Putin ostvario cilj

Povezani članci

• Iznenadni sastanak Trampa i Kima u demilitarizovanoj zoni
• Hronika najavljenog odlaska Angele Merkel
• Islamska država pogubila još jednog američkog taoca
• Korona kriza bi mogla povećati nejednakost u Evropi
• Vlada Šri Lanke obećava ‘obnovu državne sigurnosti’
• Novo nadgornjavanje oko upotrebe hemijskog oružja u Siriji

Da će Vladimir Putin pobedio u prvom krugu ruskih predsedničkih izbora, moglo se sa sigurnošću pretpostaviti i ranije, a bilo je jasno već posle 20 odsto izbrojanih glasova kada se videlo da dobija podršku 62,47 odsto onih koji su izašli na izbore, po saopštenju Centralne izborne komisije Rusije, na osnovu 20 odsto obrađenih glasova.

Egzit pul Centra za istraživanje javnog mnjenja jepokazivao da će rezultat za Putina na kraju biti 58 odsto glasova (za jednog slabijeg kandidata manje od onoga što je osvojio), Zjuganov 17,7, Žirinovski 8,5 odsto, Mironov 4,8 odsto glasova, a “samodviženec”, onaj koji je sam istakao svoju kandidatauru) biznismen Mihail Prohorov 9,2 odsto odsto glasova).

U centru Moskve po zatvaranju birališta počela je proslava Putinove pobede; Foto: TANJUG

Podaci koji su u nedelju 4. februara u toku večeri pristizali pokazivali su kako se rezultat u osnovi nije menjao, naprotiv iz njih je proizilazilo da je idući od istoka ka zapadu Rusije razlika u odnosu na ostale kandidate malo i rasla u korist Putina, koji nakon obrade 30 odsto glasova, kako je CIK saopštila, dobo 63,42 odsto, Zjuganov – 17,26 odsto, Prohorov – 7,29 odsto, Žirinovski – 7,19 odsto, Mironov – 3,71 odsto glasova… Posle 40 odsto obrađenih protola tendencija je bila ista, za Putina je glasalo 63,88 odsto birača. Posle 50 odsto – rezultat skače na 64,40 odsto; posle 60 odsto obrađenih mesta na 64,64 odsto glasova, posle 70 odsto obraćenih protokola – 64,5, posle 80 – 64,72…

Razlika po regionima je vidljiva mada je Putin nadmoćno pobedio u svim oblastima, a podršku manje od polovine birača dobio je jedino u Moskvi (48,73, prvi rezultati su govorili o 56,4 odsto u Moskovskoj oblasti), gde je Prohorov ostvario svoj najbolji domaći rezultat (19,14 odsto glasova). Prohorov je inače dobio većinu glasova Rusa koji su glasali u Velikoj Britaniji (2.186. glasova 57,86 odsto), gde žive neki od najljućih Putinovih protivnika, kao odbegli milijarder Berezovski i odakle je vođena najaktivnija propaganda protiv Putina, koji je tamo drugi – 1,060 ili 21,78 odsto. Neki od prozapadnih opozicionara izjavljivali su da će rezultat pobede Putina u prvom krugu biti – uvećanje broja stanovnika “ruske opštine” u Londonu… Prohorov je pobedio i u Vašingtonu, gde je sakupio 1059 glasova, a Vladimir Putin – 778. Zjuganov je najviše dobio u Smolenskoj oblasti na zapadu Rusije, (22,93), Žirinovski na dalekom severu, na Kamčatki (10,54).

U Moskvi je izašlo 49 odsto birača a u Čukotskoj AO 76 odsto upisanih birača. Visoka izlaznost u Čečeniji 94,80 odsto (90 odsto za Putina je sumnjiv i govori o poluratnom stanju na Kavkazu, ali Čečenija sa 1.100.000 stanovnika ne utiče mnogo na rezultat, jer čini manje od jedan odsto ukupnog biračkog tela RF. U Dagestanu je u nedelju uveče napadnuto jedno biračko mesto, poginula su tri policajca, a za napadačima se traga.

Po zatvaranju glasačkih mesta i ruski policajci izašli su na ulice Moskve; Foto: TANJUG

Oko 10 satu uveče po Moskovskom vremenu Putin je objavio pobedu, a drugi na listi Genadij Zjuganov izjavio je da izbore na kojima je upravo učestvovao ne priznaje zato što Putin nije učestvovao u dijalogu sa opozicijom niti u TV debatama sa konkurentima. I Prohorovu izbore ne smatra časnim i najavluje da će se ponovo kandidovati na sledećim izborima, ali on je razgovarao s Putinom telefonom i ovaj mu je poželeo uspeh u formiranju desne partije. Lider LDPR Vladimir Žirinovski i kandidat esera Sergej Mironov su telefonom čestitali Putinu pobedu.

U ponedeljak 5. februara ujutru Predsednik CIK RF Vladimir Čurov je na osnovu 99,3 odsto rezultata i zvanično objavio da je Vladimir Putin izbran za predsednika RF u prvom krugu.

Na izbore je izašlo 56,3 odsto, od ukupno 108 miliona građana RSFR sa pravom glasa koji su glasali на 95 hiljada biračkih mesta. To je mnogo veći odziv birača nego na prethodnim izborima, kada je na birališta izašlo 42,8 odsto birača.

Po ruskom izbornom zakonu, kandidata za dužnost pedsednika Rusije čiji mandat traje šest godina, može predložiti registrovana politička partija, ili se on može sam kandidovati, ako sakupi pisanu podršku 500 ljudi. Za potvrdu kandidature potom treba da se sakupi najmanje dva miliona potpisa birača, ali ni u jednom od 83 subjekta Ruske federacije ne može da se sakupi više 50.000 potpisa. Kandidati popularni recimo u Petrogradu ili Moskvi su tom odredbom primorani da dobiju podršku u ruskoj «glubinki» (provinciji).

Pošto su opozicija i strani posmatrači posle nedavnih parlamentarnih izbora imali primebde na izborne procedure i brojanje glasova, što je dovelo do demonstracija, na Putinovu inicijatvu na biračkim mestima su postavljene veb kamere, tako da je sam čin glasanja bilo moguće pratiti on-lajn.

Bivši predsednik Rusije Mihail Gorbačov izašao je na izbore

Glasanje na biračkom mestu 3182 u moskovskom rejonu Tušino, biće poništeni. Po izjavi zamenika predsednika CIK RF Leonida Ivljeva takva odluka će biti doneta zbog nepravilnosti pri dopuni spiskova birača u koje su građani na vlastiti zahtev upisivani dan pre izbora umesto da birački spiskovi budu zaključeni tri dana pre početka glasanja. Vanparlamentarna opozicija je naročito ukazivala na takozvano «karusel glasanje» kada ista lica uglavnom studenti ili radnici migranti glasaju na više biračkih mesta. U izbornom danu od oko 400 prigovora trećina se odnosila na takve slučajeve (NVO Liga birača je u tome bila najaktivnija), ali po tvrđenju CIK, većin njih je bila bez osnova – sumnjičili radnike sa pojedinih gradilišta u Moskvi koji su do biračkih mesta sizali autobusima. Ruska NVO koja se bavi izbornim procdedurama Golos koju finansiraju Amerikanci objavila je ocenu da izbori nisu bili fer i pošteni zbog mešanja države u izborni proces.

Putin je optuživao vanparlamentarni deo opozicije da su spremni da izbore proglase neregularnim i da će pokušati da destabilizuju zemlju, a lideri opozicije imali su priliku nekoliko dana pre izbora da se susretnu sa aktuelnim predsednikom Dmitrijem Medvedevom i razgovaraju o reformama političkog sistema. Jedan od sadašnjih lidera prozapadno orijentisane NVO opozicije Boris Nemcov je posle tog sastanka pričao novinarima da je Medvedev uzgred rekao kako “svi znamo da na izborima 1996. Boris Jeljcin nije pobedio Zjuganova”. Nemcov iz toga izvlači zaključak da ako nije bio legitiman Jeljcin, nije legitiman ni Putin koga je lansirao Jeljcin. Ta izjava je s radošću citirana u zapadnim medijima, s tim što je zaboravljeno da je Boris Nemcov bio zamenik premijera u Jeljcinovo vreme.

Demonstracije na kojima je po nekoliko destina hiljada ljudi u Moskvi i Petrogradu, a u drugim gradovima znatno manje, protestovalo zbog izbornih krađa na izborima za Dumu privukli su pažnju zapadnih medija koji su više priželjkivali «arapsko proleće» u Moskvi nego što su tačno procenjivali situaciju. Trideset hiljada građana na protesnom skupu u Moskvi je manje od broja potpisa koji jedan kandidat «samodviženec» može da prikupi u jednom regionu. To je 22 puta manje ljudi nego što se sakupilo na lajt-šou za dan Moskve na Verbovojoj gori kome je prisustvovalo 800.000 ljudi.

Od decembra 2011. do sredine februara gotovo svi zapadni mediji su uglavnom javljali, a kremljolozi objašnjavali da je Putin u Moskvi izgubio inteligenciju, da dolazi kraj njegove popularnosti i kraj «suverene demokratije bivšreg špijuna KGB» i o «najvećim demonstracijama posle pada komunizma 1990.» Te analize nisu uzimale u obzir činjenicu da je 1993. Jeljcin imao velike sukobe s Dumom u kojoj su dominirali komunisti i nacionalisti, sa demostracijama onih koji su ih podržavali, da je čak iz tenkovskih topova bombardovao Beli dom, sedište Ruske Dume i vojskom osvajao TV Ostankino.

Zapadni analitičari su citirali Karpova i druge opozicionare «koji reprezentuju nezadovoljni srednji sloj» i uglavnom su se slagali u oceni da je Putin dosadio Rusima, da je odlukom da se treći put kandiduje («rokirovka s Medvedevom») ruinirao ranije poverenje, citirali rusku izreku «ljod tronulsja», pisali o ledu koji puca ispod nogu bivšeg pukovnika KGB.

Kasnije, kako su se izbori približavali, а sondaže javnog mnjenja pokazivale rast Putinovog rejtinga, ta prognoza je zamenjena tezom o tome da Putin može ostvariti samo Pirovu bobedu i da ga svakako čeka «proleće».

Mihail Hodorkovski, vlasnik Jukosa, iz zatvoru u Kareliji (osuđen je 2003. zbog utaje poreza), piše na primer za Njujork Tajms 26. februara (“What Is at Stake in the Russian Election?”) da će primoravanje Putina da ide u drugi krug naterati Rusiju da “krene putem pozitivnih promena” i poziva zapadne zemlje da ne “igraju po ritmu zvižduka gasovoda”, već da glasno zahtevaju reforme u Rusiji. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev zatražio je, inače, u ponedeljak 5. februara od Kancelarije ruskog generalnog tužilaštva da ispita zakonitost i opravdanost krivičnih presuda protiv 32 lica, među kojima su i Mihail Hodorkovski i bivši rukovodilac firme “Menatep” Platon Lebedev. Medvedev je, kako prenose ruske agencije Itar TASS, i RIA Novosti dao uputstva tužilaštvu posle sastanka sa liderima neregistrovanih ruskih političkih stranaka, održanog 20. februara, kada mu je predat spisak od 32 lica za koje opozicija traži pomilovanje. Odluka je objavljena posle izbora kako ne bi uticala na opredeljenje birača, a pojedini političari u Moskvi to tumače kao ustupak opoziciji da bi se smanjile tenzije.

Endrju Vajs, koji je radio u administraciji Bila Klintona, sada analitičar centra RAND, zapravo direktor RAND centra za Rusiju i Evroaziju piše, pak, u Vašington postu 2. marta o pet mitova o Vladimiru Putinu: 1) da će on postati “poniženi predsednik”, 2) da će koristiti prirodne resurse Rusije kao oružje; 3) da hoće da ponovo ustanovi SSSR; 4) da njegov izbor predstavlja udar na demokratske snage; 5) da će njegov antiamerikanizam zablokirati odnose sa SAD. Opšta ideja – ako ga izaberu, moramo s njim raditi. Autor na kraju nabraja: sprečavanje širenja nuklearnog oružja, antiterorizam, opasna sitaucija u Pakistanu i klimava globalna economija…

Favoriti zapadnih medija bili su multimilijarder Mihail Dmitrievič Prohorov, 32. po bogatstvu na listi magazina Forbes za 2011. čije imanje se procenjuje na 18 milijardi dolara, kralj nikla, vlasnik NBA košarkaškog kluba New Jersey Netsa. Drugi medijski favorit je bio Aleksej Anatoljevič Navaljni, 35-godišnji advokat, ekonomista, invest-aktivisti, zaštitniku prava malih akcionara bloger, i organizator demonstracija protiv Putina, koga je agencija Rojters nazivala »avangardom nove internet generacije», koji je, inače, isključen iz Gajdarovog Jabloka zbog nacionalizma.

Rezultati izbora pokazuju da je Putin ostvario nešto bolji rezultat od onog rezulata na prvim predsedničkim izborima 2000, a nešto slabiji nego na drugim izborima 2004. i nešto slabiji od onoga koji je ostvario Medvedev uz njegovu podršku 2008, ali pri većoj izlaznosti birača u odnosu na parlamentarne izbore na kojoj je nosilac liste Jedinstvene Rusije bio Medvedev, što kritičari Putina nisu primetili. (Putin 2000. – 52,9 odsto glasova izašlih na izbore, 2004. – 71,3 odsto; Medvedev 2008. – 70,3 odsto, Putin 2012. – 63,75) Ispada da je u pravu onaj Mark Adomanis, bloger koji je zapazio da su ruski izbori predstavljali i «takmičenje za mesto najgoreg u svetu analitičara ruskih prilika».

On je kandidovao Leona Arona direktora Ruskih studija u Američkom preduzetničkom institutu (American Enterprise Institute) koji je u decembru za magazin «Forin polisi» pisao članak pod naslovom «Putin je već mrtav». Mark Adomanis jednom svom tekstu daje naslov «Izveštaji o smrti medveda su mnogo preuveličani…»

NGO opozicija u Moskvi je odranije unapred za ponedeljak 5. februara zakazala demonstracije tipa «Okupiraj Kremlj». Nameravali su da razapnu i šatore na jednom od moskovskih trgova, dok vlast dozvoljava demonstriranje, ali ne i logorovanje, koncentriše jake policijske snage u Moskvi i preti da će šatore oduzeti. Mihail Gorbačov je u komentaru u svom listu Novaja Gazeta najavio da će učestvovati u protestu, ali je zamolio da ne bude šatora i provokacija.

Očito da bi parirali najavljenim akcijama opozicije proputinske organizacije «Mlada garda Jedinstvene Rusije”,” Lokalni “,”Novi ljudi”, i ” Mlada Rusija “, zakazale su za ponedeljak još dva miting-koncerta zahvalnosti glasačima. U moskvi je za 5. februar zakazano inače ukupno 9 mitinga, što opozicionih, što provladinih.

Protiv izbornih nepravilnosti već su 4. februara na biračkom mestu broj 2079 u Akademiji nauka, na kome je glasao Putin, pred TV kamerama protestovale «gole Ukrajinke», grupa žena koja se raznim povodima obnažuje u znak protesta. Uhapšene su. Sudija moskovskog Gagarinskogo rejona osudio je članicu grupe FEMEN Irinu Fominu zbog nepristojnog ponašanja (“melkoje huliganstvo”) na pet dana zatvora, Anu Deda – na deset, a Oksanu Šačko na 12. Нije poznato da li će se njihov performans biti okarakterisan i kao mešanje stranih faktora u ruske unutrašnje poslove.

 Vreme