O varijanti Delta

Autor/ica 👤RUPERT BEALE 4.7.2021. u 09:34

Povezani članci

U romanu Izgubljeni svet Artura Konana Dojla, profesor Čelindžer predvodi grupu avanturista na putu po Južnoj Americi, gde nailaze na visoravan sa dinosaurusima. Manje poznati nastavak priče, Otrovni pojas, koji nije toliko uzbudljiv i to ne samo zbog razočaravajućeg odsustva dinosaurusa. Ovog puta, Čelindžer istu ekipu vodi u Saseks, gde im otkriva da će Zemlja proći kroz „otrovni pojas“ etra. Dok je ostatak čovečanstva osuđen na smrt, profesor je uveren da će oni preživeti ako se zabarikadiraju u budoar njegove žene sa zalihama kiseonika. Junaci će se, naravno, izvući i potom krenuti u melanholično tumaranje po svetu naizgled punom mrtvih – a onda se svi bude, srećom bez ikakvog sećanja na ono što se desilo.

Otrovni pojas je objavljen 1913. Do tada, boce s kiseonikom već nisu bile nova tehnologija: razvijene su 1868. za primenu u anesteziji. Dž. S. Haldejn je nosio boce kiseonika na ekspediciju u Pajks Pik, u Koloradu, 1911. gde je pratio fiziologiju hipoksije na velikim visinama (istraživanje se nastavlja do danas u istraživačkoj laboratoriji američke vojske). Jedina žena u Haldejnovom timu bila je Mejbl Ficdžerald. Po povratku s putovanja, objavila je rad u Filozofskim transakcijama Kraljevskog društva u kom je demonstrirala blisku vezu između nadmorske visine i povećane koncentracije hemoglobina. Naučnici koji su konačno objasnili molekularni mehanizam detekcije kiseonika koji se nalazi u osnovi ovog fenomena, dobili su Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 2019. Jedan od njih bio je Piter Retklif, direktor kliničkih istraživanja na Institutu „Fransis Krik“, na kom radim. Svoje predavanje prilikom uručenja Nobela, započeo je podacima koje je sakupila Ficdžerald.

Još je mnogo toga ostalo da se otkrije o fiziologiji detekcije kiseonika, ali već sve znamo o tome šta se dešava kada nekog potpuno lišite kiseonika. Zaražena, upaljena pluća ne mogu da prime dovoljno kiseonika iz vazduha. Zbog toga umiru pacijenti teško oboleli od kovida. Takav ishod može da se spreči vrlo jednostavno – dopunskim kiseonikom. Ako bolnica ostane bez zaliha, umreće ljudi koji bi inače preživeli zahvaljujući prostom tretmanu koji je poznat već 150 godina. To smo videli u Indiji, a sada gledamo u Ugandi i mnogim drugim krajevima sveta gde mere javnog zdravlja nisu bile dovoljne da spreče nekontrolisano prenošenje virusa. Ni to nije misterija.

Za infektivni agens koji je u stanju da zarazi jednu novu osobu na svaku trenutno zaraženu, kaže se da ima reproduktivnu stopu (čuveni R) od 1. Ako je R ispod 1, broj zaraza će eksponencijalno opadati; ako je iznad 1, bolest će se eksponencijalno širiti sve dok stanovništvo ne razvije dovoljni imunitet da spusti R ispod 1. Eksponencijalni rast je lako razumeti u matematičkim okvirima, ali se opire ljudskoj intuiciji. Priča o pirinču i šahovskoj tabli klasična je ilustracija. Jedan navodno mudri vladar pitao je slugu čime da nagradi njegovu hrabrost. Sluga reče da bi hteo da dobije jedno zrno pirinča na prvo od 64 polja careve šahovske table, dva na drugo, četiri na treće i tako dalje, duplirajući broj zrna na svakom sledećem polju. Car sav sretan pristane na taj, naizgled skroman zahtev. Za prvih deset polja jedva da će mu dati dovoljno za par zalogaja, a do 15. polja dobio bi tek oko kilogram pirinča. Međutim, do 64. polja sluga bi imao 2⁶⁴-1 zrna (18.446.744.073.709.551.615), više od hiljadu godina svetske proizvodnje pirinča – ili, što je verovatnije, fatalno bi razbesneo nepromišljenog vladara. Pokušaj da se političarima objasni koncept eksponencijalnog rasta izgleda je večni problem.

U Indiji, zemlji porekla i šaha i Delta varijante, nepromišljeni vladar gotovo je proglasio pobedu nad kovidom. U svom obraćanju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu 28. januara, Narendra Modi je preneo „poruku čvrstog uverenja, pozitivnosti i nade“. Hibris ide dalje: „Ne treba ceniti uspeh Indije prema uspehu neke druge zemlje. Zemlja u kojoj živi 18% svetskog stanovništva sačuvala je čovečanstvo od velike nesreće delotvornim suzbijanjem korone“. U aprilu su usledile nestašice kiseonika i masovne kremacije. Nasuprot Modijevoj apsurdnoj tvrdnji, u svet je iz Indije izvezena varijanta Delta koja je do sada već nadjačala prethodnu agresivnu varijantu.

Alfa, Beta, Gama, Delta: Svetska zdravstvena organizacija dala je nova imena varijantama virusa Sars-CoV-2. Alfa je poznata i pod oznakom B.1.1.7; pre su je zvali „varijanta iz Kenta“ u Britaniji, a „britanska“ u ostatku sveta. Beta je B.1.351 ili „južnoafrička“, Gama je „brazilska“ P.1, Delta je B.1.617.2 ili Indija2, jer su i B.1.617.1 i B.1.617.3 takođe delovale prilično gadno. Lako je zapamtiti Alfu, Betu, Gamu i Deltu, ali već smo stigli do Lambde, a ja ne bih voleo da čujem za Omikron i Pi. Nema planova šta će biti kad naiđe Omega. Lakše je pamtiti nazive varijanti po zemlji porekla, ali to otvara prostor za nesretna i povremeno rasistička tumačenja. Grčke kolege se žale, ali bolje je označiti zabrinjavajuću varijantu grčkim slovom nego latinskim, kojem zatim sledi niz tačaka i brojeva koji čak nemaju mnogo smisla ni za bioinformatičare.

Virusi evoluiraju da bi optimizovali transmisiju. Često se kaže da to znači da vremenom postaju manje smrtonosni, jer virus koji ubije svog domaćina neće biti prenet dalje. To je možda tako kod vrlo smrtonosnog virusa koji rano ubija svog domaćina, ali najveći broj zaraženih virusom Sars-CoV-2 ima blage simptome, a do smrti većinom dolazi dve i više nedelje posle zaraze, dok je virus najzarazniji ranije, negde između četvrtog i sedmog dana. Varijante se označavaju kao „zabrinjavajuće“ ako su zaraznije, ako izazivaju teže oboljenje ili ako zaobilaze imunitet. Do sada identifikovane zabrinjavajuće varijante u manjoj ili većoj meri pokazuju sve tri odlike.

Alfa se bolje prenosi i malo je više patogena, ali samo marginalno sposobnija da izbegne imunsku reakciju. Beta i Gama imaju mutacije koje omogućavaju smanjeno vezivanje antitela, pa se stoga očekuje da zaobilaze imunitet. Dok Beta i Gama nisu prevladale u UK, Alfa je izazvala razoran talas infekcija u decembru kada je među stanovništvom bilo malo imuniteta. Pisao sam ranije o grubim greškama koje su do toga dovele. Potom je odgovor vlasti – vrlo delotvorna kampanja vakcinacije i popuštanje ograničenja dovoljno postepeno da se R održi ispod 1 – gotovo istrebio Alfu. Da nije bilo Delte, aplaudirali bismo njihovom uspehu i pripremali se za umerenu količinu hedonizma ovog leta.

Kada je novi talas u Indiji stigao do prvih naslova u medijima, još nije bilo jasno da li je za to kriva nova varijanta. Za razliku od UK, gde sekvenciranje virusa omogućava brzu detekciju varijanti, Indija nije imala dovoljno podataka. Bila je prisutna Alfa, kao i tri „indijske“ varijante. Jedna od njih, B.1.617.1 koja se sada označava kao varijanta pod istragom Kapa, pokazuje mutaciju viđenu u Beti (među naučnicima neformalno nazvana „Eeek!“) koja se povezuje sa izbegavanjem imunskog odgovora tela. U početku se nagađalo da je Kapa odgovorna za nesreću koja je zadesila Indiju.

Britansko ministarstvo za saobraćaj saopštilo je 2. aprila da će Filipini, Pakistan, Kenija i Bangladeš biti stavljeni na „crvenu listu“ zemalja, što je značilo zabranu putovanja i desetodnevni karantin za građane koji se vraćaju sa tih destinacija. Bilo je to zato „da se Britanija zaštiti od novih varijanti… u kritičnom trenutku za program vakcinacije“. Dobra odluka, ali zašto Indija nije stavljena na crvenu listu? Modi i Džonson trebalo je da se sretnu kasnije tog meseca. Pokazalo se da je njihova šansa za slikanje ionako morala biti otkazana, ali se Indija nije našla na crvenoj listi sve do 23. aprila. Da nije bilo tog odlaganja, verovatno sada ne bismo pomerali ukidanje ograničenja na 19. juli. Delta varijanta se primila i nadmašila Alfu do te mere da je sad odgovorna za preko 90% novih infekcija.

Program vakcinacije u UK bio je među najboljima u svetu. Poslednji podaci iz engleskog javnog zdravstva pokazuju da 80 odsto odraslih ima antitela na Sars-CoV-2. U najstarijim grupama stopa primljene vakcine iznosi preko 90%, a mogla bi biti slična i među mlađim grupama. Taj uspeh dugujemo sjajnoj komunikaciji (malih) rizika i (ogromne) koristi od vakcinacije. Vrlo mali rizik od posebnog oblika zgrušavanja krvi izazvanog vakcinom AstraZeneca pažljivo je kontekstualizovan, a mudra odluka da se mlađima od 40 ponudi alternativa objašnjena je jasno i pošteno. Uprkos toj gotovo besprekornoj kampanji, Delta se i dalje širi, dok joj je R znatno iznad 1.

Zašto bi Delta uspela u onome što Beti, Gami i drugim zabrinjavajućim varijantama nije uspelo? Deo objašnjenja leži u većoj prenosivosti. Alfa ima posebnu mutaciju u viralnom proteinu zvanom Šiljak, što je u vezi sa uvećanjem prenosivosti. Delta ima drugačiju mutaciju na istom mestu, koja izgleda da obezbeđuje još više šansi za zarazu. Šta je sa izbegavanjem imuniteta? Grupa mojih kolega sa instituta sprovela je test neutralizacije živog virusa koji smo razvijali da bismo istražili da li je Delta u stanju da izbegne odgovor antitela. Očekivali smo skroman pad u sposobnosti imunskih seruma da spreče virus da uđe u ćelije. Međutim, videli smo da je u tom smislu varijanta Delta gadna kao i Beta, dok većina ljudi koja je primila samo jednu dozu vakcine nije imala dovoljan nivo antitela da spreči zarazu. Rezultat je potvrđen analizama druge laboratorije i podacima iz prakse. Varijanta Alfa uglavnom je zaustavljena jednom dozom vakcine, ali kod Delte je za odgovarajuću zaštitu zaista neophodno primiti obe doze. Zbog toga je raspored za drugu dozu ubrzan u UK.

Bliži nam se trenutak kada će imunitet značajno umanjiti pretnju koju kovid predstavlja u UK. Otvaranje zakazano za 19. juli teško da će dovesti do novog razornog talasa hospitalizacija – mada i dalje može biti značajnog pritiska u pojedinim oblastima. Ja se plašim katastrofe u onim delovima sveta gde je pokrivenost vakcinama daleko manja. Delta je mnogo prenosivija od prvobitne varijante, delom izbegava imunitet i verovatno uzrokuje teže oblike bolesti. Zdravstvena infrastruktura Indije relativno je dobro razvijena u poređenju sa mnogim zemljama, pa ipak je bila teško pogođena.

Na samitu G7 u Kornvolu, najsiromašnijim zemljama obećano je milijardu doza do kraja sledeće godine – dovoljno za zaštitu 500 miliona ljudi. Realnost je potopila taj cilj, a čak i da vakcina nije premalo, definitivno je prekasno za njih. Možemo i moramo učiniti više – i mnogo hitnije – za podršku siromašnijim zemljama: ne samo u vakcinama, već i testiranju, sekvenciranju, kiseoniku. Što više odlažemo, bliži smo drugoj polovini šahovske table. Apstraktne fraze o „smanjenju globalne zdravstvene nejednakosti“ ne prenose dovoljno moralne snage. Ako altruizam nije dovoljna motivacija, prosvećeni sebični interes jeste. Veća prenosivost ovog virusa bilo gde u svetu uvećava šanse za pojavu još smrtonosnije i zaraznije varijante, otpornije na vakcinu. Da li zaista hoćemo da završimo kao profesor Čelindžer u svojoj zapečaćenoj sobi, dok posmatramo kako se svet guši?

London Review of Books

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net