Novi nacisti

Povezani članci

• Evropska komisija predlaže sankcije za širenje lažnih vijesti
• Zatvorska kazna novinarima Rojtersa u Mjanmaru
• Somalija: Eksplozija u avionu akt terorizma
• Manje ubistava novinara, ali raste zastrašivanje
• SAD: Apelacioni sud potvrdio suspenziju Trumpove zabrane
• Hajrudin Somun: Pretjerana reakcija na proteste u Istanbulu

U ponedeljak sam moderirao tribinu u pozorištu „Maksim Gorki“ koju je prenosio Prvi program Radio Berlina. Moja gošća je bila bivša glavna biskupkinja evangelističke crkve u Nemačkoj Margot Käßmann, a razgovarali smo o politizaciji religije. Kada smo pomenuli zabranu nošenja burki, gospođa Käßmann je rekla da je po njenom mišljenju burka represivni instrument porobljavanja žena, ali da je protiv zabrane nošenja burki u javnosti.

Publika je na to burno reagovala povicima „Licemeri“. Dva reda publike je ustalo sa transparentima i stegnutim pesnicama uzvikujući parole. To su pristojni mladi ljudi: uredno su podigli plakate – čak su i vikali nekako uljudno. Kada sam ih zamolio da napuste salu, učinili su to bez pogovora. Predstavljam vam naše nove naciste: pripadnike pokreta Identitet. Poreklom su iz Francuske, ima ih u Austriji, a od nedavno postoje i u Nemačkoj.

Predsednik službe za zaštitu ustava Hans-Georg Maaßen je pre nekoliko godina ovu grupu nazvao “virtuelnom pojavom ekstremne desnice” sa “za sada neznatnim uporištem u realnosti”. To se promenilo: u toku je desničarska revolucija sa narastajućim brojem učesnika. Bert Brecht u pesmi “Teleći marš” kaže: “Nose svastike / na krvavim zastavama / sa kukom za svakog jadnika“. Pristalice Identiteta imaju svoju svastiku: crno grčko slovo Lambda na žutoj pozadini. Preuzeli su ga iz filma 300 – Bitka kod Termopila. To je znak koji u ovom filmu na svojim štitovima nose Spartanci u ratu sa osvajačima sa istoka. Stari nacisti su svoj krst pozajmili iz stare mitologije, a novi – iz Holivuda. Oni preziru globalizaciju i amerikanizaciju, ali su izgleda slabi na pop kulturu.

Margot Käßmann i ja nismo slučajne mete njihovih akcija. Po desničarskim forumima se piše da Käßmann i Augstein “zagovaraju društvo imigracije” i pripremaju “veliku razmenu naroda”, kada će čisti nemački narod biti zamenjen prljavim, izmešanim. Pristalice ovog pokreta sam nazvao nacistima s punom svešću o tome da je to reč sa čijom upotrebom treba biti oprezan. Nisu svi koji imaju drugačije mišljenje od mene nacisti, ali u ovom slučaju jesu. Oni ne zagovaraju osvajačke ratove i istrebljenje Jevreja. Svoju ideologiju nazivaju etno-pluralizam: svaki narod ima pravo na svoj prostor, na kome treba i da ostane. Globalizacija, migracija i multikulturalnost su samo mnoga lica đavola.

Upotreba reči “prostor” priziva Martina Heideggera i Carla Schmidta, heroje svake desnice. Pristalice Identiteta su mladi ljudi, ali njihovo mišljenje je staro. To je skupina mladih staraca koja sanja moderni fašizam po ugledu na današnje Rusiju i Mađarsku. Kada su među svojima, po novinama, internetu, sastancima koje organizuju njihovi imućni donatori, prepuštaju se starim fantazijama o moći, vizijama “rekonkviste” i oslobađanja Nemačke od islama i levog mejnstrima. Na kraju se sve svodi na isključivanje protivnika, a pre svega na gašenje nezavisnih medija.

Nisam siguran da li je kompliment biti deo njihovih planova. Pripadnik austrijskog ogranka Identiteta Martin Sellner napisao je esej o strategiji pokreta: novinari, koje naziva “kamarilom”, moraju “biti udaljeni sa svojih nelegitimnih i nedemokratskih pozicija. Nema popuštanja, promene mišljenja ili pomirenja. Sve dok oni svojom samoubilačkom agendom i autošovinizmom upravljaju “demokratskim centrom”, konsenzus u vezi sa “velikom razmenom” je nezamisliv. Sve dok Augstein piše u Spiegelu, nemačka i evropska budućnost su neizvesne.”

U ponedeljak uveče u “Maksimu Gorkom” novi nacisti su pokazali svoje pravo lice: mlado, izbrijano i hladno. Pitao sam ih zašto nas nazivaju “licemerima” i šta žele od nas? Nisu mi odgovorili. Ovde nije problem forma protesta, već njegov sadržaj. I ne ulivaju mi strah njihovi povici, već odbijanje svakog razgovora. Tražili su da ih javnost čuje i to su dobili. Da li im pomažemo time što izveštavamo o njima? Da. Da li bi bilo bolje da ćutimo? Ne.

Jakob Augstein

Spiegel

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net