Novi rat Okeanije
Povezani članci
Očigledno su u pravu oni koji tvrde da se u savremenom svetu svi procesi događaju mnogo brže, dok su sve zakonomernosti pređašnjih vremena još uvek na snazi. Ja sam, priznajem, pretpostavljao da će proći barem nekoliko nedelja, ili čak meseci, demonstrativnih vazdušnih napada pre nego što se Rusija odluči da započne i kopnenu operaciju u Siriji. Evo, nije prošla ni cela nedelja, a ideja o tome je već na dnevnom redu.
Donedavno se jedino Ramzan Kadirov glasno žalio na to da je samo pilotima dozvoljeno da ratuju u Siriji, a da su njegovi dični čečenski borci lišeni tog zadovoljstva. I oni bi da malo pripucaju na „šejtane“. Kad ono, pre par dana nam se javio i jedan od važnijih čelnika ruske političke scene, predsednik dumskog Komiteta za odbranu admiral Vladimir Komojedov. Izvestio nas je o tome kako je već postalo teško obuzdavati naše „mlade dobrovoljce“ u svojoj legitimnoj želji da usreće sirijski narod. Po njegovim se rečima da zaključiti da je sazrelo vreme za osnivanje ruske dobrovoljačke brigade ili, u krajnjem slučaju, bataljona. Odmah potom je dodao da se besposleni i dosadom već izmučeni borci iz Donbasa sada mogu prebaciti u Siriju. Admiral je takođe pretpostavio da u borbi za tuđu sreću, hrabre ruske dobrovoljce može obodriti i neka, za naše prilike pristojna plata. „Interfaks“ nas je u međuvremenu informisao da je reč o 50 dolara dnevno.
Istog dana je iz Sirije stigla vest da se četrdesetak grupa islamskih terorista obratilo svim državama u bliskoistočnom regionu s pozivom da započnu borbu protiv „rusko-iranske okupacije“. U tom saopštenju su potvrdili da je naša avio-baza u Siriji već bila izložena njihovom napadu i da je za svakog zarobljenog ruskog vojnika raspisana nagrada od 21 hiljade dolara. Ovome još treba dodati da je iz Pentagona procurela informacija da je njihova obaveštajna služba zabeležila pokret ruskih jedinica opremljenih oruđima za plotunsku vatru u pravcu područja zahvaćenih ratnim operacijama. Amerikanci su navodno pretpostavljali da je primena ovog artiljerijskog oruđa bila predviđena isključivo za odbranu avio-baze u Latakiji.
Čitavu sliku upotpunjuje nagli i odlučni zaokret kompletne ruske propagande. Utisak je da sve glavešine državnih televizijskih kanala, i Ernst, i Dobrodejev, i Kulistikov, da svi oni za svoje tehničko uputstvo koriste Orvelov roman „1984“. Gotovo je – kraj! Rat naše Okeanije protiv Evroazije (fašističke Ukrajine) je završen i, što je još zanimljivije, odmah zaboravljen. Počinje nova pobedonosna vojna operacija u Istaziji. Maksim Sokolov u „Izvestiji“ najozbiljnije raspravlja o prednostima i pogodnostima koje može doneti „mali pobedonosni rat“. Pri čemu niko čak ni ne pokušava da prida makar privid istinitosti pobedničkim izveštajima Ministarstva odbrane. Jer koja je to obaveštajna služba danas sposobna da samo na osnovu materijala snimljenog iz vazduha tvrdi da je uništena „fabrika za proizvodnju pojaseva za šehide“. Da li ti pojasevi, kad ih pogodi raketa ili bomba, drugačije eksplodiraju od, recimo, običnog skladišta municije? Ili možda naši dronovi imaju tu magičnu sposobnost da vide i kroz zidove?
U slučaju da vazdušna operacija ne bude dovoljna da Asadu i Irancima obezbedi pobedu, ruski načelnici mogu da rizikuju i suvozemnu operaciju. Što da ne? Planovi već postoje. Uostalom, tokom nedavnih velikih manevara „Centar-2015“ sve je to već detaljno razrađeno. Prvo ide desantni puk koji priprema mesto i određuje startne pozicije za početak ratnih operacija. Potom stiže divizija, a za njom i svi ostali rodovi vojske. Istina, ostaje prilično nejasno kako se uopšte može prebaciti tolika pešadija. Ali na kraju krajeva, mogu se rekvirirati civilni avioni. Evo, na primer „Transaero“ je baš na vreme bankrotirao.
Načelnici i dalje tvrde da se ne planira angažovanje kopnenih snaga. Mada, Ministarstvu odbrane se nešto mnogo žuri s donošenjem izmena i dopuna zakona o regrutaciji, posebno u onom delu koji se tiče kazni za izbegavanje vojne obaveze.
Ежедневный журнал, 06.10.2015.
Prevod s ruskog Haim Moreno