Orban nastavlja osvajanje Balkana

Povezani članci

• Umobolno: Žrtva silovanja osuđena jer je silovana!
• Zasad ništa od produžetka primirja: Pregovori Izraela i Palestine u Egiptu još traju
• Bajden najavio 135 miliona dolara pomoći civilima u Siriji
• Velika Britanija upozorila na “ozbiljne posljedice” ako Iran ne oslobodi njihov naftni tanker
• Njemački ministar financija: Nema više rezervi u proračunu
• Nizozemski pedijatri traže legalizaciju eutanazije za djecu stariju od 12 godina koja boluju od neizlječivih bolesti

Pored razvoja ekonomskih odnosa, mađarska vlada je u poslednjim godinama sve aktivnija i na balkanskoj političkoj sceni. Orbanov cilj je da „Mađarska bude važan faktor na Balkanu“ i da države koje teže da postanu članice EU ne idu samo u Beč, Berlin i Pariz, nego da i Budimpešta bude obavezna stanica na njihovom putu

2014. godine, u jeku izborne kampanje u Srbiji, poznati kosovski kriminalac napravio je ovaj selfi:

Slika je kasnije izazvala veliki skandal, jer se na njoj pored pomenutog muškarca vidi Andrej Vučić, brat predsednika Srbije.

Agencija „Invictus Media“, u čijoj kancelariji je slika napravljena, tada je bila zadužena za kampanju Vučićeve Srpske napredne stranke. SNS je te izbore dobila, a Vučić je postao jedan od Orbanovih najvažnijih saveznika na Balkanu.

Ni nakon SNS-ove pobede, Invictus nije ostao bez posla. Pored državnih narudžbi dobio je važna zaduženja i iz Mađarske: u toku 2016. i 2017. godine Invictus je bio nosilac poslova Mađarske nacionalne trgovinske kuće u Srbiji, a ove jeseni je dobio i novo zaduženje.

Mađarska vlada je 2012. godine počela sa izgradnjom trgovinske mreže sa ciljem da osnaži izvozne kapacitete malim i srednjim preduzećima iz Mađarske. Zarad tog cilja naložili su pojedinim privatnim preduzećima da budu nosioci poslova trgovinskih kuća u inostranstvu, finansiranih iz državnih izvora. Ali ceo sistem je bio praćen ogromnim materijalnim deficitima i skandalima.

Mađarska vlada je prošlog leta rešila da u znatnoj meri preoblikuje sistem za razvoj izvoza i da umesto dotadašnjih trgovinskih kuća ubuduće funkcionišu samo nekoliko partnerskih kancelarija koje će pokrivati veće regione.

Ali džabe je mađarska vlada bila nezadovoljna sistemom, krajem novembra, na konkursu za balkanski region pobeđivale su iste one politički dobro ušuškane firme koje su i u ranijem periodu upravljale trgovinskim kućama. Štaviše – balkanska grupa će ovaj put raspolagati sa više novca: dok su ranije dobijali ukupno 4,2 miliona forinti (oko 1,5 miliona dinara), od sada će im biti na raspolaganju tri puta više novca, 12,6 miliona forinti (oko 4,5 miliona dinara) za upravljanje kancelarijama.

Pored srpskog „Invictusa“ i crnogorski „Comp Comerc“ će biti plaćen mađarskim državnim novcem. Deo ove firme pripada službeniku crnogorske vladajuće stranke – stranke čiji je predsednik, ujedno i predsednik države u dobrim odnosima sa mađarskim premijerom. Član pobedničkog konzorcijuma je i severnomakedonska firma „Eko Club“, čiji je većinski vlasnik počasni konzul Mađarske u Severnoj Makedoniji.

U vezi tendera smo kontaktirali mađarsko Ministarstvo inostranih poslova koje vrši nadzor nad celokupnom mrežom kao i firme koje su pobedile na tenderu, ali ni sa jedne adrese nismo dobili odgovore na naša pitanja.

Stare-nove trgovačke kuće

Dobitnici tendera su već godinama prisutni na balkanskom tržištu. Ove firme još su u starom sistemu trgovačkih kuća dobili zadatak da u pojedinim balkanskim zemljama ustanove mađarske trgovačke kuće i da upravljaju njima: „Invictus“ u Srbiji (za 1,7 miliona forinti mesečno), „Comp Comerc“ u Crnoj Gori (za 1 milion forinti mesečno) i „Eko Club“ u Makedoniji (za 1,4 miliona forinti mesečno).

Mađarske trgovačke kuće su otvorene u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Podgorici i Skoplju sa zadatkom da održavaju kontakte sa diplomatskim misijama, da prate lokalne državne konkurse i da rukovodilac trgovačke kuće učestvuje na lokalnim „privrednim konferencijama, bilateralnim susretima i biznis forumima“. Trgovačke kuće su morale praviti mesečne izveštaje o svom konkretnom učinku. (Ovi izveštaji, međutim, nisu javni, nadležna državna firma nas je obavestila da se uviđaj u izveštaje naplaćuje.)

U oglasu za javnu nabavku od 29. novembra piše da će iste ove firme biti partneri mađarske države i nakon transformacije trgovačkih kuća, od sada za mesečnu sumu od 12,6 miliona forinti.

Državne veze

Ono što je zajedničko u ovim firmama jeste da imaju dobre političke veze. U srpskoj firmi „Invictus“, koja je osnovana 2012. godini, udeo od 50 odsto je godinama imao biznismen Ognjen Oliverić. On je trenutno direktor filijale jedne srpske državne firme oružja. Inače Oliverić je bio i član predsedništva beogradskog košarkaškog kluba Crvena zvezda u 2014. godini – u vreme kada je u predsedništvu kluba sedeo i Andrej Vučić.

Oliverić je u oktobru 2018. godine izašao iz firme čiji je apsolutni vlasnik tada postao Nemanja Milutinović, raniji v.d. direktora firme. Milutinović je ranije bio šef kancelarije mađarske trgovačke kuće u Beogradu, a u julu ove godine je imenovan za počasnog konzula Mađarske u Beogradu.

„Invictus“ je, prema evidenciji Agencije protiv korupcije, dobio 7,3 miliona dinara od SNS-a na takav način da to, mimo zakona, stranka nije navela u svojim izveštajima. „Invictus“ je u prethodnim godinama dobio niz državnih poslova od Pošte Srbije, Telekoma Srbije i Državne lutrije Srbije, a pored toga ova firma je pravila i veb-sajt Grada Beograda.

„Eko Club“, upravnik partnerske kancelarije u Severnoj Makedoniji je takođe uspešan igrač što se tiče lokalnih javnih nabavki. Ova firma je dobila 300 državnih tendera u toj zemlji tokom poslednje decenije, dakle i u godinama kada je premijer Makedonije bio Nikola Gruevski, Orbanov saveznik, koji je kasnije dobio izbeglički status u Mađarskoj. Na veb sajtu „Eko Cluba“ piše da ova firma posluje od 1990. godine, pruža razne komunalne usluge, između ostalog prikupljanje otpada, čišćenje kanalizacije, upravljanje medicinskim otpadom, čišćenje mobilnih toaleta i održavanje ulične rasvete.

Većinski vlasnik firme je izvesni Sašo Janakievski, inače počasni konzul Mađarske u Bitoli od 2012. godine, i kasniji šef kancelarije trgovinske kuće u Skoplju. Janakievski je na jednom promotivnom spotu trgovinske kuće, koji više nije dostupan, govori u prostoru u čijoj se pozadini vidi portret Viktora Orbana.

Pobednička firma iz Crne Gore ima neposredne političke veze: generalni direktor i manjinski vlasnik „Comp Comerca“ je Ranko Jovović, činovnik vladajuće Demokratske partije socijalista, stranke Orbanovog starog saveznika, Mila Đukanovića koji je već dugi niz godina na vlasti.

Iako u manjem iznosu, ali je i „Comp Comerc“ dobijao državne narudžbe. Crnogorska opozicija tvrdi da je Jovović prekršio zakon kada je 2016. godine donirao 1.000 evra vladajućoj stranci, jer je u međuvremenu, a i kasnije dobijao državne poslove. Po crnogorskim zakonima taj ko vrši poslove državi, ne sme da finansira stranke. Ta zabrana se odnosi ne samo na ugovorni period nego i na period od dve godine pre i posle ugovornog perioda.

Da budemo važan faktor na Balkanu

Početkom novembra mađarska vlada je najavila da će pokrenuti program od 2,85 milijardi forinti (8,6 miliona evra) koji ima za cilj da podrži investicije mađarskih privrednih subjekata na Zapadnom Balkanu. U okviru programa mađarske firme će biti u mogućnosti da apliciraju za nepovratna sredstva za realizaciju investicija u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Pored razvoja ekonomskih odnosa, mađarska vlada je poslednjih godina sve aktivnija i na balkanskoj političkoj sceni. Viktor Orban je razvio svoje odnose sa onim političarima Zapadnog Balkana koji vode sličnu, populističku, antimigrantsku politiku kao i on. Orbanov cilj je da „Mađarska bude važan faktor na Balkanu“ i da države koje teže da postanu članice EU ne idu samo u Beč, Berlin i Pariz, nego da i Budimpešta bude obavezna stanica na njihovom putu, kaže izvor blizak vladi. Zato je za vladu bilo veoma važno da u novoj Evropskoj komisiji Mađarska dobije portfelj za proširenje, tvrdi isti taj izvor.

Autori: Zöldi Blanka, Szabó András (Direkt36)

(Objavljeno na portalu 444.hu)

Preveo: Čaba Pressburger

Autonomija.info