Prijem u porodicu belih naroda

Povezani članci

• Najmanje 36 osoba poginulo u napadu na turistički kompleks u Manili
• Milioni Amerikanaca ponovo u riziku da ostanu bez krova nad glavom
• Meksiko: U sukobu vojske i narko kartela 11 ubijenih osoba
• Tri scenarija za kraj rata
• EU uvela dodatne sankcije Iranu
• Potcjenjuje li Britanija posljedice pandemije

Šta je u stvari bilo prošlonedeljno okupljanje u Jerusalimu? Doduše nazvali su ga „međunarodna konferencija o sećanju na Šou i borbu protiv antisemitizma“, ali šta je to zaista bilo?

O stvarnoj prirodi neke konferencije često možemo da zaključimo na osnovu spiska njenih učesnika. Na primer, na konferenciji na kojoj se raspravljalo o „konačnom rešenju jevrejskog pitanja“ u vili Vanze 1942. učestvovali su samo visoki oficiri nacističkog režima i nijedan Jevrejin. Stoga to „rešenje“ nikako nije mogla biti integracija Jevreja u nemačku državu ili jevrejska autonomija u Bavarskoj, već njihovo uništenje. Na konvenciji u Vašingtonu na kojoj se na inicijativu Donalda Trampa razgovara o „mirovnom procesu između Izraelaca i Palestinaca“ učestvuju samo Izraelci i nijedan Palestinac. Kakav mir, po vašem mišljenju, iz toga može da proizađe i šta iz toga može da sledi?

Dakle, ko su bili učesnici međunarodne konferencije o Šoi u Jerusalimu? Da li su tu zaista učestvovali, kao što smo se hvalili, „lideri iz celog sveta“? Naravno da ne. Od 49 lidera nijedan nije bio crn, nije bilo predstavnika afričkih zemalja, nije bio nijedan musliman, nijedan Arapin, nijedan Indijac, nijedan Kinez, nijedan Japanac – niko takav. Samo muškarci bele rase i poneka žena iste rase. Imali smo konferenciju protiv rasizma (antisemitizam je vrsta rasizma), pojave koja se zasniva na odbrani čistote bele rase, na kojoj nije bio omogućen pristup predstavnicima crne ili neke druge „niže“ rase. Ovo nije čak ni smešno, ovo je užas.

Kakve su to gluposti, pitate se vi sada. Konferencija o Šoi uključuje samo evropske zemlje i stoga je izbor učesnika takav kakav je. Zaista? SAD, Kanada, Australija, Argentina su u Evropi? Ne, nisu u Evropi, ispravljate se vi, to je bila konferencija zemalja saveznica iz Drugog svetskog rata. Opa! Argentina i Španija su bile deo tog saveza? Šta je sa zemljama koje su se zaista svrstale uz saveznike, kao na primer Kina, Indija, Nepal, Filipini, Južnoafrička republika ili Liberija? Ako je Španija učestvovala na skupu, zašto nije i Turska? I šta uopšte povezuje učesnike ovog skupa? Tu su se zatekli ne samo predstavnici zemalja koje su se borile protiv nacističke Nemačke, već i predstavnici zemalja koje su ubijale ili učestvovale u ubijanju Jevreja, delegati iz zemalja kao što su Austrija, Francuska, Hrvatska i druge.

Šta je onda zajednički imenitelj svim učesnicima ove konferencije? Svi oni su predstavnici belih hrišćanskih zemalja. To je to, i to je sve, u tome je cela nauka. A zašto? Zato jer se u stvari na taj način ostvaruje generacijski san cionizma – da bi nejevrejski narodi belog sveta, oni koji su ubili ne samo šest miliona Jevreja već i nekoliko stotina miliona crnih ljudi, Afrikanaca, Azijaca, američkih domorodaca u toku osvajanja američkog kontinenta – na kraju prepoznali svoju grešku: nije trebalo da unište nas Jevreje, jer mi smo deo njihovog sveta, mi smo kao oni, već je trebalo da unište samo „stvarno niže rase“, one koji zaslužuju uništenje, one koje nisu imale svoje predstavnike na konferenciji protiv rasizma, izvinite, antisemitizma.

Tako da je u Jerusalimu prošle nedelje održana konferencija belih hrišćanskih vođa iz celog sveta o „sećanju na Šou i borbu protiv antisemitizma”. To je bila ceremonija našeg prijema u porodicu belih naroda, istrebljivača. A nastavak, koji proizlazi iz toga, tek sledi.

 Haaretz 

Sa hebrejskog prevela Alma Ferhat

Peščanik.net