Ko se plaši digitalnih valuta

Izdvajamo

• Drugim rečima, već živimo u tehno-feudalnom društvu u kome je za obavljanje plaćanja potrebna dozvola banke, i indirektno države. Naše digitalne transakcije podležu kontroli iz jednog centra, bilo da su u pitanju kompanije koje izdaju platne kartice, banke, birokratska tela ili drugi nevidljivi posrednici koje ne možemo pozvati na odgovornost.

Povezani članci

• Ekonomski oporavak posle pandemije
• „Mi ne odustajemo od Afganistana“
• Marxova krtica
• Australija najavljuje pokušaj spasavanja transpacifičkog sporazuma
• Požar u bolnici u Njemačkoj: Dvoje mrtvih, više povrijeđenih
• Pozivi u Italiji za istragu o svešteničkom seksualnom zlostavljanju

Foto: Project Syndicate/Getty Images

Kada je propala banka First Republic, Savezna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) posredovala je u prodaji njene imovine banci JPMorgan Chase. To se kosi sa usvojenim pravilom da se bankama koje već poseduju više od 10% osiguranih depozita u Sjedinjenim Državama ne dozvoli dalje širenje preuzimanjem depozita drugih banaka. Pošto je u ovom slučaju prioritet bio da se poreski obveznici zaštite od obaveze namirivanja gubitaka još jedne propale banke, nadležni su dopustili da najveća među velikim američkim bankama – prevelika da propadne: too-big-to-fail (TBTF) – postane još veća.

To je bila retka prilika da se demokrati i republikanci u nečemu slože. I jedni i drugi su pozdravili odluku FDIC-a i ulazak „privatnog sektora“, koji će sprečiti dodatno opterećenje za poreske obveznike. Nažalost, to nije cela istina. Jamie Dimon, sveprisutni šef banke JPMorgan Chase, isposlovao je kreditnu liniju od 50 milijardi dolara i postigao sa FDIC-om sporazum o raspodeli gubitaka koji će američke poreske obveznike koštati 13 milijardi dolara. Ukratko, pored povelikog računa za američke poreske obveznike, usvojenim rešenjem je uvećan sistemski rizik spasavanjem još jedne TBTF institucije.

First Republic je relativno mala banka, ali njena sudbina ukazuje na širi trend u bankarskom sektoru. Zbog rasta cena i (u manjoj meri) plata, javni dug Sjedinjenih Država izražen kao udeo u nacionalnom dohotku se smanjio. Istovremeno, usled podizanja kamatnih stopa kojim Federalne rezerve pokušavaju da  suzbiju inflaciju, vrednost državnih obveznica u bankarskim bilansima počela je da opada (zašto bi neko kupovao stare obveznice sa manjim prinosima, ako se nude nove sa znatno većim?). Pošto najveći deo bezbednih investicija u bilansima banaka čine upravo državne obveznice, banke kao što su Silicon Valley, Signature i First Republic nisu preživele taj pad vrednosti.

U pitanju je trend koji će potrajati. Još banaka će bankrotirati, što će banke koje su prevelike da propadnu učiniti još većim. Osim što su dovele javnost u zabludu tvrdnjama da su fiskalni prihodi zaštićeni, monetarne vlasti su takvim pristupom pripremile teren za sledeću veliku bankarsku krizu koja će nesrećne poreske obveznike koštati još više.

Ipak, pored državnog finansiranja preuzimanja malih banaka (kao što je First Republic) od strane megabanaka (kao što je JPMorgan) postoji i alternativno rešenje. To rešenje ne zahteva prebacivanje troška zaštite neosiguranih depozita na poreske obveznike: rešenje su depozitni računi otvoreni kod Federalnih rezervi ili, kao ekvivalent, postepeno uvođenje digitalnog dolara Federalnih rezervi.

Pokušajmo da zamislimo kako bi se korišćenjem digitalne valute američke centralne banke, ili CBDC, rešio problem banke First Republic. Umesto da FDIC garantuje za depozite novcem poreskih obveznika, Federalne rezerve bi otvorile digitalne račune (ili novčanike) za deponente banke i na njih prebacile odgovarajući saldo. Deponenti bi onda mogli da drže novac na računu kod Federalnih rezervi, vrše plaćanja koristeći korisničko ime i PIN broj ili prebace depozit na račun kod neke druge banke.

Dokle god je novac deponovan na računu Federalnih rezervi, za njega bi de fakto garantovale Federalne rezerve, pa ne bi bilo potrebe da se zadužuju poreski obveznici ili ubiraju dažbine od drugih banaka. A ako se šefovi Federalnih rezervi zabrinu da će uvećanjem ponude novca i bilansa banke izazvati inflaciju, efekte novog novca mogu neutralisati prodajom dela ogromne imovine koju poseduju (kao što su hipoteke i obveznice) u jednakoj vrednosti.

Poreski obveznici bi bili zaštićeni, a megabanke se ne bi dodatno uvećavale. Štaviše, tako bi bankari sa Vol strita dobili dobrodošlu konkurenciju, što bi ih prinudilo da poboljšaju svoju ponudu.

Zamišljam pobesnele neprijatelje digitalnih valuta centralnih banaka kako sedaju za tastature da me napadnu zbog pomaganja Velikom bratu da stekne kontrolu nad svim transakcijama građana. Ali njihove kritike su usmerene na pogrešnu adresu. Svi već uveliko koristimo digitalni novac. Sve je manje plaćanja gotovinom. Poreska uprava, FBI, pa čak i lokalna policija jednim klikom mogu dobiti uvid u sve naše platne transakcije. Justin Trudeau, kanadski premijer, nije imao CBDC, pa je opet uspešno blokirao bankovne račune učesnika u protestima. Banke i velike tehnološke kompanije rutinski blokiraju ili odbijaju poslovanje sa ljudima čije stavove smatraju neprimerenim.

Drugim rečima, već živimo u tehno-feudalnom društvu u kome je za obavljanje plaćanja potrebna dozvola banke, i indirektno države. Naše digitalne transakcije podležu kontroli iz jednog centra, bilo da su u pitanju kompanije koje izdaju platne kartice, banke, birokratska tela ili drugi nevidljivi posrednici koje ne možemo pozvati na odgovornost.

Možda zvuči kontraintuitivno, ali uvođenjem digitalnih valuta centralnih banaka zapravo bi se unapredila privatnost građana u odnosu na stanje kakvo sada imamo, jer bismo tako bili zaštićeni od centralizovanih autoriteta. U sistem se mogu uvesti uzajamne kontrole korišćenjem dva zasebna modula za upravljanje podacima. Sistem računa otvorenih kod Federalnih rezervi mogao bi biti sasvim anoniman (kao što su anonimne kripto adrese koje čine dugi nizovi brojki i slova), dok bi izdvojen sistem služio za nadzor nezakonitih aktivnosti kao što su izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca. Tako bi ispravno postavljen i demokratski kontrolisan CBDC sistem doneo brojne prednosti kroz poboljšane naplate poreza, suzbijanje deflacije i zaštitu od Velikog brata (i njegove male braće).

Otkud onda toliko žuči u napadima kritičara ove ideje, kao da ne znaju da smo već pod nadzorom i kontrolom digitalnog novca kojim upravljaju banke sa Vol strita? Ko se plaši digitalnog novca centralnih banaka?

Nekada je pohlepa duvanskih kompanija uzimala oblik libertarijanskog besa zbog uskraćivanja slobode pušačima da izaberu da umru od raka. Ovog puta bes je u službi interesa banaka koje paniče od same pomisli na račune otvorene kod Federalnih rezervi. Dimon i ostali gospodari univerzuma megabanaka imaju razloga da budu uplašeni, jer bi digitalna valuta Feda ugrozila njihovu imperiju. Bankari širom sveta imaju razloga da se plaše jer mnoge od njihovih unosnih usluga više ne bi bile potrebne. Ako se iz tih usluga – čuvanja depozita, obrade plaćanja i tako dalje – uklone posrednici, banke više neće moći da imaju čitava društva kao svoje taoce.

Project Syndicate, 15.05.2023.

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net, 24.05.2023.