu za kršenje međunarodnog prava zbog odluke o Jeruzalemu
• Očekuje se 10 tisuća ljudi iz cijele Evrope, u Frankfurtu počeo prosvjed protiv štednje: Gore automobili i gume
• Propuštena šansa

Foto: Chris Seward/AP

Bivši američki predsednik Donald Tramp (Trump) u svom poslednjem zahtevu Vrhovnom sudu u okviru pravne bitke oko dokumenata zaplenjenih na njegovom imanju suočen je sa značajnim izazovima.

A i ako bi, uprkos slabim izgledima, uspeo u tom slučaju, njegova pravna pobeda bi bila izrazito skromna, pišu svetski mediji.

Poslednja u nizu Trampovih žalbi Vrhovnom sudu

Tramp je tražio od Vrhovnog suda SAD da interveniše u njegovoj pravnoj bitki oko poverljivih dokumenata koje je Federalni istražni biro (FBI) zaplenio u njegovom domu na Floridi, dok se bori protiv krivičnog postupka o tome kako je postupao s tajnama nacionalne bezbednosti, ukazuje Tajms (The Times).

Istraga Ministarstva pravde o Trampovom rukovanju poverljivim materijalom koji je odneo iz Bele kuće kada je napustio funkciju prošle godine dovela je do toga da se, kako navodi londonski list, bivši predsednik suoči s mogućim optužbama za opstrukciju pravde i špijunažu.

Trampovi advokati tražili su od najvišeg suda SAD da poništi presudu apelacionog suda čime bi specijalnom stručnjaku, odnosno nezavisnom arbitru bilo dozvoljeno da pregleda oko 100 strogo poverljivih dokumenata među gomilom vladinih dokumenata koji su zaplenjeni tokom avgustovske pretrage na njegovom imanju u Mar-a-Lago.

Tročlano veće apelacionog suda prošlog meseca je odobrilo zahtev Ministarstva pravde da se poverljivi materijal izuzme iz hiljada dokumenata zaplenjenih na Trampovom imanju koje pregleda specijalni stručnjak. Veće, u kojem je dvoje sudija koje je imenovao Tramp, odbacilo je tvrdnju bivšeg predsednika da su poverljivi dokumenti njegovo, a ne vladino vlasništvo.

Trampov zahtev Vrhovnom sudu je poslednja u nizu njegovih žalbi pred tim sudom kako bi se omele istrage koje se zatvaraju oko njega. Bivši predsednik je, ističe Tajms, iskoristio svaki pravni put koji mu je bio na raspolaganju da odloži istragu Ministarstva pravde o dokumentima zaplenjenim u Mar-a-Lagu, za koje je izvešteno da uključuju detalje o nuklearnom programu i vojnoj odbrani neimenovane strane sile.

Bivši predsednik je dosad tvrdio da je skinuo oznaku tajnosti s dokumenata i sugerisao da je FBI možda podmetnuo dokaze protiv njega tokom pretresa.

‘Tehnička proceduralna pitanja’

Trampovi advokati su u zahtevu Vrhovnom sudu naveli da apelacioni sud nije imao nadležnost da osetljive dokumente izuzme iz revizije specijalnog stručnjaka, ali, ističe Njujork tajms (The New York Times), nisu tražili od najvišeg suda da poništi najvažniji deo intervencije apelacionog suda – odluku da se Ministarstvu pravde dozvoli da nastavi da koristi klasifikovane dokumente u svojoj krivičnoj istrazi o tome kako bivši predsednik postupao s vladinim dokumentima.

Podnesak je, kako ukazuje list, tehničkog karaktera, pošto se u njemu navodi da apelacioni sud nije bio ovlašćen da obustavi aspekte naredbe sutkinje nižeg suda o imenovanju specijalnog stručnjaka da pregleda sve materijale koje je FBI je zaplenio u Mar-a-Lagu kako bi ustanovio da li su neki od njih pokriveni privilegijom između advokata i klijenta ili privilegijom izvršne vlasti.

Čak i da Tramp uspe u ovom slučaju, njegova pobeda bi bila izrazito skromna, ocenjuje Njujork tajms, pošto bi to samo omogućilo specijalnom stručnjaku da pregleda te dokumente dok Ministarstvo pravde nastavlja svoj rad.

Vrhovni sud je ranije odbacio pokušaje bivšeg predsednika da se blokira objavljivanje informacija o njemu. Pravni stručnjaci kažu da se i Trampova nova žalba suočava sa značajnim izazovima.

Profesor prava na Univerzitetu Teksas Stiven Vladek (Stephen I. Vladeck) rekao je da Tramp koristi ograničenu i neobičnu strategiju pokušavajući da povrati deo presude sutkinje Ajlin Kenon (Aileen Cannon) s Floride.

Trampova predstavka, rekao je Vladek, predstavlja “tehnička proceduralna pitanja za koja je možda čak i manje verovatno da će sudije imati simpatije za bivšeg predsednika”.

Uklanjanjem osetljivih dokumenata iz presude sutkinje Kenon, apelacioni sud je blokirao delove njene presude. Trampovi advokati, međutim, tvrde da je samo prvi njen nalog, koji je privremeno sprečio Ministarstvo pravde da koristi dokumente za svoju istragu, bio ispravno podnet apelacionom sudu, a da taj sud nema ovlašćenja da ograniči reviziju specijalnog stručnjaka.

Posle presude apelacionog suda, sutkinja Kenon je izmenila svoju odluku, odbacujući svoj nalog nezavisnom arbitru da proceni materijale označene kao poverljive. Ako bi Vrhovni sud presudio u Trampovu korist, Kenon bi mogla da vrati svoj nalog, ali to neće zabraniti Ministarstvu pravde da nastavi da koristi poverljive dokumente u svojoj istrazi protiv bivšeg predsednika.

Veće apelacionog suda je u septembru odobrilo zahtev Ministarstva pravde da blokira jedan aspekt presude sutkinje Kenon, koja je zabranila Ministarstvu pravde da koristi više od 11.000 dokumenata zaplenjenih u avgustu od Mar-a-Lagu u okviru krivične istrage dok ih specijalni stručnjak ne pregleda.

Zahtev Ministarstva pravde apelacionom sudu bio je ograničen, pošto je tražilo da se samo stotinak dokumenata s oznakama poverljivo izuzme iz revizije specijalnog stručnjaka i da se dozvoli da se njihov pregled nastavi.

Poslednja šansa

Zahtev za poništavanje presude apelacionog suda je poslednja šansa bivšeg predsednika da se 100 dokumenata s oznakom poverljivo vrati u reviziju specijalnog stručnjaka i potencijalno isključi iz istrage o tome da li je nezakonito zadržao informacije o nacionalnoj odbrani, piše Gardijan(The Guardian).

Tramp će se suočiti sa značajnim izazovima čak i ako Vrhovni sud sasluša slučaj, ocenjuje list, dodajući da tim sudom dominira šest konzervativnih sudija – od kojih je troje Tramp imenovao – koji su ranije pokazivali poštovanje prema ovlašćenjima izvršne vlasti.

Samo da bi zadovoljio proceduralne kriterijume za poništavanje odluke nižeg suda, ukazuje Gardijan na ocene pravnih eksperata, Tramp bi morao da pokaže Vrhovnom sudu da treba da interveniše jer je pretrpeo nepopravljivu štetu, što njegovi advokati nisu direktno spominjali u podnesku na 37 stranica.

Trampovi advokati su takođe tvrdili da bi zaplenjeni materijali mogli da budu označeni kao poverljivi u svrhe nacionalne bezbednosti, a da istovremeno budu lični dokumenti, za šta je Ministarstvo pravde ranije navelo da nije moguće i s čime se saglasio apelacioni sud.

U podnesku Vrhovnom sudu nije bilo reči o tome da li je Tramp zaista skinuo oznaku tajnost s nekog od dokumenata, kako je on tvrdio. Umesto toga, od Vrhovnog suda je traženo da razmotri slučaj na osnovu toga da je Tramp imao moć da to uradi, i da je to mogao da učini.

Tramp i Vrhovni sud

Neki pravni stručnjaci ocenjuju i da Trampov zahtev Vrhovnom sudu ima slabe šanse za uspeh, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Ipak, dodaje list, Trampova pravna strategija dosad je uglavnom bila da uspori proces.

Međutim, on je javno koristio taj slučaj za podsticanje svojih pristalica, oštro kritikujući FBI na skupovima i u kampanji prikupljanja novca.

S druge strane, u Trampovom odbrambenom timu vođeni su sporovi oko toga kako pristupiti slučaju – deo tima je bio za pomirljiviji pristup, nadajući se da će sprečiti krivično gonjenje budući da je vlada preuzela sporne dokumente iz Mar-a-Laga, kažu izvori upoznati s diskusijama, dodajući da su drugi advokati bili za agresivniji stav.

Tramp je tokom svog mandata izabrao trećinu od devet sudija Vrhovnog suda koji se pomerio udesno po pitanjima važnim konzervativcima, kao što su abortus, pravo na oružje i vera.

Međutim, sud je bio razočaranje bivšeg predsednika po pitanjima koja se tiču njega lično, ukazuje Vašington post (The Washington Post).

Vrhovni sud je u julu 2020. odbacio Trampove tvrdnje da ima imunitet od istraga Kongresa i organa za sprovođenje zakona. Zatim je odbacio je višestruka osporavanja rezultata izbora 2020. koja su izneli Tramp i njegovi saveznici.

Kada je otišao s funkcije, Vrhovni sud je odbio njegov zahtev da se određeni dokumenti Bele kuće ne daju kongresnim odborima koji istražuje nemire u SAD u januaru 2021.

RSE