ENG
Sud u Pakistanu poništio je smrtnu kaznu bivšem predsedniku, generalu Pervezu Mušarafu pošto su presudu iz decembra za veleizdaju na osnovu optužbi za podrivanja ustava, kritikovali Vlada i vojska koja je i dalje ima ogroman uticaj u toj zemlji, pišu svetski mediji.
Poništavanje presude
Visoki sud u Lahoru poništio je smrtnu kaznu Mušarafu, čime će najverovatnije biti okončan proces protiv bivšeg vojnog diktatora koji je optužen za podrivanje ustava zemlje 2007. kada je otpustio veliki deo sudstva i uveo vanredno stanje u pokušaju da blokira opozicioni pokret, piše Njujork tajms (The New York Times).
Tročlano veće je u ponedeljak presudilo da je specijalni sud koji je izdao smrtnu kaznu prošlog meseca bio neustavan, navodi list i ukazuje na ocene nekoliko advokata i analitičara da je malo verovatno da će aktuelna vlada, u kojoj se nalazi dosta ljudi lojalnih Mušarafu, ponovo organizovati specijalni sud za novo suđenje.
Sudije u istočnom gradu Lahoru rekle su da je slučaj protiv Mušarafa bio politički motivisan i da su zločini za koje je optužen – veleizdaja i podrivanje ustava – bili “zajednički prestup” i da ga “nije mogla izvesti jedna osoba”. Posle objavljivanja kazne Mušarafu u decembru, pakistanska vojska je kritikovala presudu i pozvala na njeno pravno preispitivanje, dok je Mušarafov pravni tim uložio žalbu na presudu na Visokom sudu u Lahoru ovog meseca.
Smrtna kazna objavljena u decembru uglavnom je imala simbolički značaj, pošto je prvi put u istoriji zemlje bivši vojni vođa odgovarao za svoje postupke na vlasti, dok, kako ukazuje Njujork tajms, nije bilo verovatno da bude izvedena budući da se očekivalo da vojska, koja i dalje ima ogromnu moć, štiti bivšeg šefa.
Pre jednog saslušanja 2014. godine bezbednosni konvoj je misteriozno preusmeren u vojnu bolnicu, ističe list, navodeći da su uprkos žalbama generala na bol u grudima, mnogi verovali da ga je vojska štiti od suda.
Ljubitelj cigara i viskija
Podizanje optužnice protiv generala Mušarafa 2014. bio je izuzetno značajan trenutak u Pakistanu u kojem je tokom većeg dela njegove istorije kao nezavisne zemlje vojska imala uticaj i u kojem nijedan drugi vojni lider nije bio suočen s pravnim posledicama svog delovanja, ocenjuje BBC.
Proces protiv bivšeg predsednika pokrenut je 2013. kada za premijera izabran Navaz Šarif, kojeg je Mušaraf oborio s vlasti u državnom udaru 1999. godine. U martu 2014. je podignuta optužnica za veleizdaju i proces se zasnivao na odluci Mušarafa 2007. da suspenduje ustav i uvede vanredno stanje.
Kada je presuda konačno stigla u decembru, naišla je na snažno protivljenje vojske i sadašnje vlade, ukazuje britanski servis, dodajući da je bilo malo verovatno da će kazna biti izvršena, pošto je Mušaraf na lečenju u Dubaiju od 2016. kada mu je dozvoljeno da ode iz Pakistana.
Mušaraf je tvrdio da su optužbe protiv njega politički motivisane i da su njegovi potezi iz 2007. dogovoreni s vladom i kabinetom, ali je njegove argumente sud odbacio i optužio ga je da je nelegalno postupao.
Sada je Mušaraf “slobodan čovek”, rekao je tužilac koji je zastupao Vladu na procesu pred Visokim sudom, dodajući da su “podnošenje tužbe, osnivanje (specijalnog) suda, izbor tužilačkog tima” proglašeni nelegalnim.
Ljubitelj cigara i viskija, pripadnik umerenog krila, general Mušaraf je bio ključni američki saveznik u “ratu protiv terorizma” posle terorističkih napada 11. septembra 2001. na SAD i tokom devet godina na vlasti je izbegao makar tri pokušaja terorista Al Kaide da izvrše atentat na njega, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Njegova vladavina nije imala ozbiljnije izazove, ističe AFP, dok nije pokušao da smeni glavnog sudiju Vrhovnog suda u martu 2007. godine, što je pokrenulo proteste širom zemlje i višemesečna previranja koji su doveli do uvođenja vanrednog stanja.
Posle ubistva bivše premijerke Benazir Buto u decembru 2007, raspoloženje u Pakistanu se pogoršalo i Mušaraf je ostao izolovan posle ubedljivog poraza njegovih saveznika na parlamentarnim izborima u februaru 2008. Ostavku je podneo u avgustu 2008. suočen s procesom za smenu koji je pokrenula nova vladajuća koalicije.
Tada je otišao u egzil, ali se vratio u zemlju 2013. u pokušaju da učestvuje na izborima, što mu je onemogućeno zbog niza sudskih slučajeva protiv njega, a takođe mu je zabranjeno da izlazi iz zemlje, mada je ta zabrana ukinuta 2016. kada je otišao u Dubai na lečenje.
Pobeda pakistanske vojske
Odluka Visokog suda sugeriše da je moćna pakistanska vojska povratila svoju snagu posle kratkog perioda opiranja sudstva, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Obaranje presude na sudu u Lahoru je uglavnom zasnovano na pravnim tehnikalijama oko formiranja specijalnog suda i usledilo je pošto je vlada premijera Imrana Kana kritikovala presudu za izdaju, ukazuje list i ističe da je prošlomesečna presuda bila prvi slučaj da je lider koji je stajao iza državnog udara osuđen u Pakistanu, gde se demokratske institucije muče da preuzmu kontrolu nad vojskom.
Sudstvo je obično podržavalo pakistanski vojni establišment veći deo 73-godišnje istorije zemlje, čime je nedavna presuda utoliko značajnija, ocenjuje Volstrit džurnal, dodajući da je smrtna kazna u decembru usledila pošto je Vrhovni sud u novembru ocenio da je nelegalna odluka Vlade da komandantu vojske Kamaru Badžvi da još jedan trogodišnji mandat načelnika generalštaba. Sud je ipak Vladi dao vreme da promeni zakon koji bio omogućio produženje.
Sada su obe presude poništene. I dve glavne političke partije, koje su se predstavljale kao branitelji prava civila da drže poluge vlasti, podržale su zakon da se legalizuje produženje mandata general Badžve, dok, kako navodi američki list, kritičari vojske kažu da su sloboda medija, civilno društvo i politička opozicija suzbijeni pod generalom Badžvom.
S druge strane, vojska negira političko mešanja, a vlada premijera Imrana Kana kaže da je u partnerstvu s oružanim snagama.
Odluka suda u Lahoru je pobeda pakistanske moćne vojske, koja se dugo smatrala najuticajnijom institucijom u zemlji, ocenjuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Vojska je vladala Pakistanom skoro polovinu istorije zemlje od sticanja nezavisnosti 1947. i dalje se, kako navodi britanski list, smatra dominantnom institucijom u ključnim pitanjima, posebno unutrašnje bezbednosti i spoljnim odnosima.
Pakistan se trenutno suočava s brojnim detabilišućim činiocima, među kojima su potencijalne posledice povećanja tenzija između SAD i Irana i nastavak nestabilnosti u susednom Avganistanu. Takođe ima napete odnose s Indijom koji su se pogoršali prošle godine pošto je indijski premijer Narendra Modi ukinuo specijalni status Kašmira, pretežno muslimanskog regiona.
Jedan zapadni zvaničnik je rekao da je sada delikatno vreme za Pakistan, za čiju bezbednost vojska ima središnji značaj, navodi Fajnenšal tajms.
