ENG
Poljska i jevrejsko pitanje
Autor/ica 👤Sławomir Sierakowsk
Povezani članci
Vlada Poljske je uspela da izazove još jednu međunarodnu krizu, ovoga puta usvajanjem zakona koji zabranjuje upotrebu fraze „poljski logori smrti“. Na meti zakona je geografska skraćenica koja se ponekad koristi u inostranstvu za opisivanje koncentracionih logora koje su nacisti osnovali na teritoriji Poljske za vreme Drugog svetskog rata. Ali to nije jedini cilj novog zakona.
Poljski građani mirno govore o Varšavskom getu. Takođe, praktično niko ko koristi frazu „poljski logori smrti“ – uključujući bivšeg američkog predsednika Obamu i bivšeg direktora FBI Jamesa Comeya – to ne čini iz zle namere prema Poljskoj. Ova fraza se nalazi čak i u poljskoj školskoj lektiri, na primer u odličnoj knjizi Zofie Nałkowske o holokaustu, Medaliony. Ipak, mnogi u Poljskoj veruju da bi neko u inostranstvu to mogao pogrešno da protumači.
To nije prvi put da poljski političari vode bitku protiv „poljskih logora smrti“, a takve inicijative nisu bliske samo vladajućoj partiji Pravo i pravda. Temu je zapravo otvorio bivši ministar spoljnih poslova Radek Sikorski. Ali u novom zakonu se ne pominju logori smrti. Zakon kriminalizuje tvrdnje o odgovornosti Poljaka za bilo koje zlodelo počinjeno prema drugim narodima. Odstupanja od ovog pravila su dozvoljena u akademskim i umetničkim radovima, ali ne i u medijima, čime je ugrožena sloboda govora u poljskom društvu.
Sporni deo zakona glasi: „Svako ko javno i neistinito pripisuje poljskom narodu ili poljskoj državi odgovornost ili zajedničku odgovornost za nacističke zločine koje je počinio Treći rajh (…) ili za druge zločine koji predstavljaju zločine protiv mira, protiv čovečnosti ili ratne zločine, ili na drugi način značajno umanjuje odgovornost stvarnih počinilaca takvih zločina, može biti kažnjen novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.“
Ambasada Izraela u Varšavi postavila je umesno pitanje: Da li će i preživele žrtve Holokausta biti krivično gonjene ako progovore o svojim iskustvima? Kneset je zapretio usvajanjem zakona koji kriminalizuje umanjivanje uloge Poljaka koji su učestvovali u Holokaustu. Predlog zakona ima podršku 61 od 120 poslanika u izraelskom parlamentu.
Pre nego što su poljski Sejm i Senat usvojili zakon, američki Stejt department je izdao dosad najoštrije saopštenje u vezi sa Poljskom od 1989. godine, upozoravajući na „moguće posledice koje bi ovaj zakon, ako bude usvojen, mogao imati na poljske strateške interese i odnose – uključujući odnose sa SAD i Izraelom“. Ministar spoljnih poslova susedne Ukrajine bio je još oštriji: „Poljska od danas više nije strateški partner Ukrajine. Poljska je danas ugrozila našu integraciju sa Evropom.“
I zaista, Poljska je ugrozila odnose sa svoja tri najvažnija saveznika – SAD, Nemačkom i Ukrajinom – koji su dosad tolerisali ispade Jarosława Kaczyńskog, faktičkog vladara Poljske. Zemlja se suočava sa pretnjom izolacije od strane zapada i gubitka uticaja na međunarodnoj sceni, što je čini još ranjivijom pred revanšističkim pretnjama Putinove Rusije.
Uprkos otporu velikog dela poljske elite, Kaczyński nema nameru da odustane od novog zakona. Da ne bude zabune, on, kao i njegov preminuli brat blizanac Lech, nije antisemita. Lech Kaczynski se borio protiv antisemitizma u Poljskoj, odlazio na proslave Hanuke i posećivao sinagoge. Zapravo, vlada Poljske je dosad bila najglasniji zagovornik interesa Izraela u čitavoj Evropi, za šta je dokaz i njeno uzdržavanje od glasanja u UN-u protiv priznanja Jerusalima kao prestonice Izraela od strane američkog predsednika Donalda Trumpa.
Ali Jarosław Kaczyński, čiji populizam više nije pod bratovljevom kontrolom, oblikovao je novi zakon tako da koristi partiji Pravo i pravda. Njegovim glasačima centra novi zakon ne smeta, jer ideja o zabrani fraze „poljski logori smrti“ deluje dovoljno bezazleno. S druge strane, pošto se rešio najekstremnijih desničara u vladi (ministar spoljnih poslova Witold Waszczykowski, ministar odbrane Antoni Macierewicz i ministar za životnu sredinu Jan Szyszko), Kaczyński pokušava da povrati poverenje svojih glasača sa desnice. Njima će biti drago zato što je Poljska udarila šamar Izraelu, Ukrajini i praktično čitavom svetu.
Ciničnost ovog pristupa očituje se u činjenici da čak i vodeći članovi partije priznaju ulogu koju su Poljaci imali u progonu Jevreja. Pre svega mesec dana Ryszard Czarnecki, član partije Pravo i pravda i potpredsednik Evropskog parlamenta, nazvao je člana Evropskog parlamenta iz opozicione Građanske platforme szmalcownikom, što je pogrdan naziv za ljude koji su za vreme rata ucenjivali skrivene Jevreje ili one koji su ih štitili.
Ovde nije bitno to što su šefovi 4 parlamentarne grupe odmah zahtevali da Czarnecki bude smenjen, kao ni to što je premijer Poljske Mateusz Morawiecki pokušao da ga odbrani. Važno je da je upotrebom termina szmalcownik Czarnecki priznao da je pored Poljaka koji su spasavali živote Jevreja bilo i Poljaka koji su ih slali u smrt, što su poljski istoričari Jan Gross, Irena Grudzińska, Barbara Engelking, Jan Grabowski, Jacek Leociak, Dariusz Stola i drugi temeljno dokumentovali.
Tako partija Pravo i pravda u nastojanju da spreči korišćenje fraze „poljski logori smrti“ doprinosi njenom širenju. Bivši premijer Donald Tusk je na Tviteru objavio: „Svako ko širi neistinitu frazu ’poljski logori smrti’ ugrožava reputaciju i interese Poljske, a u tome se najviše ističu tvorci ovog zakona.“
Ružna koincidencija je i to što je zakon usvojen na 73. godišnjicu oslobađanja Aušvica i neposredno pred 50. godišnjicu antisemitske kampanje poljske komunističke vlade 1968, koja je dovela do egzodusa 20.000 poljskih građana i lišila zemlju nekih od njenih najboljih umova. I tada i sada se podilazilo „patriotskim glasačima“ po cenu narušavanja ugleda Poljske. Nadajmo se da će to ostati jedina sličnost između ova dva događaja.
Autor/ica 👤Sławomir Sierakowsk
