Obama ponovo o Siriji

Povezani članci

• Sutra parlamentarni izbori u SAD-u, glavobolja za Donalda Trumpa
• Kriza u Ukrajini: Kijev ne drži ništa pod kontrolom
• Kerry: Izraelski napad na Iran bio bi ogromna pogreška s teškim posljedicama
• Žestoki sukobi Al-Kaide i pobunjenika u Siriji
• Grčka: Odluka o referendumu “samoubilačka”
• Grčki parlament podržat će prijedlog o reformama

Nakon dva rata u muslimanskom svetu, najpre u Avganistanu, potom i Iraku, u kojima SAD uprkos vojnoj superironosti ipak nisu uspele ostvariti najveći deo proklamovanih ciljeva, još jedna avantura te vrste bila bi poslednje što je Obami u ovom trenutku potrebno.

Od samog početka sukoba u Siriji, američki predsednik Barak Obama nalazi se pod pritiskom dela kako domaće, tako i međunarodne javnosti, da naredi vojnu intervenciju kojom bi pomogao pobunjenicima da obore režim predsednika Bašara al-Asada. Nakon najnovijih prozivki od strane brojnih kritičara, Obama je još jednom pokušao da objasni poziciju svoje administracije u pogledu sirijske krize.

“Da li bi američka vojna intervencija uzrokovala još veće nasilje ili korišćenje hemijskih oružja? Šta nudi najbolje prospekte stabilne situacije nakon Assadovog režima? Kako gledati desetine hiljada žrtava u odnosu na desetine hiljada ljudi koji ginu u Kongu?”, retorički se zapitao predsednik Sjedinjenih Država.

S pravom, reklo bi se. Prvo, u Siriji se poslednjih meseci rat između režima i pobunjenika pretvorio u sektaški oružani konflikt između desetina različitih frakcija. Bašar al-Asad je zapravo već izgubio kontrolu nad najvećim delom teritorije i, bez obzira što je formalno i dalje na vlasti, praktično se sveo samo na vođu jednog od mnogobrojnih sirijskih klanova. Među tim klanovima nalazi se i priličan broj militantnih džihadista koje Zapad nipošto ne bi voleo da vidi na čelu Sirije nakon Asada. Pitanje je, prema tome, koliko bi eventualna vojna intervencija Amerike u Siriji zaista bila pametan potez, odnosno kome bi najviše koristila.

A drugo, nakon dva rata u muslimanskom svetu, najpre u Avganistanu, potom i Iraku, u kojima SAD uprkos vojnoj superironosti ipak nisu uspele ostvariti najveći deo proklamovanih ciljeva, još jedna avantura te vrste bila bi poslednje što je Obami u ovom trenutku potrebno. Stoga je mogućnost da američka administracija pokrene vojnu akciju u Siriji niža čak i od teoretske, pa bi tako i ove poslednje izjave Baraka Obame trebalo tumačiti isključivo kao još jedan pokušaj da se umire kritičari.