Obama i Putin suprotno o Siriji i Asadu

Povezani članci

• Putin spreman za dijalog sa SAD-om
• Njemačka u potrazi za novim gospodarskim čudom
• Škotski referendum o nezavisnosti zbog Bregzita?
• Ukrajina: Formiranje vlade nacionalnog jedinstva
• Napad na fabriku gasa pod kontrolom Islamske države
• Aarhus: Radnici i antifašisti radikalne ultradesničare “istjerali iz grada”

Predsednici SAD i Rusije, Barak Obama iVladimir Putin razgovarali su iza zatvorenih vrata o sirijskoj krizi, na marginama Generalne skupštine UN. Putin je izjavio posle razgovora da Rusija ne isključuje mogućnost uključivanja u vazdušne napade protiv džihadista takozvane Islamske države u Siriji, ali da neće slati kopnene snage u tu zemlju.

Piše: Ljudmila Cvetković, RSE

To je bio njihov prvi zvanični susret u poslednje dve godine, a ruski predsednik je rekao posle devedesetominutnog sastanka da je razgovor bio “konstruktivan i otvoren”.

Neimenovani američki izvori su rekli posle susreta Obame i Putina da postoji “zajednička želja” da se pronađe rešenje za rat u Siriji, ali da se predsednici ne slažu o pitanju eventualne političke tranzicije u toj zemlji.

Obama i Putin prethodno su u sedištu UN iskazali suprotne stavove o sirijskoj krizi, međusobno se optužujući za podsticanje tenzija i izražavajući neslaganje o sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu. Asad je za Obamu “tiranin” koji ubija nevinu decu, dok Putin smatra da Asad predstavlja legitimnu vlast u Damasku i da bi odbijanje saradnje sa njim predstavljalo “grešku”.

Obama je na zasedanju Generalne skupštine UN, rekao i da je “spreman da sarađuje” i s Rusijom i Iranom po pitanju Sirije, ali da Asad ne može ostati na mestu predsednika:

“Sjedinjene Države su spremne da sarađuju sa bilo kojom nacijom, uključujući Rusiju i Iran, da se reši sirijski konflikt. Ali moramo priznati da nakon toliko krvoprolića, nakon toliko pokolja ne može biti povratka na predratni status kvo.”

Da je rešenje za Siriju nemoguće uz prisustvo Bašara al Asada, rekli su i francuski predsednik Fransoa Oland i turski premijer Ahmet Davutoglu. Iranski predsednik Hasan Rohani naveo je da režim u Damasku treba da ostane. “Ako s vlasti ode režim, teroristi će ući u Damask“, ocenio je Rohani.

Putin smatra da je saradnja sa teroristima na Bliskom istoku dovela do oružanih sukoba i da je nesaradnja sa sirijskim predsednikom Bašarom Al Asadom velika greška, jer je on borac protiv terorizma.

“Da li shvatate šta ste uradili?”, upitao je Putin u govoru tokom generalne debate na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku. On smatra da je potrebna “šira koalicija” protiv terorizma u Siriji koja bi ličila na “koaliciju protiv Hitlera” u Drugom svetskom ratu. “Treba da priznamo da se jedino Asadove snage realno bore protiv Islamske države”, rekao je ruski predsednik:

“Rusija se uvek snažno i konzistentno suprotstavljala terorizmu u svim njegovim oblicima. Danas pružamo vojnu i tehničku pomoć Iraku, Siriji i drugim zemljama u regionu koje se bore sa terorističkim grupama. Smatramo da je odbijanje saradnje sa sirijskim vlastima i državnom vojskom – onima koji se hrabro bore sa terorizmom – velika greška. Priznajmo da osim predsednika Asada i kurdskih boraca ne postoji niko ko se zaista bori protiv takozvane Islamske države i drugih terorističkih organizacija.”

Putin je u svom obraćanju u UN, kako prenose agencije, akcenat stavio na borbu protiv tzv. Islamske države, a Ukrajini je posvetio manje od minut vremena.

Ruski predsednik je ocenio da nije bilo razloga za širenje NATO na istok, a da je kriza u Ukrajini posledica ekspanzije Severnoatlantskog saveza.

“Nažalost, hladnoratovski mentalitet podele na blokove i nastojanje da se potčine novi geopolitički prostori nastavlja da bude dominantan način razmišljanja nekih naših kolega. Počeli su sa proširivanjem NATO-a – pitanje je zašto, s obzirom da je Varšavski pakt prestao da postoji, Sovjetski savez se raspao, ali ne samo da NATO i dalje postoji, on se širi zajedno sa svojom vojnom infrastrukturom. Oni su post-sovjetske zemlje izložili lažnom izboru da li su prozapadne ili proistočne. Pre ili kasnije logika konfrontacije osuđena je na bumernag sa ozbiljnim geopolitičkim krizama. Upravo je to ono što se desilo Ukrajini.”

Američki predsednik kritikovao je Rusiju nekoliko sati pre nego sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Obama je, u obraćanju u generalnoj debati na zasedanju Generalne skupštine UN, rekao da svet ne može stajati po strani dok Rusija nekažnjeno krši suverenitet Ukrajine:

“Sada ruski državni mediji mogu ove događaje opisati kao primer uzdizanja Rusije, a sličan stav dele i mnogi američki političari i komentatori koji su uvek bili skepticni prema Rusiji i čini se da su ubeđeni da je novi Hladni rat pred nama. Ali pogledajmo rezultate – Ukrajinci su više nego ikada zainteresovani za približavanje Evropi umesto Rusiji, sankcije su dovele do odliva kapitala, pada ekonomije, pada rublje i emigracije obrazovanih Rusa.”

Kineski predsednik Sji Đinping založio se u Ujedinjem nacijama za stvaranje partnerstava u kojima bi svi bili tretirani ravnopravno. On je naveo da u tom slučaju velike i jake zemlje “neće maltretirati male, slabe i siromašne”. “Treba da napustimo hladnoratovski mentalitet u svim manifestacijama i sprečimo nastajanje konflikata”, rekao je Sji.