Posle ostvarenja sna, avganistanska tužiteljka s invaliditetom bez posla i u opasnosti
Povezani članci
- Špigel: Britanska agencija pratila diplomate po hotelima
- U Francuskoj zabranjena diskriminacija na osnovu jezičkih akcenata
- Evropski strahovi od nove izbjegličke krize
- SAD spojile skoro 700 dece sa roditeljima koja su razdvojena pod Trampom
- Zašto ipak nema sirovinskog zemljotresa u autoindustriji
- Njemačka preuzima stotinu djece iz izbjegličkih kampova u Grčkoj
Foto: RFE-RL
Pišu: Radio Azadi RSE-a i Abubakar Sidik
Moštari Daneš je prevazišla veoma nepovoljne šanse da ostvari svoj san da postane tužiteljka u Avganistanu.
Kao dete se zarazila polioviruosm koji izaziva dečju paralizu, zbog čega je postala invalid. Uz pomoć veštačke noge i štaka išla je školu, a zatim diplomirala pravo, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Daneš je takođe morala da prevaziđe rodnu diskriminaciju u duboko konzervativnoj zemlji u kojoj dominiraju muškarci i u kojoj se žene suočavaju s velikim preprekama u učenju i radu.
Pre pet godina njena borba se isplatila kada je dobila posao tužioca u kancelariji državnog tužioca. Potom je unapređena da nadgleda slučajeve nasilja nad ženama, što je blisko njenom srcu.
Međutim, san Daneš se brzo pretvorio u noćnu moru kada su talibani u avgustu svrgli međunarodno priznatu avganistansku vladu i preuzeli vlast.
Tokom proteklih pet meseci, militantna grupa je poništila mnoga prava koja su žene i devojčice stekle pošto je invazijom koju su predvodile SAD 2001. zbačen s vlasti talibanski režim.
Talibani su većini žena zabranili povratak na posao, sprečili mnoge devojčice da pohađaju srednju školu i uveli drakonska ograničenja po pitanju kretanja i izgleda žena.
Nekoliko dana pošto su talibani preuzeli vlast, Daneš je izgubila posao u glavnom gradu Kabulu. Od tada je nezaposlena i muči se da izdržava svoju porodicu.
“Živimo u bedi već nekoliko meseci”, rekla je Daneš za Radio Azadi RSE-a, dodajući da poslednjih nekoliko meseci nije mogla da plaća stanarinu. “Patimo u siromaštvu”.
Poput mnogih Avganistanaca, Daneš trpi posledice razorne ekonomske krize izazvane dolaskom talibana na vlast i iznenadnim prekidom međunarodne pomoći.
‘Pucao je na mene’
Sve veće siromaštvo, međutim, nije njena jedina briga. Tužioci koji su radili za svrgnutu avganistansku vladu rekli su da im prete kriminalci koji su osuđeni uz njihov doprinos. Talibani su ispraznili mnoge zatvore u zemlji dok su zauzimali zemlju tokom leta.
“Tužioci su morali da promene prebivalište kako osuđenici koje su talibani oslobodili ne bi mogli da nas pronađu”, rekla je Daneš. “Sada se stalno krijemo, a ni naše porodice ne mogu slobodno da se kreću”.
Nekoliko tužilaca, sudija i advokata ubijeno je poslednjih meseci. Drugi su napadnuti ili im je prećeno.
Zapadne zemlje su evakuisale i dale azil stotinama ljudi koji su radili u avganistanskom pravosuđu, ali hiljade onih koji su ostali zarobljeni u Avganistanu, posebno za žene, čeka sumorna budućnost.
Advokaticu Fatanu Mohamadi prošlog meseca je usred bela dana u njenoj kući u Kabulu napao neidentifikovani muškarac.
“Pucao je na mene, ali sam uspela da izbegnem metak tako što sam bacila ćebe na njega”, rekla je Mohamadi za Radio Azadi. “Posle toga mu se pištolj zaglavio”.
Mohamadi je rekla da ju je napadač potom tukao.
“Moji vapaji za pomoć privukli su pažnju komšija”, rekla je ona, dodajući da su komšije uhvatile napadača i predale ga talibanima.
“Još ne znam ko je on niti zašto je hteo da me ubije”, dodala je Mohamadi.
Portparol talibana Inamulah Samagani rekao je novinarima u novembru da militantna grupa ne napad bivše tužioce. “Nema arbitrarnog ili pristrasnog postupanja prema (bivšim) tužiocima”, rekao je on.
Talibani stežu kontrolu nad pravosudnim sistemom
Avganistansko pravosuđe je prošlo kroz brzu i potpunu promenu otkako su talibani preuzeli vlast.
U novembru je talibanski ministar pravde Mula Abdul Hakim objavio da samo advokati koji imaju odobrenje talibana mogu da rade u njihovim islamskim sudovima, čime je praktično oduzeta licenca za oko 2.500 advokata i zabranjeno ženama da se bave pravom.
Desetine naoružanih talibana takođe su tog meseca upale u kancelarije Nezavisne advokatske komore Avganistana (AIBA) u Kabulu i naredili njenom osoblju da prekine rad. Talibani su stavili AIBA pod kontrolu svog ministarstva pravde, oduzimajući nezavisnost toj organizaciji.
Ti potezi su izazvali duboku zabrinutost za nepristrasnosti i pravičnosti krivičnih procesa pod talibanima.
Posmatrači su rekli da su sudovi u senci koje su talibani osnovali tokom pobune i kojima su dominirali sveštenici, transformisani u novi državni pravosudni sistem.
“Nema naznaka da talibani razmišljaju da uključe institucionalno uređenje pravosudnog i pravnog sistema prethodne vlade”, rekao je Harun Rahimi, samoprognani vanredni profesor prava na Američkom univerzitetu u Avganistanu sa sedištem u Kabulu.
“Na taj sistem oni gledaju s prezirom”, dodao je on. “Oni želeli da nastave ono što smatraju više islamskom – autentično islamskom – jednostavnom verzijom presuđivanja koju su praktikovali u svojim sudovima u senci.”
Tokom brutalne vladavine Avganistanom od 1996. do 2001. godine, talibanski sudovi su koristili svoja plemenska tumačenja šerijatskog zakona da izriču ekstremne javne kazne, uključujući pogubljenja, bičevanja i amputacije.
Od povratka na vlast, talibani su naznačili vraćanje nekih od svojih ranijih metoda.
Talibani su u septembru obesili četiri mrtva tela na dizalice u gradu Heratu na zapadu zemlje, izvestili su lokalni mediji i svedoci. Ti muškarci, optuženi za učešće u otmici, ubijeni su u sukobima s talibanima.