Medicinski aparthejd

Mouin Rabbani
Autor/ica 28.3.2021. u 08:50

Medicinski aparthejd

Izraelski ministar odbrane Beni Ganc saopštio je 25. februara da Izrael obustavlja inicijativu da za 19 zemalja obezbedi 100 hiljada vakcina protiv kovida-19 iz svojih zaliha. Reč je o planu Benjamina Netanijahua koji nema nikakve veze sa Kovaksom, globalnom inicijativom za ujednačen pristup vakcinama. Plan izraelskog premijera zamišljen je kao svojevrsni mito. Times of Israel navodi da je to plan „razmene vakcina za diplomatsku podršku“. Među njegovim korisnicima su Gvatemala koja je prva posle SAD-a prebacila svoju ambasadu u Jerusalim, direktno kršeći rezoluciju 478 Saveta bezbednosti UN-a, Češka i Mađarska koje su u Jerusalimu otvorile diplomatske misije i Mauritanija s kojom Izrael teži da uspostavi zvanične odnose.

U isto vreme Izrael uskraćuje vakcine zajednici od oko 5 miliona Palestinaca bez državljanstva koji žive pod njegovom upravom. Kako je Nejtan Tral pokazao u LRB-u od 21. januara, Izraelom i okupiranim palestinskim teritorijama u stvarnosti upravlja jedan politički režim: Izrael je odgovoran za stanovnike Zapadne obale i Pojasa Gaze, kao što je južnoafrički režim bele manjine bio odgovoran za stanovnike Bantustana. Ujedinjene nacije su 14. januara pozvale Izrael da „obezbedi efikasan i ujednačen pristup vakcinama protiv kovida-19 palestinskom narodu pod okupacijom“. Juli Edelstin, izraelski ministar zdravlja, odbacio je apel pozivajući se na sporazum iz Osla kojim je kontrola javnog zdravlja predata palestinskoj upravi. Rečima palestinskog doktora i aktiviste Mustafe Bargutija, ishod je „medicinski aparthejd“.

Bargutijeva ocena stoji čak i ako neko veruje da Izraelom i okupiranim teritorijama upravljaju odvojeni režimi. Član 56 IV Ženevske konvencije kaže: „Okupirajuća Sila je dužna da svim sredstvima kojima raspolaže, a u saradnji s domaćim i mesnim vlastima, obezbedi i održi na okupiranoj teritoriji medicinske i bolničke ustanove i službe, kao i javno zdravlje i higijenu, naročito putem donošenja i primenjivanja potrebnih profilaktičkih mera i mera predohrane u cilju suzbijanja širenja zaraznih bolesti i epidemija. Medicinskom osoblju svih kategorija mora se dopustiti da vrši svoju dužnost.“

Krajem januara, u razgovoru za BBC, Edelstin je rekao da Izrael nije odgovoran za Palestince ništa više nego što su Palestinci odgovorni za „delfine u Mediteranu“. Insistirao je da vakcinacija Palestinaca nije „pravna obaveza“ Izraela, mada je priznao da bi to bilo „u našem interesu“. Izrael prvo mora da se pobrine za svoje ljude, a vakcinisanje Palestinaca je njihov posao.

Kao što je nagrađivanje stranih vlada vakcinama razotkrilo da priče o nestašicama vakcine nisu tačne, tako je i odbijanje Izraela da dozvoli dostavu 2.000 vakcina u pojas Gaze – palestinska uprava je samostalno nabavila 10 hiljada doza ruskog Sputnjika V – pokazalo ko zapravo vrši vlast. Izraelski, a ne palestinski parlament proveo je prošlog meseca dva dana diskutujući o prikladnosti distribucije vakcina u Gazu, dok je koordinator vladinih aktivnosti na teritorijama obavestio medije da palestinski zahtev za dostavu očajnički potrebnih vakcina „čeka političku odluku Izraela“. Onda je bez ikakve rasprave odvojeno 1,2 miliona dolara za kupovinu vakcina za Siriju u zamenu sa puštanje na slobodu Izraelke uhapšene u Damasku.

Prošlog decembra, kada je izraelski ministar zdravlja zatvorenike i stražare u zatvorima stavio na listu prioriteta za vakcinaciju, ministar javne bezbednosti Amir Ohana izdao je uputstvo upravi izraelskog zatvorskog sistema da iz vakcinacije isključi „kažnjene po zakonu o bezbednosti“, koji su gotovo svi Palestinci. Nekoliko sedmica kasnije, kako se zaraza širila a javnost protestovala, saopšteno je da će i oni ipak biti vakcinisani. Stotine hiljada stanovnika izraelskih nelegalnih naselja na Zapadnoj obali, uključujući Jevreje bez državljanstva, imaju pun pristup programu vakcinacije koji sprovodi izraelska vlada. Istine radi treba reći da Palestinci sa Zapadne obale imaju neki pristup vakcinaciji. Izrael je 28. februara odobrio vakcinaciju za oko 130.000 Palestinaca koji imaju dozvolu za rad u Izraelu i naseljima (plan je upravo suspendovan do daljeg). Sledeći ustupak usledio je kada su palestinske bolnice objavile da su kapaciteti odeljenja za intenzivnu negu obolelih od kovida-19 popunjeni i do 95%. Izrael se obavezao na „simboličnu količinu“ od 5.000 doza za palestinsko medicinsko osoblje. Do sada je isporučeno manje od polovine.

U magazinu Nieuw Israëlietisch Weekblad, glasilu holandskih cionista, nedavno je objavljen tekst glavne urednice Ester Vut, pod naslovom „Jedinstvena ponuda: vakcinalni odmor u Izraelu“. „Zahvaljujući našoj bliskoj saradnji sa izraelskim vlastima“, napisala je, „s ponosom vam nudimo jedinstveni aranžman za odmor u aprilu… ako izaberete Pfizer vakcinu i imate potvrdu da ste dobili drugu dozu u Holandiji, ili Johnson & Johnson koja ima samo jednu dozu“. U sklopu paketa predviđen je i „druzijski ručak“. Kada su novinari zatražili razjašnjenje, putna agencija ponudu je opisala kao „purimsku šalu“.

Nijedna država na svetu nije vakcinisala toliki procenat stanovništva kao Izrael. Kompaktnost zemlje i relativno mala populacija, uglavnom centralizovan i digitalizovan zdravstveni sistem doprineli su uspehu tog poduhvata. Izrael je prošle godine sklopio ugovor sa Fajzerom za nabavku Biontekove iRNK vakcine razvijene u Nemačkoj. U zamenu za garantovanu isporuku 10 miliona doza do kraja marta, izraelska vlada je navodno platila dvostruko veću cenu od one koju plaćaju evropski kupci i ustupila podatke o pacijentima. Kako je svaki Palestinac mogao da pretpostavi, Izrael je i prva država koja je uvela identifikacione dokumente označene bojom, za razlikovanje vakcinisanih od onih koji nisu primili vakcinu.

Kao i kod odnosa Izraela prema Palestincima u ostalim sferama, praksu medicinskog aparthejda prati međunarodna podrška ili ravnodušnost. Raskrinkavanje licemerja prepušteno je aktivistima i komičarima. Tako se u emisiji Saturday Night Live Majkl Če našalio: „Izrael javlja da je polovina stanovnika već vakcinisana – nagađam da je to jevrejska polovina“. Usledile su reakcije Džonatana Grinblata, izvršnog direktora Antidefamacijske lige i sličnih njemu koji ističu da Izrael vakciniše i Palestince hrišćane i muslimane koji su izraelski građani. Če je zasut optužbama za antisemitizam.

Apologete Izraela uspele su da pritisnu i Antonija Faučija, koji je svetsku slavu stekao odbijanjem da popusti pod Trampovim lupetanjem o lečenju kovida-19 lekovima za malariju ili smrtonosnim dozama varikine. Kao Bajdenov glavni savetnik za medicinu, Fauči je tokom razgovora za Times of Israel upitan da li bi Izrael „trebalo da pomogne“ vakcinaciju Palestinaca. „Postavljate mi političko pitanje“, rekao je, „a ja ne želim u to da se upuštam. To bi me samo uvalilo u neprilike“. Pozdravio je izraelsku strategiju vakcinacije kao „uzor za ostatak sveta“.

Mouin Rabbani, London Review of Books 

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net

Mouin Rabbani
Autor/ica 28.3.2021. u 08:50