Komesar UNHCR: Solidarnost sa Ukrajinom proširiti i na druge izbeglice

Povezani članci

• Mnogi iznenađeni Bidenovom podrškom Izraelu i odobravanjem vojne akcije u kojoj ginu civili
• Stotine žrtava u uličnom sukobu u Tripoliju
• CDU bira novog lidera, Angela Merkel jedini kandidat
• Putin podržao angažman OESS-a u Ukrajini
• Odlazi li Obama – politički mesija nove ere?
• Žene širom Novog Zelanda iz solidarnosti s muslimankama nosile marame

Foto: RFE-RL

Evropa nije samo prihvatila izbeglice iz Ukrajine, nego je to učinila na veoma efikasan način ocenjuje Filipo (Filippo) Grandi, visoki komesar za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR), u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Grandi ne krije zadovoljstvo zbog aktuelnog odnosa evropskih država prema ljudima koji od 24. februara, kada je počela ruska invazija, beže iz Ukrajine. Ali ni svoje razočaranje iz 2015. godine kada se na priliv izbeglica iz drugih delova sveta u Evropu odgovaralo i podizanjem ograda.

Osim što govori i o nedavnoj poseti Avganistanu, te mogućnosti da se o izbegličkom pitanju radi sa talibanskom vlasti, kao najznačajniju lekciju egzodusa iz Ukrajine Grandi navodi to što se pokazalo da je rizik od širenja izbegličkih kriza viši nego što se čini.

“Naučili smo mnogo toga. Prvo, mi često gledamo krize u drugim delovima sveta. Sama činjenica da je ogromni sukob sada eruptirao u srcu Evrope, značila je to da je i Evropa postala primalac, neposredni primalac, veoma velikog upliva izbeglica. To znači da ovakav talas izbeglica može da se dogodi bilo gde. Da se svaka zemlja može suočiti s izazovom da primi velik broj izbeglica. To je jedna vredna lekcija.

Druga lekcija, ako mi dozvolite da budem iskren, godinama smo slušali pojedine političare u Evropi, koji su govorili kako je Evropa puna, da niko više ne može da dođe, da se ljudi moraju vratiti u svoje zemlje, da moramo graditi zidove i vraćati brodove.

Evropa je za samo nekoliko nedelja uspela da primi pet ili šest miliona izbeglica. Efikasno, velikodušno, na veoma human način. Razumem da su Ukrajinci susedi i da prema njima postoje simatije iz očiglednih razloga, ali ovde je sistem funkcionisao. I to je dobra lekcija. Nadam se da će Evropa nastaviti da je primenjuje u budućnosti.”

Šta ako se rat proširi ka zapadu?

RSE: Da li to znači i da je Evropa spremna na eventualni novi talas izbeglica iz Ukrajine?

Grandi: Mislim da Evropa jeste spremna, ukoliko za tako nešto bude bilo potrebe, međutim, nadajmo se da se to neće dogoditi. Kao što znamo, rat je u ovom trenutku koncentrisan u istočnim delovima zemlje. Ono što vidimo jeste interno raseljavanje u Ukrajini, koje je veoma teško i ozbiljno.

Naravno, ne znamo šta je sledeće u ovom veoma nepredvidivom ratu. Ako, ne daj bože, oružani sukobi krenu ka zapadu, mogli bismo videti sve više ljudi koji beže od rata. Međutim, proteklih nekoliko nedelja to nije bio slučaj.

RSE: Na osnovu vašeg iskustva, šta je ono što je u ovom trenutku najvažnije za izbeglice iz Ukrajine?

Grandi: Po mom mišljenju, najvažnije je upravo ono što im Evropa jeste pružila. Obezbeđeno im je ono što nazivamo privremenom zaštitom. Ti ljudi ne moraju da se brinu o svom boravku u evropskim zemljama, imaju slobodu kretanja i pristup uslugama. To je zaista najvažnije.

To je upravo ono o čemu govorim. Evropa ih nije samo prihvatila, ona ih je prihvatila na jedan veoma efikasan način i to im je veoma važno. Bitno je, takođe, da jednog dana oni imaju mogućnost da se vrate u svoju zemlju. Mislim da će mnogi to poželeti, ali to zavisi od toga kako će se rat dalje odvijati.

Izbeglice danas i izbeglice pre sedam godina

RSE: Da li ste razočarani kada uporedite evropsku reakciju na krizu u Ukrajini i ukrajinske izbeglice i sve ono što smo videli pre, na primer, pet ili sedam godina, kada je kulminirala kriza s izbeglicama iz Iraka, Sirije i drugih zemalja?

Tada smo imali ograde s bodljikavom žicom između Mađarske i Srbije, delimično između Srbije i Makedonije, a pre toga i između Bugarske i Turske. Kakav je vaš lični osećaj u vezi s takvim različitim pristupima?

Grandi: Nisam razočaran sada, činjenicom da Evropa pokazuje svoju velikodušnost. Bio sam razočaran tada, kada je nije pokazivala.

Sećam se da sam stajao baš na onom mestu koje ste vi opisali, na granici između Mađarske i Srbije. Kada sam video taj ogromni zid s bodljikavom žicom, bila je to najniža tačka u mom dugogodišnjem radu s izbeglicama. Kao Evropljanin, osetio sam se posramljenim.

Međutim, sada nisam razočaran. Sada sam srećan što Evropa pokazuje da ima mogućnost da primi veliki broj ljudi na velikodušan i efikasan način. Nadajmo se da je to dobra lekcija koja se može primeniti i na drugim mestima.

RSE: Dakle, na kraju optimizam ostaje kao jedino rešenje. Imate li konkretan odgovor koji bi uverio ljude iz tog dela sveta da će odnos prema njima biti bolji u budućnosti ili sličan tretmanu koji imaju ljudi u Ukrajini?

Grandi: Optimizam je krupna reč u ovoj debati o migranitima i izbeglicama, koja je politički veoma komplikovana. Međutim, ja vidim neki napredak u toj diskusiji. Na primer, danas se u Briselu diskutuje o onome što se naziva solidarnost, evropska solidarnost. To se ne odnosi na Ukrajinu, nego na druge ljude, recimo one koji dolaze preko Mediterana.

Solidarnost je način na koji se deli odgovornost za novopridošle ljude. To će biti na dobrovljnoj bazi, određivaće se kvote, to sve tek treba da bude implementirano, tako da je sve još na početku. Međutim, možda je kriza u Ukrajini nešto pokrenula u evropskoj debati o migrantima i izbeglicama. Nadam se da je to tako, a mi ćemo svakako podržati te napore.

Odnos prema Romima iz Ukrajine

RSE: Opet, možemo da govorimo i o diskriminaciji ljudi iz Ukrajine, posebno kada je reč o Romima.

Grandi: Ono što poručujemo svim državama je da ne sme biti diskriminacije. Sećate se da je na početku bilo nekoliko primera diskriminacije izbeglica koje nisu Ukrajinci – ljudi afričkog porekla, ljudi sa Bliskog Istoka, onih koji su se školovali u Ukrajini, a koji su takođe pokušali da i pobegnu odatle.

Mislim da je to na kraju rešeno. Sada imamo druge pripadnike manjinskih grupa koji bi takođe mogli da se suoče sa određenim problemima. Mislim da je najvažnije da svi imaju jednak tretman.

Uzgred, smatram da je pažnja koja se daje krizi u vezi sa ukrajinskim izbeglicama, neophodna i kada je reč o krizama u drugim krajevima sveta. Ja dosta putujem u Afriku, na Bliski Istok. Bio sam u Avganistanu pre nekoliko nedelja. Stiče se utisak da se više ne obraća pažnja na ova krizna područja kojima su evropski resursi i zalaganja veoma potrebni.

Može li se raditi sa talibanima?

RSE: A šta je sa situacijom u Avganistanu? Koje su vaši utisci nakon posete toj državi?

Grandi: Situacija tamo je veoma teška. Ipak, mislim da su izuzetno velika humanitarna ulaganja u poslednjih nekoliko meseci, uspela za sada da ograniče krizu. Problem je taj što bi talibani trebalo da prevaziđu svoje politiku, posebno kada je reč o poštovanju žena i nacionalnih manjina. Ipak, važno je ne odustati od toga i nastaviti dijalog sa talibanima. U suprotnom, velika humanitarna kriza u toj zemlji će izazvati dodatne migracije prema Evropi. U to nema sumnje.

RSE: Da li imate utisak da je moguće sarađivati sa talibanima?

Gradni: Moguće je. Talibani nisu monolitno telo, imaju dosta različitih frakcija, da tako kažem. Moguće je pregovarati sa nekima od njih, ali takođe postoji i rasprava među njima samima, koju nekako moramo da razumemo i da nam služi kao smernica za način na koji da razgovaramo sa talibanima. To je sve postepeno i potrebno nam je mnogo strpljenja.

O vraćanju ljudi sa granica EU

RSE: Prema hrvatskim nevladinim organizacijama, oko 300 dece bez roditelja na mesečnom nivou dolaze na granice Evropske unije. Kako međunarodna zajednica može da pomogne toj grupi među izbeglicama?

Grandi: Celokupan problem ljudi koji dolaze na granice Evrope je nešto s čime bi trebalo da se suočimo, kao što sam rekao. Nadam se da će ono o čemu se danas diskutuje u Brisalu biti korak u ispravnom pravcu. Ukoliko postoji razumevanje među državama u koje izbeglice prvo stignu da bi druge zemlje delile odgovornost na jedan sistematski način, to bi moglo pomoći.

Ali ono što mora da stane, po svaku cenu, to je nasilno vraćanje ljudi nazad koje vidimo duž svih evropskih granica. To je neprihvatljivo. To je upravo suprotno onome kako se postupa prema Ukrajincima. E to je diskriminacija. Zbog čega jedne prihvatate, a druge odbijate?

Možete da kažete: “Moramo prvo da utvrdimo i da li su ti ljudi zaista izbeglice”. U redu. Kada to uradite, onda možemo razgovarati da li će biti prihvaćene ili ne. Ali neselektivno gurati ljude nazad s kopnenih i morskih granica – apsolutno je neprihvatljivo.

RSE