ENG
Opasnost od širenja COVID-19 iz gradova u ruralne sredine Kine
Autor/ica 👤RSE
Povezani članci
Radnik nosi ličnu zaštitnu opremu dok sjedi pored otpadnog materijala ispred klinike, tokom izbijanja Covida u Pekingu 19. decembra. Foto: Noel Celis/AFP/Getty Images
Dok stručnjaci upozoravaju na opasnost od daljeg širenja COVID-19 i mogućnost velikog broja smrtnih slučajeva u Kini posle ukidanja strogih mera ograničenja, Peking je odbio ponudu Evropske unije (EU) za slanje besplatnih vakcina, pišu svetski mediji.
Upozorenje pred lunarnu Novu godinu
Najviša kineska zvaničnica za javno zdravlje upozorila je na širenje COVID-19 u ruralnim oblastima te zemlje gde su medicinske ustanove lošije opremljene, kako se milioni Kineza pripremaju da otputuju kući za predstojeće praznike za lunarnu Novu godinu, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Broj zaraženih u Kini je eksplodirao pošto su vlasti u novembru i decembru naglo ukinule skoro sve stroge mere kontrole usred oštrog ekonomskog pada i protesta širom zemlje protiv politike “nula kovida” koja je bila na snazi poslednje tri godine.
Iznenadni zaokret Pekinga u odnosu prema pandemiji dogodio se samo nekoliko nedelja uoči jednonedeljnog praznika za lunarnu Novu godinu, koji počinje 21. januara, ističe američki list, navodeći da desetine miliona Kineza obično putuju širom zemlje da bi proslavile Novu godinu sa svojim porodicama.
Taj godišnji ritual je uglavnom izostao u poslednje tri godine, pošto su se mere ograničenja pooštravale tokom hladnih zimskih meseci, a vlasti apelovale na građane da proslave praznik tamo gde žive.
“Najviše brinemo zbog toga što u protekle tri godine ljudi nisu odlazili kući da tamo provedu Novu godinu”, rekla je Điao Jahui, šefica medicinskog administrativnog biroa Nacionalne zdravstvene komisije, ukazujući da bi moglo doći do masovnih odlazaka ljudi iz gradova.
Poslednjih nedelja u najvećim kineskim gradovima popunjeni su kapaciteti bolničkih soba i krematorijuma pošto su pripadnici starije populacije, koji su procentualno manje vakcinisani nego mlađi, u velikom broju zaraženi korona virusom.
Stručnjaci, kako ukazuje Volstrit džurnal, kažu da će problem verovatno biti mnogo ozbiljniji u ogromnim kineskim ruralnim oblastima, gde su lekari i medicinske sestre manje spremni za COVID, a medicinske ustanove lošije opremljene.
Odbijena ponuda iz EU
Evropska unija, dok razmatra zajednički odgovor na krizu širenja COVID-19 u Kini, ponudila je Kini besplatne vakcine kako bi pomogla Pekingu da obuzda masovne zaraze, što je kineska vlada odmah odbila, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Ta ponuda je izneta proteklih dana uoči sastanka zvaničnika ministarstva zdravlja članica EU, rekao je portparol Evropske komisije u utorak, 3. januara, navodeći da je inicijativa deo napora komesarke za zdravlje Stele Kiriakides da organizuje evropski odgovor na mogući talas infekcija nakon što je Peking odbacio politiku “nula kovida”.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je 3. januara saopštilo da toj zemlji nisu potrebne evropske vakcine, navodeći “jačanje kliničke efikasnosti” domaćih “obilnih” vakcina.
“Situacija s prevencijom i kontrolom epidemije u Kini je na predviđenom putu i pod kontrolom”, rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova.
Kina se oslanjala na svoje vakcine Sinovak i Sinofarm i još nije u većim razmerama počela da koristi zapadne vakcine napravljene na osnovu mRNA tehnologije, dok je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u decembra ocenila da trenutna pokrivenost Kine vakcinacijom nije dovoljna.
Kineske vakcine zahtevaju tri doze da bi se sprečile teške bolesti kod ugroženih kategorija, ističe Fajnenšl tajms, ukazujući da je predstavnik SZO-a rekao da dve doze obezbeđuju samo 50 odsto zaštite za starije od 60 godina. A, prema podacima SZO-a, samo 40 odsto starijih od 80 godina je dobilo tri doze.
Nasuprot tome, dodaje britanski list, u EU je 83 odsto odrasle populacije potpuno vakcinisano, dok je isporučeno više od 1,7 milijardi doza.
Ugovorima s osam proizvođača vakcina u EU je obezbeđeno 4,2 milijarde doza i sada članice imaju viškove u zalihama zbog velikih porudžbina vakcina po dugoročnim ugovorima. Zvaničnici EU kažu da bi taj višak sada mogao biti isporučen u Kinu.
Nepoznanice kineske krize
Kineska politika “nula kovida” u početku je spasila živote, sprečavajući prenatrpanost bolnica i omogućavajući razvijanje vakcina. Međutim, ta politika je gurnula posledice pandemije u budućnost, ocenjuje Vašington post (The Washington Post).
Sada, kada je ta budućnost stigla, postavlja se pitanje koliko će dugo trajati ovaj talas zaraza i koliko će biti smrtnih slučajeva. Međutim, ukazuje list, odgovore je izuzetno teško dati, delom zato što kineska vlada nije bila transparentna u pogledu razmera krize, a postoje i naučne nepoznanice, uključujući efikasnost kineskih vakcina.
Stručnjaci van Kine koji prate epidemiju predviđaju stotine hiljada smrtnih slučajeva u narednim mesecima, mada bi, prema nekoliko modela, moglo biti više od milion smrtnih slučajeva od korona virusa u Kini u 2023. Ipak, podvlači Vašington post, modeliranje nije precizna nauka i u jednačini postoji mnogo varijabli koje bi mogle povećati ili smanjiti broj smrtnih slučajeva.
Džefri Šaman (Jeffrey Shaman), epidemiolog sa Univerziteta Kolumbija, koji proučava pandemiju od njenog početka, rekao je za list da očekuje oko 600 do 900 miliona infekcija u Kini u ovoj godini.
Broj smrtnih slučajeva zavisi od stope smrtnosti virusa, što predstavlja odnos umrlih i zaraženih. Tu stopu je teško izračunati, pošto se oboljevanja često ne zabeleže ili se pogrešno dijagnostikuju, a smrt se može pogrešno pripisati drugim uzrocima. Stopa se takođe menja tokom vremena u zavisnosti od nivoa imuniteta, koji može porasti s vakcinacijom ili pasti zbog prirodnog opadanja broja antitela.
Prema Šamanovoj proceni, trenutna stopa smrtnosti od COVID-19 u SAD je oko 0,15 odsto. Ako bi to važilo za Kinu, onda bi u toj u zemlji moglo biti između 900.000 i 1,35 miliona smrtnih slučajeva.
Autor/ica 👤RSE
