Laži i evropska statistika ekonomskog rasta

Povezani članci

• Rusija – umišljena veličina, „benzinska stanica prerušena u državu“
• ZAŠTO JE USPON FAŠIZMA OPET PROBLEM?
• Telo UN za ljudska prava produžilo istragu o zločinima u Ukrajini
• Ovako Obama i Romney zamišljaju Ameriku
• Rusi od UN-a traže teritoriju na Arktiku
• Proglašeno izvanredno stanje na Sinaju: Zatvoren je egipatski granični prijelaz Rafa

“Grčka je konačno ostvarila ekonomski rast“. To je bio zvanični stav evropskih službenika krajem 2014. Avaj, grčki glasači ovim nisu bili impresionirani pa su smenili tadašnju vladu i u januaru 2015. izabrali novu administraciju u kojoj sam bio ministar finansija.

Prošle nedelje su stigle slične radosne vesti iz Brisela da se Kipar „vratio ekonomskom rastu“, za razliku od Grčke koja se „vratila u recesiju“. Poruka Trojke (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond) je jasna i glasna: „Radite kako mi kažemo (Kipar nas je poslušao) i oporavićete se. Ili odbacite našu politiku, izaberite ljude kao što je Varufakis i ostanite u recesiji“.

Ova priča zvuči ubedljivo, ali je zasnovana na čistoj laži. Grčka se nije oporavljala 2014, a kiparski BDP se još uvek nije oporavio. Tvrdnje Evropske unije se zasnivaju na „realnom“ nacionalnom dohotku, meri naročito nepouzdanoj u periodima pada cena.

Ako vas pitaju da li vam je bolje danas nego pre godinu dana, odgovorili biste potvrdno ako je vaš novčani dohodak (to jest njegova vrednost u dolarima, funtama, evrima ili jenima) porasla u poslednjih 12 meseci. Međutim, uz istovremenu inflaciju vaš odgovor biste dopunili prigovorom da je porast troškova života umanjio vaš novčani dohodak.

Kako bi pokrili ovaj jaz između vašeg novčanog dohotka i vaše sposobnosti da sa njim nešto kupite, ekonomisti se oslanjaju na vašu kupovnu moć prilagođavajući vaš novčani dohodak prosečnim cenama.

Ukupni dohodak jedne zemlje meri se na sličan način. Ekonomisti počinju sabirajući novčani dohodak svakog stanovnika kako bi dobili domaći bruto proizvod / BDP ili, da pojednostavimo, ukupni novčani dohodak jedne zemlje (N). Oni onda prilagođavaju N promenama u prosečnim cenama (P) deleći N sa P. Rezultat je „realni“ dohodak zemlje (R=N/P).

U periodu inflacije svrha izračunavanja realnog nacionalnog dohotka R je da prestanemo da se uzbuđujemo zbog izveštaja da se naš novčani dohodak značajno uvećao. Na primer, kada prosečne cene porastu za 8%, porast novčanog dohotka od 9% predstavlja realni porast kupovne moći od samo 1%.

To znači da je u periodu inflacije važno posmatrati broj koji označava realni nacionalni dohodak. Tek kada R počne da skače možemo da poverujemo u rast ekonomske aktivnosti.

Ali u periodima deflacije (kada cene padaju), kao danas u Grčkoj i na Kipru, R može lako da nas dovede u zabludu. Uzmite hipotetički slučaj deflatorne ekonomije iz donje tabele:

Ako uporedimo Godinu 1 i Godinu 2 primetićemo da se novčani dohodak (N) smanjio za 2% (sa 100 na 98), dok je indeks prosečnih cena pao za 1% (sa 100 na 99). Sledeće godine (Godina 3), recesija se produbila sa daljim padom od 2,04% novčanog dohotka (sa 98 na 96) i još većim padom cena zbog deflacije od 6.06%.

Ovo je slika ekonomije koja iz recesije polako klizi ka depresiji: ka padu dohotka i još većem padu cena. Ali pogledajte poslednji red: izgleda da se „realni“ nacionalni dohodak dramatično oporavio u Godini 3, uz porast od 4,28%!

Ali to je iluzija koju je izazavao pad cena. Prosto rečeno, u deflatornim ekonomijama, kada su ljudi i država prezaduženi, samo porast novčanog (za razliku od realnog) dohotka predstavlja povod za slavlje.

Neko bi možda odgovorio da je porast realnog dohotka (R) uvek dobra vest, čak i kada je novčani dohodak u padu, jer ako cene (P) padaju brže od novčanog dohotka (N) to sigurno znači da možemo više da kupujemo. Zar to nije dobra stvar?

Svakako da je dobra, ali samo u odsustvu duga. Kada su ljudi i država prezaduženi i dokle god plaćaju pozitivne kamate na dug, pad novčanog dohotka je put u kolektivni bankrot.

Upravo se to desilo u Grčkoj 2014, kada je R porastao za 0,8% dok je P pao za 2,6%. Isto se dešava i na Kipru tokom poslednjeg kvartala 2015, sa R od 0,4% u januaru 2016. uz P od -0,75%. Većina evropske periferije ja zarobljena u deflatornom blatu, uz pad novčanog dohotka i dramatični porast zaduženosti (kao dela novčanog dohotka), dok se banke guše u nenaplativim zajmovima koji ih sprečavaju da pozajmljuju profitabilnim kompanijama.

Lideri Evropske unije su već nekoliko godina paralisani, jer su uložili previše političkog kapitala u propale politike da bi sada promenili kurs. Ali ne dozvolite da vas statistika zavara: insistiranje na realnom nacionalnom dohotku tokom perioda deflacije je pokušaj da se ekonomska depresija predstavi kao uspešna priča.

Yanis Varoufakis

© Project Syndicate

Social Europe

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net