Produženi vikend u Parizu

Povezani članci

• Euroskeptici žele reformu, a ne kraj EU
• Beskućnici u teškom položaju zbog mera protiv pandemije
• Trump naredio ukidanje obuke o rasizmu u administraciji
• Izrael uporno negira nadležnost haškog tribunala
• SAD daju 300 miliona dolara pomoći Afganistanu
• USA-rasprava oko budžeta: svjetska sila blokira sama sebe

 foto: AP

Francuska premijerka Elizabet Born je u četvrtak 16. marta izašla pred parlament i izjavila da će vlada zaobići glasanje u donjem domu i pozvati se na član 49.3 Ustava kako bi ozakonila svoj predlog penzione reforme. Otkad je predsednik Makron predstavio predlog zakona u januaru, milioni ljudi su izašli na ulice u protestima širom Francuske. Predlog zakona uključuje niz mera, od kojih je najspornija povećanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine.

Vlada tvrdi da Francuska ima najnižu starosnu granicu za penziju u Evropskoj uniji i da državne finansije to ne mogu da pokriju. Opozicija uzvraća da finansije nisu u tako lošem stanju i da bi bile još mnogo bolje da Makron nije smanjio poreze krupnom biznisu i najbogatijima.

Kada je Born ustala u parlamentu poslanici levice su zapevali Marseljezu držeći papire na kojima je pisalo „ne za 49.3“. U danima pre glasanja, tokom sedmice neprekidnih protesta, Makron je tvrdio da će dobiti dovoljno glasova za usvajanje zakona. Na kraju je vlada procenila da joj je bolje da zaobiđe glasanje i pozvala se na član 49.3.

Poslanici levice su napustili sednicu. Hiljade demonstranata krenulo je ka parlamentu, ali ih je policija zaustavila s druge strane reke. Pobunjeni poslanici su peške prešli most Konkord. Žan-Lik Melanšon, lider leve Nepokorene Francuske, pokušao je da povede demonstrante preko mosta, ali ga je u tome sprečila policija. On je ubrzo otišao. Stiglo je još demonstranata.

Činilo se da je policija bila nespremna za ove proteste. U sumrak su demonstranti od mobilnih ograda na trgu podigli barikade oko policije, koja je dovezla kamion sa vodenim topovima. Između barikada i obeliska, na mestu gde je nekada stajala giljotina, zapaljene su lomače. „Skinuli smo glavu Luju XVI“, skandirala je gomila, „možemo i tebi Makron“. Kada je pala noć, policija je gurnula demonstrante dublje na trg. Gomila se izlila u jedinu neblokiranu ulicu, Fobur Sen-Onore, punu đubreta zbog štrajka đubretara. Demonstranti su zapalili gomile smeća.

Društvenim mrežama kružili su prizori iz drugih gradova gde je policija suzbijala demonstrante koji su joj uzvraćali bakljama i molotovljevim koktelima. Objavljeni su pozivi za nove skupove sledećeg dana, u petak.

U petak uveče sam prišao trgu Konkord sa Jelisejskih polja, čiji je jedan deo bio ograđen i ispražnjen od automobila. Na ulazu na trg policijska vozila su bila poređana u 9 kolona. Drugi delovi trga bili su blokirani maricama. Za razliku od prethodnog dana, vreme je bilo loše: padala je kiša, bilo je hladno. Ali pojavilo se još više ljudi. Ovoga puta zapaljena je samo jedna lomača, ispred interventne jedinice koja je blokirala most. Policija je povremeno udarala u svoje štitove, dok su demonstranti zviždali i izvikivali uvrede. Otišao sam oko 8 uveče. Na stotinak metara dalje, ljudi su tiho večerali u bistroima u ulici Rivoli.

Deset minuta kasnije, policija je počela da ispaljuje suzavac i vodene topove u masu kao i prethodne noći. Opkolili su demonstrante. Neki su uzvratili, ali nije bilo prostora za povlačenje osim u stanicu metroa na Konkordu. Gledao sam u živom prenosu preko TikToka kako policija sateruje demonstrante u stanicu i maltretira novinare koji to snimaju. Sve se završilo oko ponoći.

U subotu ujutru je objavljen još jedan poziv na protest: „18h, trg Konkord, svake večeri dok ne padne vlada“. Popodne je policija objavila da su zabranjeni svi skupovi na trgu ili u njegovoj blizini. Demonstranti su se okupili na trgu Italija. Stigao je veliki broj policajaca iz motorizovane brigade za suzbijanje demonstracija, jedinice na motociklima formirane 2019. kao odgovor na pobunu Žutih prsluka. Jurišali su na demonstrante koji su im uzvraćali flašama iz kanti za reciklažu. Policajci su jurili demonstrante po ulicama, preskakali prepreke, bacali kanistere sa suzavcem i mlatili pendrecima. Demonstranti su pregradili ulice mobilnim ogradama. Policajci su ih probili i noć se završila sa preko stotinu uhapšenih.

U nedelju su se demonstranti okupili kod stanice metroa Šatele. Odaziv je bio manji, u stotinama, a ne hiljadama učesnika. Policija je uletela su među mirne demonstrante i rasterala ih po sporednim ulicama. Čitav kraj je bio blokiran. Neki barovi i restorani su besplatno služili hranu dok su demonstranti stajali i satima čekali da odu kući.

U ponedeljak su zatvorene sve stanice metroa u blizini predsedničke palate uoči dva predloga za izglasavanje nepoverenja vladi. Debata je počela u 4 popodne. Tri sata kasnije saopšteni su rezultati: 278 glasova nepoverenja vladi. Za njeno raspuštanje bilo je potrebno još 9 glasova. Kao i sa predlogom zakona o penzionoj reformi, mada ovog puta u Makronovu korist, nije bilo dovoljno poslanika desnog centra spremnih da daju svoj glas. Ubrzo zatim propao je i drugi predlog izglasavanja nepoverenja, koji je podnela krajnja desnica, sa samo 94 glasa podrške.

Gnevne mase ljudi okupljale su se na trgovima širom Francuske peti dan za redom u spontanim protestima. Na trgu Voban stotinama demonstranata pridružili su se poslanici sa svojim trobojnim pojasevima. „Ovo nije demokratija“, rekla je novinarima poslanica Nepokorene Francuske Klementin Oten.

Na drugoj strani reke, još jedan marš se kretao od Gar Sen-Lazara, sa demonstrantima obučenim u crno. Dok su palili smeće po ulicama na putu ka jugu do Luvra i Šatelea, policija ih je zasipala suzavcem. Kako je veče odmicalo, demonstranti su se podelili u manje grupe širom Pariza, postavljali barikade i palili vatre po sporednim ulicama.

Mnogi od onih koji su još bili napolju okupili su se kod Bastilje. Kod zapadnog prilaza trgu izbrojao sam 14 marica i desetak motocikala jedinice za razbijanje demonstracija. Oko stotinu demonstranata stajalo je ispred Julskog stuba, podignutog u znak sećanja na revoluciju 1830. Na bulevaru Rišar Lenoar bilo je još marica sa još više policajaca. Par stotina demonstranata marširalo je pored opere. Provukao sam se kroz kolonu do ulice Fobur Sen-Antoan, gde su vatrogasci gasili ulične lomače. Tu sam izbrojao još 17 marica od kojih je jedna imala vodeni top. Policija je žurila niz ulicu, navlačeći opremu u trku.

Stigao sam kući nešto posle ponoći i uključio se u živi prenos. Gledao sam kako policija napada demonstrante i sateruje ih u metro. Izvukao sam se u poslednji čas. Vozovi su zaustavljeni i počela su hapšenja.

Pričalo se da bi Makronovoj frakciji koristilo da demonstranti postanu nasilni, jer bi to okrenulo javno mnjenje protiv sindikata. Nije se desilo. Umesto toga, ankete pokazuju da je Makronov rejting od decembra pao za 8 poena. Naredne formalno organizovane demonstracije sindikati su sazvali pre glasanja o predlogu zakona o penzionoj reformi. Borba neće stati i verovatno će potrajati – dok demonstranti ne napune 62 godine.

Brian Ng, London Review of Books, 22.03.2023.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net