Lideri EU podeljeni oko ograničavanja cene gasa

Povezani članci

• Erdogan podržava ulazak Kosova u NATO
• Stranka Imrana Kana vodi na izborima u Pakistanu
• Tragična figura liberalne ideologije
• Kuba se oporavlja od udara tropske oluje
• Više od 60 osoba nestalo u eksploziji u Bejrutu
• Napadač iz Osla ‘bio inspirisan napadima’ u Christchurchu i El Pasu

Foto: Reuters

Lideri Evropske unije su u četvrtak, 20. oktobra, podeljeni oko toga da li bi, i kako, mogli da uvedu gornju granicu cene gasa u cilju obuzdavanja energetske krize izazvane invazijom ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu i njegovom strategijom samovoljnog uskraćivanja ovog energenta evropskom bloku.

I tradicionalni ključni dvojac EU — Nemačka i Francuska — je u suprotstavljenim taborima na dvodnevnom samitu u Briselu, pri čemu je Nemačka izražavala sumnje i odlagala planove za ograničenje cena, dok se većina drugih zalaže za to.

“Naša uloga je da osiguramo evropsko jedinstvo i Nemačka bude deo njega”, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.

“Nije dobro ni za Nemačku ili za Evropu da se samoizoluje. Važno je da o predlozima koji su predmet širokog konsenzusa možemo postići jednoglasnost”, rekao je Makron po dolasku na samit.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da bilo koji spor postoji oko metode, a ne cilja. “Cene gasa, nafte, uglja moraju pasti. Cene struje moraju pasti, a to je nešto što zahteva zajednički napor svih nas u Evropi”, dodao je Šolc.

Holandija je takođe saopštila da se plaši da će zalihe jednostavno otići iz Evrope negde drugde, ako se postavi previsoka granica cena. “Svi žele da cena gasa padne, ali želite da budete sigurni da će gas i dalje stizati”, rekao je premijer Mark Rute.

To znači da će razgovori biti teški i da je malo verovatno da će rešeno biti postignuto do petka popodne, kada je predviđeno da se završi samit.

Na otvaranju samita, potrebu za čvrstim jedinstvom EU u suprotstavljanju Rusiji istakao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji se obratio liderima evropskog bloka video linkom iz Kijeva, tražeći kontinuiranu pomoć kako bi njegova zemlja prebrodila zimu.

Reagujući na ruske napade dronovima kamikazama usmerene na civilnu infrastrukturu i širenje straha po gradovima, Šolc je rekao da se radi o “ratnim zločinima”.

“Čak ni takva taktika spaljene zemlje neće pomoći Rusiji da pobedi u ratu. Time samo jača odlučnost i izdržljivost Ukrajine i njenih partnera”, rekao je nemački kacelar u Bundestagu u Berlinu.

Cene prirodnog gasa izmakle su kontroli tokom leta, jer su zemlje EU pokušavale da preteknu jedna drugu u popunjavanju rezervi za zimu. Sada lideri EU nastoje da sve više objedine kupovinu gasa i možda postave privremenu granicu za cene.

Zemlje članice su se već dogovorile da smanje potrošnju gasa za 15 odsto tokom zime. Takođe su se obavezali da će napuniti skladišta gasa do najmanje 80 odsto kapaciteta do novembra i — kao način smanjenja proizvodnje električne energije iz gasa — smanje vršnu potražnju za struju za najmanje 5 odsto.

Pitanje ograničenja cena gasa u EU mesecima se stalno postavljalo na političkom dnevnom redu sa pojačavanjem energetskog pritiska, a 15 zemalja poput Francuske i Italije zalagalo se za tako oštru intervenciju.

Tamo gde je Angela Merkel bila umirujući glas koji je često posredovao u kompromisima tokom svojih 16 godina kao nemački kancelar, njen naslednik Šolc je sada u žiži podela u evropskom bloku.

Nemačka i Holandija smatraju da bi tržišne intervencije poput prekomernih ograničenja cena mogle da naškode dostupnosti prirodnog gasa i podsticajima za vlade i potrošače da ga štede.

Šolc je rekao da je gornja cena “skopčana sa rizikom da proizvođači prodaju gas drugde, a mi Evropljani ćemo završiti s manje gasa umesto s više.”

Očekuje se da će plan EU da objedini zajedničku kupovinu gasa i mere za poboljšanje solidarnosti sa zemljama EU koje su najviše pogođene rastućim cenama energije dobiti mnogo više podrške, kažu diplomate.

Rusija se sve više oslanja na udare dronovima na energetsku mrežu i civilnu infrastrukturu Ukrajine i seje paniku udarima na ukrajinske gradove, taktiku koju je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u sredu nazvala “ratnim zločinima” i “čistim terorom”.

Diplomate već razmatraju nove sankcije. Ali, njihovo uvođenje otežava prijateljstvo mađarskog premijera Viktora Orbana sa Kremljom. Iako su prethodne sankcije EU koje su bile usmerene protiv Rusije jednoglasno odobrene, sve je teže pridobiti Orbana pristankom na izuzeća.

“Svako ko poziva na ublažavanje sankcija Rusiji zbog terora ili pokušava da politički torpeduje mehanizam sankcija ne samo da pokušava da učini ruski teror nekažnjenim, i ne samo da izdaje sećanje na žrtve terora, već čini i čitavu Evropsku zajednicu zavisnom od najantievropskije sile u savremenom svetu”, rekao je Zelenski.

RSE