Privatna prava i društveni pokreti

Izdvajamo

• Napad na kritičke rasne studije samo je jedan od primera kako belačka supremacija podiže svoju ružnu glavu, optužujući istoričare i kritičare za opasne metode i pretnje nacionalnoj bezbednosti. Sve nas okuplja činjenica da smo na meti dobro koordinisane desnice, pa bi možda trebalo da odlučimo na koji način želimo da se okupimo i za koji cilj. Naravno, moramo se boriti za pravo na abortus, ali kada shvatimo da je to jedno od mnogih prava koja pripadaju reproduktivnoj pravdi, a da je reproduktivna pravda deo složene i dinamične borbe za pravdu kao takvu, onda smo na putu da osmislimo transformativnu silu koja će savladati one koji promovišu mržnju i nejednakost.

Povezani članci

• Švicarska će zastupati interese Ukrajine u Rusiji
• Poseban put Turske
• Putin pozvao Obamu da utiče na ukrajinske vlasti
• CDU bira novog lidera, Angela Merkel jedini kandidat
• Šta je donio još jedan klimatski samit: Puno priče, ali bez rješenja za fosilna goriva
• Sjeverna Koreja se opasno naoštrava za rat

Judith Butler – foto wikipedia

Razgovor vodila Alona Ferber

Još uvek se sležu potresi koje je izazvao Vrhovni sud SAD 24. juna poništavanjem presude u predmetu Ro protiv Vejda, koja je od 1973. garantovala bezbedne, legalne abortuse u Americi. Mada je nacrt odluke procurio u javnost još u maju, mnogi su bili zapanjeni kada je ona zaista doneta. Pristup abortusu je velika feministička pobeda 20. veka, dok je Ro protiv Vejda olakšala ostvarivanje drugih prava kao što su gej brakovi i pristup kontracepciji.

Predsednik Džo Bajden je potpisao izvršnu uredbu o zaštiti pristupa abortusu, a Kongres usvojio zakon o zaštiti istopolnih brakova na saveznom nivou, mada nije izvesno da će on biti usvojen i u Senatu. Šta poništavanje Ro protiv Vejda znači za ženska prava? Govori filozofkinja i feministkinja Džudit Batler, profesorka komparativne književnosti sa Berklija.

Šta ste prvo pomislili kada ste čuli da je poništena odluka u slučaju Ro protiv Vejda?

Pitam se da li obaranje prava na abortus na federalnom nivou u SAD spada u onu grupu svetskih događaja koje možemo nazvati i šokantnim i potpuno predvidivim. Gledali smo kako desnica jača, kako se evangelistička crkva politizuje, pojačano sarađuje sa Vatikanom i jača svoj uticaj na izabrane i imenovane funkcionere. Takođe smo gledali kako umerene demokrate umanjuju svoju podršku pravu na abortus ili ga marginalizuju iz straha od gubitka glasova.

U mejnstrim medijima i popularnoj kulturi učestala je priča o „nerođenoj deci“ i konzervativci su učinili da ukidanje ove odluke postane moguće i neophodno. Ne slažem se sa analitičarima koji za sve krive feministkinje, trans osobe ili preminulu sutkinju Vrhovnog suda Rut Bejder Ginzberg. To nas odvlači od potrebe da analiziramo i savladamo tvrdu desnicu. Potrebni su nam savezi u kojima ima prostora i za ozbiljna neslaganja. Možemo ići napred sukobljavajući mišljenja, ali moramo ići napred.

Šta ljudi treba da znaju o društvenim trendovima koji su doveli do ovog trenutka i šta to znači za zaštitu teško osvojenih ženskih prava?

O slučaju Ro protiv Vejda odlučivalo se na osnovu prava na privatnost, a to je značilo da je ostvarivanje prava na abortus bez intervencije države privatna odluka žene. Privatnost je komplikovana osnova za reproduktivna prava. Usmerena je na pojedinca, a ne na klasu, dok u prvi plan stavlja ličnu slobodu, a ne kolektivne slobode. Kada je sutkinja Ginzberg utvrdila „polnu“ diskriminaciju kao kršenje ustavom zagarantovanog prava na jednak tretman, istakla je da je jednakost osnova za feminističke pravne pobede.

Šta ako je pristup određenim vrstama zdravstvene zaštite, uključujući abortus, pitanje jednakosti? Ako muškarci imaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, a žene nemaju, onda žene, i one koje su trudne, trpe diskriminaciju. Nešto slično se dešava i sa trans zdravstvenom zaštitom. Ako ljudi koji nisu trans imaju zdravstvenu negu koja im je potrebna, a trans osobe se suočavaju sa diskriminacijom u zdravstvenim ustanovama, to znači da one trpe diskriminaciju.

Takođe, kada kažemo da je uskraćivanje prava na abortus diskriminacija na osnovu pola možda time kažemo da pol igra ulogu u nepravičnoj i nepravednoj presudi kojom se uskraćuju ta prava. Ne moramo da presuđujemo da li uskraćivanje prava na abortus cilja na pol – verovatno ne. Dakle, diskriminacija se ne dešava na osnovu pola. Diskriminacija referiše na pol na nepravičan i diskriminatoran način, a jedini „pol“ koji je pravno bitan je onaj koji je prisutan i operativan u činu diskriminacije.

Dakle, kada neke feministkinje sada iznose tvrdnje poput „patrijarhalna represija žena je duboko ukorenjena u našim reproduktivnim sistemima“, to može zvučati kao da su ti reproduktivni sistemi uzrok ugnjetavanja. To je zbrkana, pogrešna misao koja ne unapređuje feminističke ciljeve. Upravo društvena organizacija reprodukcije navodi na zaključak da abortus treba ili ne treba da se desi.

Država tvrdi da ima interese u vezi sa ženskom matericom i predstavlja je kao svoje područje, a ne onih koji je zapravo imaju. Moramo se suprotstaviti upravo antifeminističkim snagama koje na taj način predstavljaju naše materice. U suprotnom, postojanje opresivnih sistema pripisujemo biologiji, kada bi trebalo da se zapitamo kako ti opresivni sistemi iskrivljuju biološke činjenice za svoje ciljeve.

U mišljenju kojim je sudija Klarens Tomas potvrdio svoju saglasnost sa odlukom da se poništi Ro protiv Vejda, dovode se u pitanje i druge odluke Vrhovnog suda uključujući pravo na gej brak. Čini se da je ova odluka moćan primer reakcije na napredak feminizma, rodne ravnopravnosti i LGBTQIA+ prava.

Mislim da smo svedoci nečeg ozbiljnijeg i opasnijeg od reakcije. Ovo je „projekat restauracije“ koji za krajnji cilj ima rekonstrukciju poretka za koji neki smatraju da je razgrađen progresivnim zakonodavstvom i novim pristupom u okviru obrazovnih institucija. Po njima, ne samo da treba obnoviti i sačuvati patrijarhat, već i prevlast belaca i isključivo heteroseksualni brak.

Tomas je govorio u svoje ime kada je napisao da smatra da bi Vrhovni sud sada trebalo da preispita odluke kojima je zabranjena kriminalizacija sredstava i saveta za kontrolu rađanja, kao i kriminalizacija „sodomije“, ili kojim su potvrđena prava na gej brak. Po njegovom mišljenju, „pravo na pravičan postupak“ je bilo loše protumačeno tako da štiti građanske slobode od intervencije države.

Tomas ovde traži više državne intervencije, ograničavanje slobode ili odbacivanje zahteva za slobodu u svakom od ovih slučajeva. Takođe jasno stavlja do znanja da bi se odbacivanjem tih zahteva mogla ostvariti obnova poretka: sodomija bi ponovo postala nedopustiva, niko ne bi tražio abortus, a brak bi ponovo bio isključivo heteroseksualna institucija.

Da li je crkva jedan od pokretača tog „projekta restauracije“? Postoje li drugi značajni akteri?

Rekla bih da beli suprematisti i Maga (Make America Great Again) republikanci takođe vode rat protiv obrazovnih institucija, od osnovne i srednje škole do univerziteta, optužujući levičare da usađuju svoju ideologiju učenicima. Treba da razumemo da su sa ukidanjem odluke u slučaju Ro povezani i napadi na pokrete za rasnu pravdu, pravo na abortus, zdravstvenu pravdu i pravnu zaštitu za migrante, kao i podrška lobiju za oružje i industriju naoružanja. U svim tim slučajevima se javljaju isti argumenti.

Aktivisti upozoravaju da bi podaci sa interneta mogli da dovedu žene koje traže usluge abortusa u opasnost od krivičnog gonjenja. Da li treba da promenimo način na koji razmišljamo o slobodi i pravima, s obzirom na savremene tehnologije?

Nadzor bi mogao postati problem ako države koje su kriminalizovale abortus hoće da spreče prelazak granice zbog abortusa u drugoj državi. Ta tehnologija je, kao što znamo, u rukama država i korporacija, a moglo bi se pokazati da su opasnosti podjednake. Po mom mišljenju, koliko god bio važan, argument o privatnosti ne bi trebalo da bude primarni način za rešavanje pitanja reproduktivne jednakosti i pravde.

Moramo da pokažemo veze između diskriminacije žena i LGBTQIA+ osoba po svim zdravstvenim pitanjima, kao što su to uradile latinoameričke feministkinje. Jasno mi je da zakon ne može uvek da ima istu fleksibilnost kao društvena teorija, ali je vreme da se pitanje prava na abortus vrati u okvire snažnog pokreta za socijalnu i ekonomsku pravdu.

U čemu vidite nadu kada pomislite na ono što sledi?

Možda je sada najvažnije stvarati koalicije tamo gde smo mislili da nisu moguće. Ne kažem da će to biti lako. Ali ovo je vreme u kome se i feminizam i LGBTQIA+ perspektive cenzurišu u obrazovnim institucijama, kada se teškom borbom osvojena prava ukidaju, kada se i socijalnom politikom i ekonomskim troškovima zdravstvena zaštita ograničava ili uskraćuje. Napad na „rodnu ideologiju“ širom sveta fokusira se na zatvaranje klinika za abortus, feministkinje se nazivaju „ubicama“, organizuju se napadi zbog podučavanja o životu gejeva i lezbejki u školama, kao i napadi na trans zdravstvo dece.

Napad na kritičke rasne studije samo je jedan od primera kako belačka supremacija podiže svoju ružnu glavu, optužujući istoričare i kritičare za opasne metode i pretnje nacionalnoj bezbednosti. Sve nas okuplja činjenica da smo na meti dobro koordinisane desnice, pa bi možda trebalo da odlučimo na koji način želimo da se okupimo i za koji cilj. Naravno, moramo se boriti za pravo na abortus, ali kada shvatimo da je to jedno od mnogih prava koja pripadaju reproduktivnoj pravdi, a da je reproduktivna pravda deo složene i dinamične borbe za pravdu kao takvu, onda smo na putu da osmislimo transformativnu silu koja će savladati one koji promovišu mržnju i nejednakost.

The New Statesman, 21.07.2022.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 03.08.2022.