Senka špijunskog skandala ponovo nad odnosima SAD i EU

Povezani članci

• Obama sa liderima zemalja Persijskog zaliva o IDIL-u
• Corona kriza: Vrijeme za najveći od svih paketa pomoći
• Šta je razlog hapšenja u Saudijskoj Arabiji?
• Putin: Porošenko je partner sa kojim se može voditi dijalog
• Kakva je sudbina nuklearnog sporazuma sa Iranom?
• Trump je kriv!

Navodi da su SAD špijunirale evropske lidere uz pomoć danske obaveštajne agencije, pred prvi dolazak američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) u Evropu, izazvali su zabrinutost u Evropskoj uniji i ponovo bacili senku na odnose Vašingtona i Brisela, iako stručnjaci kažu da je špijuniranje uobičajeno i među bliskim saveznicima i partnerima, pišu svetski mediji.

Zabrinutost u EU

Izveštaji da je danska vojna obaveštajna agencija pomagala SAD u špijuniraju vodećih evropskih političara, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel, u EU su izazvali zabrinutost i zahteve za objašnjenjem, ukazuje Gardijan (The Guardian).

Danski javni emiter Danmarks radio objavio je da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), čije je navodno prisluškivanje telefona Angele Merkel obelodanio Edvard Snouden (Edward Snowden) 2013, takođe koristila dansku Odbrambenu obaveštajnu službu (FE) za špijuniranje zvaničnika u Švedskoj, Norveškoj i Francuskoj.

Navodi su sadržani u internom poverljivom izveštaju o ulozi FE u sporazumu o partnerstvu u nadziranju s NSA od 2012. do 2014. godine, naveo je danski radio pozivajući se na devet neidentifikovanih izvora upoznatih s istragom.

Izveštaj kaže da je NSA koristila danske informacione kablove za špijuniranje visokih zvaničnika, uključujući bivšeg nemačkog ministra spoljnih poslova Frank-Valtera Štajnmajera (Frank-Walter Steinmeier) i tadašnjeg lidera opozicije Pira Štajnbrika (Peer Steinbrück), ukazuje Gardijan, dodajući da nije jasno da li je danska vlada odobrila prisluškivanje.

Ako je izveštaj tačan, špijuniranje se događalo tokom i posle afere Snouden 2013. godine, kada je bivši radnik NSA-a objavio hiljade tajnih dokumenata koji su razotkrili ogromnu američku operaciju nadziranja pokrenutu posle napada terorističke organizacije Al Kaida na SAD 11. septembra 2001.

Rutinska praksa

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i nemačka kancelarka tražili su objašnjenje od SAD, navodeći da prisluškivanje “nije prihvatljivo između saveznika”, mada, kako ukazuje Vašington post (The Washington Post), zvaničnici i stručnjaci kažu da ta praksa ne bi trebalo da iznenađuje, jer saveznici rutinski špijuniraju jedni druge.

Makron je na francusko-nemačkom video samitu rekao da “nema mesta za sumnje” između SAD i evropskih saveznika.

“Tražili smo od naših danskih i američkih partnera da obezbede sve informacije o tim otkrićima i o tim ranijim činjenicama. Čekamo na te odgovore”, rekao je Makron, dok je Merkel dodala da “ne može više da se složi”.

Snoudenova otkrića 2013. su potresla političke odnose između SAD i Evrope, ali je, ukazuje Vašington post, razmena obaveštajnih podataka među saveznicima i partnerima nastavljena.

Džejms Klaper (James R. Clapper Jr.), koji je tada bio direktor NSA, prisetio se diplomatskih tenzija pošto je Snouden obelodanio da je NSA prikupila milione digitalnih komunikacija u Francuskoj i telefonske pozive brazilskog i meksičkog predsednika. “Imali smo mnogo neprijatnih i nezgodnih sastanaka”, rekao je on, ali je dodao da je nastavljena saradnja. “Priznali smo da nacionalne države rade stvari u svom interesu.”

Obaveštajni stručnjaci kažu da špijuniranje može biti i stabilizujući faktor, pošto smanjuje šanse za iznenađenje, ukazuje Vašington post.

“Čak i bliski saveznici koji imaju ogromno poverenje u vlade drugih država zadržavaju pravo da špijuniraju građane tih zemalja radi sopstvene nacionalne bezbednosti”, rekao je Robert Deic (Deitz), bivši savetnik NSA i bivši savetnik nekadašnjeg direktora CIA Majkla Hejdena (Michael Hayden). “Čak se zna i da nas s vremena na vreme špijuniraju naši evropski prijatelji”, dodao je on.

Nekoliko evropskih država želi da Danska objasni zašto je njena obaveštajna služba navodno pomagala SAD da špijuniraju evropske lidere, prenosi Asošiejtid pres(Associated Press).

“Želimo karte na stolu”, rekao je švedski ministar odbrane Peter Hulkvist (Hulqvist), dodajući da je “neprihvatljivo prisluškivati saveznike”.

Norveška premijerka Erna Solberg rekla je da je “neprihvatljivo ako zemlje koje imaju blisku savezničku saradnju osete potrebu da špijuniraju jedna drugu ili dobijaju informacije o njima”.

Ona je dodala da špijuniranje više stvara nepoverenja nego što razvija saradnju. “Dakle, to nije pametna investicija za SAD”, rekla je norveška premijerka.

S druge strane, danska ministarka odbrane Trine Bramsen u pisanom komentaru za danski javni radio je navela da vlada ne može da raspravlja o obaveštajnim pitanjima, ali je dodala da sadašnja vlada ima “isto gledište” kao i prethodna socijaldemokratska vlada koja je bila na vlasti u vreme prisluškivanja: “sistematsko prisluškivanje bliskih saveznika je neprihvatljivo”.

Nezgodno vreme

Špijunski skandal bacio je senku nad odnosima EU i SAD dve nedelje uoči prve Bajdenove posete Evropi u svojstvu predsednika, ocenjuje Politiko (Politico), dodajući da je izveštaj Evropljane vratio u mračne dane 2013, kada je Snouden otkrio američke programe nadziranja i kada je tadašnji predsednik SAD Barak Obama (Barack) morao da vodi neugodne razgovore s liderima EU o špijuniranju saveznika.

Sada će to pasti na njegovog bivšeg potpredsednika kada dođe na skup G7 u Velikoj Britaniji gde će visoko na dnevnom redu biti pitanja transatlantskog poverenja, saradnje i digitalne trgovine, ističe Politiko uz ocenu da tajming objavljivanja izveštaja danskog radija teško da može biti nezgodniji za Bajdena.

Vašington i Brisel su usred pregovora o novom transatlantskom sporazumu o prenosu podataka, dok će izveštaj iz Danske povećati fokus EU na špijunske moći SAD, zakonska ograničenja i garancije za podatke Evropljana.

Objavljivanje izveštaja se takođe poklopilo s nastojanjem EU da poboljša pravila za bolju zaštitu svoje infrastrukture i javnih službi od sajber napada i upada. Iako je, kako navodi Politiko, to uglavnom namenjeno suprotstavljanju hakerskim grupama iz Rusije i Kine, medijski izveštaji su ponovo pokazali i da SAD zabadaju nos u srž politike EU.

Snoudenova otkrića su u Vašingtonu možda zaboravljena, ali ne i u Evropi, ističe Politiko, navodeći da su otkrića iz 2013. dovela do velikih rasprava o bezbednosti i privatnosti Evropljana i da nastavljaju da truju transatlantske odnose. Mnoge ključne figure iz 2013. sada su ponovo u igri, uključujući Bajdena i Margret Vestager (Margrethe), koja je tada bila deo danske vlade, a sada potpredsednica Evropske komisije zadužena za digitalna pitanja.

“Bajden je vrlo dobro pripremljen da odgovori na ovo kada uskoro dođe u Evropu pošto je, naravno, bio duboko uključen u skandal prvi put”, naveo je Snouden na Tviteru (Twitter).

Interna istraga

Prema nalazima interne istrage danske obaveštajne službe, koja pokriva period od 2012. do 2014, NSA je pomoću danskih informacionih kablova špijunirala visoke zvaničnike u Švedskoj, Norveškoj, Francuskoj i Nemačkoj, prenosi Rojters (Reuters) navode danskog javnog radija.

U Danskoj, bliskom savezniku SAD, nalazi se nekoliko ključnih kopnenih stanica za podmorske internet kablove iz Švedske, Norveške, Nemačke, Holandije i Velike Britanije.

Preko ciljane pretrage i softvera za analizu Xkeyscore koji je razvila NSA, ta agencija je presretala pozive, tekstualne poruke i četove s telefona zvaničnika iz susednih zemlja, rekli su izvori za danski radio.

Prema izveštaju radija, interna istraga u danskoj Odbrambenoj obaveštajnoj službi pokrenuta je 2014. zbog zabrinutosti o Snoudenovim otkrićima prethodne godine o tome kako radi NSA.

U avgustu prošle godine suspendovani su šef Odbrambene obaveštajne službe i još tri zvaničnika zbog kritika i optužbi o nepravilnostima koje je izneo nezavisan nadzorni panel te agencije, navodi danski radio, dodajući da je odluka o suspenziji povezana s istragom iz 2015.

Koreni u devedesetim

Istraga danskog radija je poslednji naknadni šok najozbiljnijeg špijunskog skandala na Zapadu od kraja Hladnog rata, ističe Tajms (The Times).

Pre osam godina Snouden je otkrio da je NSA pratila elektronske komunikacije stotina miliona ljudi širom sveta, uključujući Merkel i nekoliko drugih bliskih saveznika tadašnjeg američkog predsednika Obame.

Neki od tih špijunskih programa, kako piše londonski list, sprovedeni su uz pomoć “partnerskih” agencija u Evropi, poput britanske GCHQ i nemačke spoljne obaveštajne službe.

Prošle godine danski javni radio je izvestio da je NSA špijunirala danske ministre i tri evropska proizvođača odbrambene opreme kroz sličan dogovor s danskom vojnom obaveštajnom agencijom FE.

Koreni programa sežu još u devedesete godina prošlog veka, kada je FE navodno sklopila tajni sporazum s kompanijom koja rukovodi podmorskim telekomunikacionim kablovima koji prenose informacije iz Danske i drugih delova severne Evrope. Prema tvrdnjama iz 2008, NSA je pomogla danskoj obaveštajnoj agenciji da postavi stanicu za prisluškivanje na ostrvu gde se nalazi kopenhagenški aerodrom.

Prema danskim medijima, ta zemlja je takođe neformalno u partnerstvu Pet očiju, saveza bezbednosnih agencija SAD, Velike Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda.

RSE