Masovni štrajkovi u Francuskoj zbog penzione reforme

Povezani članci

• Kuba izglasala veća zakonska prava za građane
• Gradonačelnik Palerma: Na Sredozemlju smo suočeni s genocidom
• Herfried Münkler o Corona krizi i autokratiji: Dalekosežna promjena političkog poretka
• Sjeverna i Južna Koreja razmijenile artiljerijsku paljbu
• Šansa u ruševinama
• Turska: Velika akcija hapšenja zbog napada na ambasadu SAD

Foto: THÉO GIACOMETTI za «LE MONDE»

U Francuskoj su u četvrtak, 19. januara, stali vozovi, škole su zatvorene, a preduzeća obustavila rad jer su zaposleni napustili svoja radna mesta u pokušaju da osujete planiranu penzionu reformu kojom bi starosna granica za odlazak u penziju bila povećana za dve godine na 64.

Dan štrajkova i protesta širom zemlje veliki je test za predsednika Emanuela Makrona, koji kaže da je njegova ključna reforma od vitalnog značaja da se osigura da penzioni sistem ne propadne.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da francuski birači u ogromnoj većini odbacuju njegov plan kojim je predviđeno da rade duže.

“Nema ništa dobro u ovoj reformi”, rekla je nastavnica Rozen Kros iz Kana na jugu zemlje, dok se kolegama pripremala za štrajk, sa transparentima na kojima je pisalo “Ne 64”.

Izazov za sindikate, čija je moć znatno opala, jeste da li mogu da transformišu protivljenje penzionoj reformi – kao i nezadovoljstvo zbog rasta osnovnih životnih troškova – u masovni društveni protest koji će se nastaviti i posle četvrtka i na kraju naterati vladu da odustane od svoje namere.

“Kroz ovo pitanje penzione reforme kanališe se svo nezadovoljstvo”, rekao je za Javnu TV Senat lider sindikata CGT Filip Martinez. “Danas će biti veoma veliki dan mobilizacije”.

Za Makrona je ulog da da dokaže svoje reformske sposobnosti, kako kod kuće, tako i kod kolega iz Evropske unije, kao i držanje javne potrošnje pod kontrolom.

Pomeranje starosne granice za odlazak u penziju za dve godine donelo bi državi bi dodatnih 17,7 milijardi evra (19,1 milijardu dolara) godišnjih penzijskih doprinosa, što bi omogućilo balansiranje prihoda i troškova do 2027. godine, procenjuje Ministarstvo rada.

Sindikati tvrde da postoje i drugi načini da se osigura održivost penzionog sistema, kao što je oporezivanje superbogatih ili povećanje doprinosa poslodavaca ili dobrostojećih penzionera.

U sindikatima ističu da je četvrtak početna tačka, sa još štrajkova i protesta koji će uslediti.

“Ono što niko ne može da zna, pa čak ni sindikati ne znaju je da li su Francuzi dovoljno ljuti da … blokiraju zemlju”, rekao je profesor Bruno Palier sa univerziteta Sciences Po.

Predlog reforme tek treba da odobri parlament, u kome je Makron izgubio apsolutnu većinu, ali se nada da će je usvojiti uz podršku konzervativaca.

Javni prevoz u četvrtak je bio ozbiljno poremećen.

Radile su su samo između jedna od tri i jedna od pet brzih TGV linija, a jedva da je saobraćao lokalni ili regionalni voz, saopštio je železnički operater SNCF.

Sedam od 10 nastavnika osnovnih škola reklo je da će štrajkovati, saopštio je njihov glavni sindikat.

Snabdevanje strujom smanjeno je u osam nuklearnih reaktora i u nekim hidroelektranama zbog štrajka, saopštila je komunalna grupa EDF.

Izvršni direktor TotalEnergiesa Patrick Pouianne rekao je da jednodnevni štrajkovi i protesti neće poremetiti rad rafinerije, ali da bi se to moglo promeniti ako potraju.

U međuvremenu, Makron i nekoliko njegovih ministara biće u četvrtak u Barseloni na sastanku sa španskom vladom.

Izvor: Reuters/RSE