Porodične čistke Mohameda bin Salmana

Povezani članci

• U Kataloniji napadnuti novinari španskih medija
• Sa punim gasom u pravcu provalije
• Banalnost nadzora
• Otvorena birališta u Italiji: Analitičari prognoziraju ‘comeback’ bivšeg premijera Berlusconija ili pat-poziciju
• SAD i Rusija dogovorile datum pregovora o sigurnosnim pitanjima
• Ukrajinski izbor

Hapšenjem istaknutih saudijskih prinčeva, među kojima je rođeni brat kralja Salmana, prestolonaslednik Mohamed bin Salman je izgleda želeo da čvršće konsoliduje svoju moć uklanjajući potencijalne rivale koji bi mogli da mu se ispreče u preuzimanju prestola, pišu svetski mediji.

Optužbe za izdaju

Četiri saudijska princa, među kojima dva istaknuta člana kraljevske porodice, privedena su u Rijadu, što bi moglo biti dodatno ojačati položaja de fakto vladara Saudijske Arabije, piše Vašington post (The Washington Post) pozivajući se na izvore bliske saudijskom rukovodstvu.

Princ Ahmed bin Abdulaziz, brat kralja Salmana i stric prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, kao i jedan od njegovih rođaka, Mohamed bin Najef, privedeni su u petak ujutro pod optužbom za izdaju, što bi im moglo doneti smrtnu kaznu. Potom je priveden i brat Mohameda bin Najefa, Navaf bin Najef, a u subotu je, prema izvorima, uhapšen sin Ahmeda bin Abdulaziza, Najef bin Ahmed.

Mohamed bin Najef, sin preminulog brata kralja Salmana, bio je prestolonaslednik do 2017. kada je kralj Salman jednog od svojih sinova, Mohameda bin Salmana odredio za naslednika na prestolu i dao mu široka ovlašćenja u upravljanju kraljevinom. Bin Najef je ranije bio ministar unutrašnjih poslova kada je razvio bliske radne odnose s američkim bezbednosnim zvaničnicima, ukazuje Vašington post.

Ahmed bin Abdulaziz i Mohamed bin Najef, koji su privedeni posle dolaska iz lova, smatrani su potencijalnim rivalima Mohameda bin Salmana, a takođe su mogli da zauzmu visoko mesto u poretku nasleđivanja, podvlači list i navodi ocene pojedinih saudijskih komentatora da hapšenja sugerišu razdor unutar kraljevske porodice oko nasledstva prestolonaslednika, čija je čvrstorukaška taktika otuđila mnoge prinčeve.

Mohamed bin Salman je učvrstio svoju vlast poslednjih nekoliko godina, gušeći kritike i neslaganja u zemlji i inostranstvu, ističe list i navodi da je 2017. naredio hapšenja stotina prinčeva, ministara i biznismena, navodno u okviru borbe protiv korupcije. Kraljevska porodica se takođe suočila s međunarodnom kritikom zbog ubistva kolumniste Vašington posta 2018. Džamala Kašogija, što su Ujedinjene nacije nazvale “vansudskim pogubljenjem”, dok su obaveštajni zvaničnici SAD privatno rekli Kongresu da je prestolonaslednik odgovoran.

Motivi intriga iz palate

Nova epizoda intriga iz saudijske palate je poslednja demonstracija spremnosti bin Salmana da preduzme vanredne mere protiv svakog koga vidi kao mogućeg rivala, piše Njujork tajms (The New York Times).

Pritvaranja dolaze u vreme kada su strahovi od posledica korona virusa oborili cene nafte koja je glavni izvor prihoda kraljevine, dok, kako navodi američki list, planovi prestolonaslednika za diverzifikaciju saudijske privrede još nisu ostvareni.

Informacije o hapšenjima nije objavila saudijska vlada, već su u petak obelodanili izvori iz kraljevske porodice, što je potvrdio jedan visoki američki zvaničnik, ukazuje Njujork tajms, dodajući da ostaje nejasno šta je podstaklo poslednju rundu hapšenja članova kraljevske porodice.

Prestolonaslednik se nedavno suočio s neslaganjem unutar kraljevstva i šireg muslimanskog sveta usled svoje odluke da zbog korona virusa obustavi posete Meki, što, kako piše list, teško da ima presedana u islamskoj istoriji. Konzervativci su se žalili što su, s druge strane, moderna mesta za zabavu, poput bioskopa, koje je prestolonaslednik uveo u kraljevinu, i dalje otvorena.

Još jedan mogući motiv privođenje bi moglo biti starost 84-godišnjeg kralja Salmana, ukazuje Njujork tajms uz objašnjenje da prestolonaslednik možda želi da zatvori potencijalne izazivače pre nego što njegov otac umre ili se odrekne prestola. Međutim, niko od pritvornih prinčeva nije pokazao naznake da namerava da ospori prenošenje prestola na Mohameda.

Pritvaranje članova porodice u čiju se odanost princu Mohamedu sumnja postao je zaštitni znak prestolonaslednika, mada su, dodaje list, posle ubistva Kašogija mnoge pristalice bin Salmana tvrdile da ga je taj incident naučio da obuzdava svoje agresivne nagone.

Omiljeni sin

Kralj Salman je odobrio hapšenje svog brata i drugih prinčeva, prenosi Rojters (Reuters) izjave izvora koji opisuju saudijskog vladara kao fizički i psihički zdravog.

Prestolonaslednik je izazvao ozlojeđenost među istaknutim delovima kraljevske porodice stežući svoju kontrolu na vlasti i neki kritičari, kažu izvori Rojtersa, doveli su u pitanje njegovu sposobnost da vlada posle ubistva Kašogija.

Izvori takođe kažu da članovi kraljevske porodice koji žele da se promeni redosled u poretku nasleđivanja prestola, smatraju princa Ahmeda kao mogući izbor koji bi imao podršku porodice, bezbednosnog aparata i nekih Zapadnih sila.

Saudijski insajderi i zapadne diplomate, međutim, kako navodi Rojters, kažu da je malo verovatno da će se porodica usprotiviti prestolonasledniku dok je Salman živ, pošto se kralj ne bi okrenuo protiv svog omiljenog sina kome je preneo većinu odgovornosti.

“Svi smo Salman, svi smo Mohamed”

Čistka koja deluje kao plan bin Salmana da pojača svoju vlast pokrenula je spekulacije o kraljevom zdravlju, dok su pristalice prestolonaslednika u Saudijskoj Arabiji pozdravile njegov poslednji potez, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Saudijski komentator i pristalica prestolonaslednika Ali Šihabi odbacio je glasine o pokušaju puča, navodeći da “ljudi moraju ceniti da je kraljevska porodica morala da prođe kroz vrlo delikatnu generacijsku sukcesiju… s obzirom na veliki broj prinčeva koji su tehnički ispunjavali uslove za nasleđe”. On je takođe naveo da je “važno da se taj proces odvija bez krvoprolića, što je retka pojava u istoriji” i da je poslata jasna poruka da neće biti “dozvoljena destabilizacija zemlje ili izazivanje krvoprolića”.

Sa širenjem vesti o hapšenjima, ukazuje Fajnenšl tajms, mnoge pristalice vlade na društvenim mrežama su izrazile podršku rukovodstvu.

“Saudijska Arabija će ostati ponosna i bezbedna uprkos zaverama mrzitelja i neprijatelja”, naveo je na Tviteru (Twitter) televizijski voditelj Tarik al-Harbi. Uz hašteg “Svi smo Salman, svi smo Mohamed”, univerzitetski profesor Abdulrahman al-Enad je napisao: “Nastavite stvari koje volite da radite. Sviđa nam se to što radite”.

Ako princ Ahmed može biti uhapšen…

Posle spekulacije o zdravlju kralja, Saudijska Arabija je objavila slike kako u nedelju izvršava svoje kraljevske dužnosti s ceremonije polaganja zakletve novih saudijskih ambasadora u Ukrajini i Urugvaju, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Izvor blizak saudijskom rukovodstvu rekao je za AFP u subotu da je “kralj zdrav i u redu”, a da su pritvori imali za cilj nametanje “discipline” u kraljevskoj porodici. On je dodao da prestolonaslednik “drži kontrolu” i da su čistke izvedene “posle povećanja negativnog ponašanja dva princa”, ne navodeći dalje detalje.

Hapšenja princa Ahmeda bin Abdelaziza i princa Mohameda bin Najefa nisu bila očekivana s obzirom na njihov položaj u saudijskom društvu, ocenjuje Asošiejtid pres (Associated Press).

Izvori iz kraljevske porodice kažu da su oni uhapšeni jer nisu podržavali bin Salmana i da su hapšenja poruka nezadovoljnima – prestanite da negodujete i prihvatite vlast prestolonaslednika, jer ako princ Ahmed može biti uhapšen, onda može biti i bilo koji drugi princ.

Hapšenja su bila iznenađenje, budući da se za Mohameda bin Najefa naširoko znalo da je pod budnim nadzorom otkada ga je Mohamed bin Salman sklonio s poretka nasleđivanja prestola, dok je princ Ahmed kraljev mlađi brat i stariji član vladajuće porodice Al Saud.

Princ Ahmed, međutim, nepovoljno gleda na prestolonaslednika i bio je jedan od nekoliko viših prinčeva koji su se uzdržali od izražavanja lojalnosti bin Salmanu. Takođe je bio kritičan prema prestolonasledniku, kao kada je demonstrantima u Londonu rekao da pitaju kralja i njegovog sina o humanitarnoj katastrofi izazvanoj ratom u Jemenu. Religiozno konzervativan nedavno je negodovao zbog zatvaranja Meke za posete kako bi se sprečilo širenje novog korona virusa.

Mohamed bin Najef je, ukazuje AP, imao dobar imidž kod američkih obaveštajnih zvaničnika zbog njegove saradnje u antiterorističkoj borbi protiv Al-Kaide. Kao bivši šef ministarstva unutrašnjih poslova, on je bio impozantna figura koja je ulivala strah pošto je ogranak vlasti pod njegovom kontrolom, progonio, nadzirao i zatvarao disidente i kritičare kraljevine.

RSE