Migrantski karavan: Od humanitarne krize do izborne teme

Povezani članci

• Pjongjang prihvata dijalog sa Seulom o ZOI
• Kalifornija tuži naftne divove zbog obmane u vezi s klimatskim rizicima
• Palestinci podnose prvi dosje Hagu
• Albanac iz Kačanika strateg militanata Islamske države
• Iranska novinarka puštena iz zatvora Evin nakon što je položila kauciju
• Italija vratila 485 migranata koji su pokušali preći Sredozemno more

Najavu predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa (Donald Trump) da će “početi sa rezanjem” pomoći za Gvatemalu, Honduras i El Salvador zbog velike kolone migranata iz ovih zemalja koja se preko Meksika kreće prema SAD svetski mediji tumače kao zloupotrebu te teme uoči izbora za Kongres početkom novembra i naglašavaju da bi takav potez mogao dovesti do pogoršanja situacije, a ne njenog rešavanja.

Pogoršavanje situacije

BBC prenosi da organizacije za ljudska prava smatraju da bi smanjenje pomoći pogoršalo situaciju.

“U 2017. Gvatemala je dobila preko 248 miliona američkih dolara pomoći. Iste godine, Honduras je primio 175 miliona dolara i El Salvador 115 miliona dolara, pokazuju podaci američke agencije za međunarodni razvoj“, navodi BBC i dodaje da iako je predsednik Tramp optužio migrante da pokušavaju ilegalno da uđu u SAD, mnoge porodice koje putuju ka granici traže azil.

BBC-jev Alem Makbul (Aleem Makbool), zato piše da se trg u Tapachuli – prvi veliki centar za smeštaj migranata u Meksiku – pretvorio u nešto što izgleda kao improvizovani kamp.

“Mnoge žene iz grupe su nam rekle da nikada ne bi mogle same da krenu na ovo putovanje jer bi to bilo previše opasno.”

BBC objašnjava i da predsednik SAD oštro reaguje na ovu situaciju jer je smanjenje ilegalne imigracije bila jedna od glavnih tema koju je obećao kada se kandidovao za predsednika.

“Njegova Republikanska stranka se suočava sa izborima na sredini (predsedničkog) mandata 6. novembra i demokrate bi mogle da preuzmu kontrolu Predstavničkom domu.“

Provera Trampovih činjenica o karavanu

Predsednik je napravio nekoliko lažnih i pogrešnih tvrdnji o migrantima iz Centralne Amerike koji putuju na granicu SAD-a, piše Gardijan (The Guardian), i dodaje da Tramp ne skriva svoju ambiciju da povezuje kolonu od oko 7.000 migranata koji se kreću ka granici SAD-a sa drugim pitanjima kako bi podstakao podršku republikancima na predstojećim kongresnim izborima.

“U svom nastojanju da od karavana napravi izborno pitanje, Tramp je napravio niz lažnih i pogrešnih tvrdnji o migrantima koji putuju u njemu“, ocenjuje list, i kao jednu od takvih tvrdnji navodi onu da su migranti sa Bliskog istoka.

“Tramp je tvrdio i da su oni opaki kriminalci. On nije spomenuo nikakve dokaze za svoje tvrdnje o kriminalcima… Trampova tvrdnja je i da demokrate plaćaju članovima karavana da pokušaju da uđu u SAD kako bi naudili republikancima na srednjoročnim izborima“.

“Nema dokaza da demokrate, donatori ili drugi politički akteri pružaju finansijsku podršku karavanu zbog političke koristi… Iako je istina da su neke demokrate bile saosećajnije prema migrantima nego republikanski predstavnici, Demokratski nacionalni komitet (DNC) je glasao da deo platforme bude posvećen jačanju granice.“

Tramp migrantsku kolonu pravi političkim pitanjem

Predsednik Tramp napisao je u nizu tvitova kako će proglasiti “vanredno stanje u SAD“ zbog problema koji često okupira njegovu pažnju – migrantske rute koja ide prema SAD-u kroz Centralnu Ameriku i Meksiko, piše CNN.

Njegovi tvitovi pojavljuju se samo nekoliko nedelja pre kongresnih izbora 2018. godine i on je naglasio imigraciju kao ključno pitanje, bez dokaza optužujući demokrate da podržavaju najezdu migranata na granici. Imigracija je bila ključno pitanje u predsedničkoj trci 2016. godine, navodi CNN.

Predsednik je u svom tvitu takođe izneo nekoliko spornih tvrdnji u vezi s rutom i imigracijom.

Među njima je tvrdnja da su “nepoznati ljudi s Bliskog Istoka pomešani” s ostalima u grupi, zatim da će prekinuti pomoć zemljama iz koje dolaze migranti i da meksičke vlasti nisu uspele zaustaviti migrante da dođu u Meksiko.

Visoki zvaničnik za borbu protiv terorizma izjavio je za CNN da “iako priznajemo da postoje slabosti na našoj severnoj i južnoj granici, ne vidimo nikakve dokaze da ISIS ili druge sunitske terorističke grupe pokušavaju da prodru na južnoj američkoj granici”.

Portparolka Bele kuće Sara Sanders (Sarah Sanders) izjavila je da administracija “apsolutno” ima dokaze o ljudima sa Bliskog Istoka u koloni, i „znaju da je to stalni problem”. Međutim, nije pružila konkretne dokaze koji potkrepljuju tu tvrdnju.

Zašto Meksiko ne zaustavlja migrantski karavan?

Dok hiljade migranata iz Centralne Amerike nastavlja dugi marš do granice SAD, što podstiče dnevne osude predsednika Trampa, meksička vlada je morala da odluči: da li su Trampove pretnje dovoljne da pokrenu intervenciju, pita se Vašington post (The Washington Post).

List ocenjuje da je karavan označio sledeće poglavlje u složenim naporima Meksika da balansira između pretnji Sjedinjenih Država i sopstvene unutrašnje politike.

“Dilema meksičke vlade pogoršana je činjenicom da je dolazeća vlada Andresa Manuel Lopeza Obradora vodila kampanju o nežnom pristupu migracijama, rekavši da neće loviti migrante kao da su kriminalci.“

WP dodaje da Meksiko uopšte nije pristupačan za migrante iz srednjoameričkih zemalja bez dokumenata.

“Prošle godine, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, Meksiko je deportovao 82.000 migranata iz regiona. Moguće je da bi u svakom trenutku Vlada mogla da odluči da pooštri stav kada je reč o migrantskom karavanu.

Meksičke vlasti su više puta podstakle migrante iz centralne Amerike da se prijavljuju za pravni status, ali nije bilo jasno šta bi taj status doneo: azil u Meksiku, privremenu vizu koja bi omogućila dovoljno vremena migrantima da pređu zemlju ili nešto drugo.”

Rezultati promene u politici

Kako piše Njujork Tajms (The New York Times), karavan se može smatrati direktnim izazovom načinu na koji se sistem azila promenio pod Trampovom upravom. Kroz politiku i praksu, promene koje je nametnula njegova administracija poslale su jasnu poruku svetu: Amerika je prestala da bude utočište.

“To je odraz onoga što se događa kada podrivate uredan pristup azilu”, rekla je Mišel Brane (Michelle Brané), direktorka Programa za migrantska prava i pravdu u Ženskoj komisiji za izbeglice: “Dobijate haos. I to je ono što je ova uprava učinila. “

Promene u politici znatno su povećale broj tražilaoca azila koji se krivično gone prema politici nazvanoj “nulta tolerancija”, i uklonili velike kategorije krivičnih gonjenja prema kojima osobe više nisu kvalifikovane za status azila, piše Tajms.

Pod “nultom tolerancijom”, tražioci azila koji ulaze u Sjedinjene Države bez prvobitnog predstavljanja graničnim patrolama automatski se suočavaju s krivičnim progonima.

Poređenja radi, takvi su ljudi bili procesuirani za vreme predsednika Baraka Obame(Barack Obama) samo ako su u prošlosti bili zatečeni da ilegalno prelaze granicu.

Šta će biti s migrantskom karavanom nakon Trampovih pretnji?

Dok hiljade migranata iz Hondurasa i drugih delova Centralne Amerike ide prema severu, odnosno granici Meksika i SAD-a, predsednik Tramp se suočava s problemom koji mu je itekako blizak, piše Blumberg (Bloomberg).

On traži da priliv doseljenika bez dokumenata bude ključno pitanje na kongresnim izborima 6. novembra i preti da će smanjiti američku pomoć Guatemali, Hondurasu i El Salvadoru, jer “ne sprečavaju ljude da napuste“, ove zemlje.

Blumberg traži i odgovor na pitanje šta se događa sa migrantima ako i kada pređu američku granicu?

“Prema standardnim američkim graničnim procedurama, migranti će biti zadržani jer nisu imali potrebna dokumenta i biće pitani da li se boje povratka kući. Osoba koja kaže “ne” biće proterana iz SAD-a. Osobu koja izražava strah od progona ili mučenja će intervjuisati službenik za azil kako bi utvrdio postoji li opravdan strah od progona.

Oko 60 posto zahteva za azil je odbijeno, prema podacima prikupljenim od TRAC-a, istraživačkog centra povezanog sa Univerzitetom u Syracuseu. Neke odrasle osobe mogu čekati u pritvoru, dok im se postupak za azil obrađuje, dok se porodice često puštaju na vlastitu odgovornost.”

RSE