Napad na civilno društvo

Izdvajamo

• Dok se masovne demonstracije protiv pravosudnog udara koje su zahvatile Izrael fokusiraju samo na opasnost koju očekujemo zbog ugrožavanja pravosudnog sistema i medija, u javnom diskursu nedostaje upozorenje na opasnost koja preti nevladinom sektoru i spremna platforma za borbu protiv vladinih poteza usmerenih na organizacije koje kritikuju režim. Bilo bi dobro da shvatimo da ako ne bude jakog i funkcionalnog civilnog sektora neće biti ni demokratije, a poslanik Kalner mora da razume da njegovi napori za eliminaciju nevladinih organizacija neće mirno proći. Borba protiv pravosudnog udara i borba protiv ugrožavanja civilnih organizacija je ista borba.

Povezani članci

• Humanost češkog novinara: Poklonio penziju siromašnima
• Tirkizno-zeleni ministar Alma Zadić: Od djeteta izbjeglice do ministra pravde
• U sukobima na istoku Ukrajine ubijene dvije osobe, 50.000 Rusa na ulicama Moskve protiv okupacije Krima
• Zašto žalimo za Muhammadom Alijem
• Alexandria Ocasio-Cortez upozorava na nestanak demokratije – u roku deset godina
• Austrijski obavještajac: S valom izbjeglica u Europu su ušli militanti Islamske države

Protesti protiv pravosudnih reformi u Tel Avivu 3. juna 2023. godine. Demonstrant drži natpis “Demokratija za sve. Kraj fašizmu. Kraj aparthejdu” – Foto: SOPA Images/Sipa USA

Predlog zakona poslanika Kneseta Arijela Kalnera koji je na glasanje u zakonodavno veće ministara trebalo da stigne krajem maja, predstavlja uperen pištolj u slepoočnicu civilnog društva u Izraelu.[1] Progon, etiketiranje i klevetanje organizacija civilnog društva predstavljaju ključni deo u vodiču za pravosudni udar, a ako bi Kalnerov predlog prošao, njime bi se uvelo oporezivanje donacija koje dolaze od državnih subjekata u iznosu od 65% što bi vodilo gašenju udruženja i organizacija.

Pravosudni prevrat i ugrožavanje organizacija koje kritikuju režim su procesi koji se dopunjuju. U danu kada civilno društvo bude eliminisano i demokratski prostor kakav poznajemo će biti zbrisan. Neće biti onih koji se bore za žrtve porodičnog nasilja, LGBTQ+ zajednicu, za društvenu i ekonomsku jednakost, verske slobode i slobodu od religije, mir i ljudska prava ili protiv korupcije vlasti. Put ka raspadu demokratskog društva vodi kroz demontažu i slabljenje centara otpora od kojih su mnogi ukorenjeni u civilnom društvu.

U detaljnoj analizi koju je sprovela Mreža odbrane civilnog prostora, utvrđeno je da su vlade koje su radile na ugrožavanju demokratske infrastrukture od sredine 2000-ih, a naročito od 2010., koristile sličnu strategiju protiv organizacija civilnog društva. Ona se sastojala iz tri glavna puta: delegitimizacijom, zakonodavstvom i pomoću maliciozne birokratije. Putinova Rusija je bila inspiracija za mnoge vlade. Posle kampanje za delegitimizaciju organizacija civilnog društva, Putin je 2006. doneo zakon o nevladinim organizacijama kojim je proširio mehanizme kontrole nad njima. Zatim je usledio zakon o stranim agentima kojim su etiketirane organizacije za ljudska prava, zaštitu životne sredine i kontrolu vlasti i kojim su naterane da plate ogromne kazne zbog kojih je deo i ugašen. Ovaj zakon je u poslednje vreme proširen na progon privatnih lica, novinara i blogera koji se nalaze „pod stranim uticajem“ i u očima režima rade protiv ruskih nacionalnih interesa.

Politici Rusije su se priključile države kao što su Azerbejdžan, Tadžikistan i Kazahstan. Možemo naći različite primene putinističkog modela i u Africi, Jugoistočnoj Aziji, Latinskoj Americi i u Evropi pod vođstvom predsednika vlade Mađarske Viktora Orbana. Pa i ovde u Izraelu.

Proces delegitimizacije organizacija civilnog društva kod nas je značajno prisutan od sredine protekle decenije. Poznati primer je bizarna kampanja cionističke organizacije s početka 2010. godine protiv jednog fonda, koja se znatno kasnije razvila u posebno prljavu kampanju „Instalirani (podmetnuti) u kulturi“ usmerenu protiv javnih ličnosti liberalne orijentacije.

Rusko zakonodavstvo koje se fokusira na etiketiranje organizacija civilnog društva kao stranih agenata ograničava njihovu mogućnost primanja donacija, pa čak ih i zabranjuje. Izrael je bio jedna od prvih zemalja koje su prihvatile verziju ruskog zakona kada je ministarka Ajelet Šaked donela zakon o označavanju udruženja 2016. godine što je značajno uticalo na smanjenje donacija. Ako novi zakonski predlog bude usvojen to će biti smrtna kazna za mnoga udruženja iz političkih razloga.

Kao i pravosudni sistem i mediji, i udruženja služe kao kontrola vlasti bez koje će demokratija upasti u ponor. Društvena dostignuća civilnog sektora u Izraelu su ojačala demokratski prostor i mnogo puta nas unapredila u društvo koje više poštuje zakon, pravdu i ravnopravnost. Zabrana isključenja struje siromašnim porodicama, uvođenje javnog prevoza u oblasti Guš Dana preko lokalnih vlasti, sprečavanje privatizacije zatvora, otkrivanje rezidencijalnih troškova premijera i otvaranje Centra za zračenje za obolele od raka u Galileji, kao i dokumentovanje povrede ljudskih prava na teritorijama, samo su deo značajnih i mnogobrojnih dostignuća organizacija civilnog društva.

Dok se masovne demonstracije protiv pravosudnog udara koje su zahvatile Izrael fokusiraju samo na opasnost koju očekujemo zbog ugrožavanja pravosudnog sistema i medija, u javnom diskursu nedostaje upozorenje na opasnost koja preti nevladinom sektoru i spremna platforma za borbu protiv vladinih poteza usmerenih na organizacije koje kritikuju režim. Bilo bi dobro da shvatimo da ako ne bude jakog i funkcionalnog civilnog sektora neće biti ni demokratije, a poslanik Kalner mora da razume da njegovi napori za eliminaciju nevladinih organizacija neće mirno proći. Borba protiv pravosudnog udara i borba protiv ugrožavanja civilnih organizacija je ista borba.

Ran Goldstein, Haaretz, 24.05.2023.

Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat

Peščanik.net, 06.06.2023.

[1] Pod pritiskom međunarodne javnosti, predlog zakona je u međuvremenu suspendovan, ali još nije izvesno da se od pokušaja potpuno odustalo; prim.ur.