Novinarka Gaytandzhieva: Istražiti prodaju oružja, a ne hapsiti uzbunjivača

Povezani članci

• Brexit djeluje
• Sve više zemalja obustavlja upotrebu AstraZeneca vakcine
• Maroko: Deseci povrijeđenih u sukobu policije i demonstranata
• Grci se vraćaju zemlji
• NASA objavila uznemirujuće fotografije požara u Amazonu
• Porota proglasila Trumpa krivim za seksualno zlostavljanje novinarke

Foto: Ilustrativna fotografija

Umesto istrage navodno visoke korupcije hapsi se uzbunjivač, sažima Dilyana Gaytandzhieva, bugarska istraživačka novinarka, koja je i osnivačica portala Arms Watch, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), poslednja dešavanja o aferi “Krušik”.

Podsetimo, ovaj međunarodni portal objavio je saznanja o potencijalno koruptivnom izvozu oružja, lukrativnom poslu u kome su gubitnici bili državna kompanija Krušik i budžet Srbije, a profiter privatna firma GIM, koju je predstavljao otac potpredsednika Vlade Branko Stefanović.

Takođe, odmah nakon objavljivanja dokumenata o trgovini oružjem, objavljeno je i da je taj portal Arms Watch hakovan iz Srbije.

Arms Watch iznosi podatke po kojima je oružje koje je, preko GIM-a, uz posredovanje Stefanovića starijeg, kupovale kompanije iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Sjedinjenih Američkih Država, navodi Gaytandzhieva, na kraju završavalo u rukama islamskih militanata u Jemenu i Siriji.

Odlukom Višeg suda u Beogradu uzbunjivač A.O. iz fabrike “Krušik” vraćen je juče posle tri sedmice provedenih iza rešetaka, u zatvoru u kućni pritvor.

Viši sud je odbio žalbu Višeg javnog tužilaštva da A.O. bude u pritvoru u zatvoru, te ostaje na snazi odluka sudije za prethodni postupak i on se vraća u kućni pritvor.

Dokumenti koje mi je dostavio hrabri uzbunjivač iz Krušika otkrivaju da je državna fabrika oružja (valjevski Krušik) privatnoj firmi GIM koju je predstavljao Branko Stefanović, otac ministra policije Nebojše Stefanovića, prodavala oružje mnogo ispod cena koje je toj kompaniji inicijalno nudila, a takođe i po cenama mnogo povoljnijim nego što je prodavala državnoj firmi za izvoz oružja Jugoimportu SDPR.

Osim toga, ogromna je razlika između stvarne cene tih komada naoružanja i povlašćenih cena po kojima ih je od Krušika kupovao GIM. Nameće se pitanje zašto bi državna fabrika Krušik bila oštećena za stotine hiljada dolara da bi profitirala privatna firma GIM koju predstavlja Branko Stefanović, otac potpredsednika Vlade i ministra policije Nebojše Stefanovića? Zašto da ta privatna firma ubira enormne profite gurajući u velike ekonomske gubitke Krušik, a time i državu Srbiju kao njenog vlasnika? To je zločin.

Osim toga, zločin je i to što su tim oružjem naoružavali teroriste – tačnije, to je ratni zločin.

Gaytandzhieva: Naravno da niko na svetu ne veruje da će se kada se tajno trguje oružjem u specifikaciji navesti da je krajnji korisnik teroristička organizacija Islamska država u Jemenu, niti da je kao krajnje odredište Jemen jer je ta zemlja pod međunarodnim embargom.

Mene ne zanima šta oni izjavljuju, ja sam objavila dokumente, fotografije, video materijal koji dokazuju da su teroristi Islamske države koristili srpsko oružje, oružje koje su otac srpskog ministra i kompanija GIM izvezli u Saudijsku Arabiju. Kao krajnji korisnik navedena je ta zemlja, a u ugovoru je stajalo da Saudijska Arabija ne može reeksportovati to oružje trećoj strani bez pisane dozvole srpske vlade.

RSE: Da li srpska vlada može da utiče na dalji put tog oružja iz zemlje krajnjeg odredišta?

Gaytandzhieva: Prema međunarodnom pravu, onog trenutka kada stekne saznanje da je to oružje nastavilo put i došlo u ruke terorista, odnosno, da je sa krajnjeg odredišta otišlo trećoj strani, Srbija mora odmah da prekine isporuku tog oružja. Zašto srpske vlasti nisu zaustavile isporuke tog oružja? Prosto zato što je u izvozu učestvovao otac srpskog potpredsednika vlade Branko Stefanović i sticao profit od te prodaje oružja. Dakle, umesto da prekine izvoz naoružanja Saudijcima, što joj je međunarodno-pravna obaveza, Srbija je uhapsila uzbunjivača zato što je otkrio ovaj zločin.

Takođe, ovo je teška zloupotreba ovlašćenja. Najpre srpskog ministra policije zato što je uhapsio čoveka koji je ukazao na učešće njegovog oca u ovim sumnjivim poslovima, a takođe i tužilaštva Srbije. Umesto da ispita ulogu GIM-a, oca potpredsednika Vlade u ovoj trgovini oružja, ulogu direktora Krušika, kao i celokupan izvoz srpskog oružja koje je završilo u rukama terorista u Jemenu ili Siriji, srpski tužilac je zloupotrebio svoja ovlašćenja i optužio uzbunjivača koji je govorio o svemu ovome. Srpsko tužilaštvo treba da otvori istragu o ovome, a ne o uzbunjivaču koji je otkrio visoku korupciju u Srbiji i međunarodnu mrežu za isporuku oružja za naoružavanja terorista.

RSE: Vi ste pisali i srpskom tužilaštvu, kao i Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal i pitali ih da li će otvoriti istragu o osnovama sumnje o visokoj korupciji u ovom poslu izvoza oružja u Srbiji. Jeste li dobili odgovor od tih dveju institucija?

Gaytandzhieva: Ne, nisam dobila nikakav odgovor, iako sam ih informisala i poslala im linkove o ovim istraživanjima pre oko mesec dana. Nikakvu reakciju nisam dobila od srpskog tužilaštva, nikakav odgovor. Po onome što vidim, jedina njihova reakcija bila je hapšenje osobe koja je otkrila dokumente o tome. Te institucije odbile su da ispitaju informacije koje sam im dostavila, što je, po sebi, zloupotreba njihovih ovlašćenja. A onda su uhapsili uzbunjivača, što je još drastičnija zloupotreba ovlašćenja, optužili ga za odavanje službene ili poslovne tajne.

Ne može informacija koja ukazuje na potencijalnu štetu za javni interes, kao što je korupcija, ili na zločin poput naoružavanja terorista – ne može, dakle, plasiranje takvih informacija biti tretirano kao službena tajna. Takva informacija ne može biti tajna jer je ona u javnom interesu. Dakle, ovo je totalna zloupotreba zakona i ovlašćenja.

RSE: Takođe ste se, koliko razumem, obratili Evropskom parlamentu. Šta ste im pisali u pogledu ovog izvoza oružja iz Srbije, kao zemlje kandidatkinje za EU?

Gaytandzhieva: Da, poslala sam mejl sa linkovima ovih istraživanja koja se tiču Srbije, kao zemlje kandidata, ali i Hrvatske i Bugarske, kao zemalja-članica EU, s obzirom da moja istraživanja o izvozu i transportu oružja uključuju i ove dve zemlje. U mejlu sam, uz te informacije koje sam mu prosledila, pitala predsednika Evropskog parlamenta (David Sassoli, italijanski socijaldemokrata, prim. aut.) da li će išta preduzeti kako bi se američka i saudijska vlada sprečile da šalju oružje u Siriju i Jemen. Nisam, međutim, dobila nikakav odgovor.

Takođe sam uputila mnoštvo elektronskih poruka Interpolu i Ujedinjenim nacijama jer one imaju specijalno odeljenje koje se bavi istraživanjem trafikinga oružja, ali ni sa tih adresa nisam dobila bilo kakav odgovor.

RSE