Ko je kriv za novi irački haos?

Izdvajamo

• Obamina administracija odbacivala je kritike oko svog odnosa prema sirijskoj krizi tvrdeći da su upravo pretnje SAD vojnom intervencijom protiv Damaska dovele do američko-ruskog dogovora koji je primorao predsednika SirijeBašara al Asada da preda zalihe hemijskog naoružanja.

Povezani članci

• Najmanje 70 ljudi poginulo u Jemenu nakon zračnih napada koalicije predvođene Saudijskom Arabijom
• Temer novi predsjednik Brazila, međunarodne tenzije zbog suspendiranja Rousseff
• Novi šef CIA-e, za razliku od Trumpa, žestoko kritizirao Rusiju
• Kardinalu Pelu šest godina zatvora zbog seksualnog zlostavljanja dečaka
• Zapad Asadu: Upotreba hemijskog oružja biće kažnjena
• Bojkot gasa bi najtvrđe pogodio Rusiju

Islamistički juriš u Iraku potakao je uzajamne kritike sadašnjih i nekadašnjih zvaničnika u Vašingtonu oko toga ko je odgovoran za aktuelna previranja u toj zemlji.

Autor: Karl Šrek, priredio Slobodan Kostić – Radio Slobodna Evropa

Neki istaknuti republikanci otvoreno su optužili američkog predsednika Baraku Obamu da snosi odgovornost za krvavi pir Islamske države Iraka i Levanta, zbog nedovoljne odlučnosti u Siriji i povlačenja američkih trupa iz Iraka 2011. godine.

Ugledne demokrate, s druge strane, uzvraćaju udarac prebacivanjem tereta krivnje pred vrata Obaminog prethodnika, bivšeg predsednika Džordža Buša, koji je pre jedne decenije predvodio napad na Irak, tvrdeći da su se na taj način stvorili uslovi za sadašnji haos.

Govoreći na CNN-u, ugledni republikanski senator iz Južne Karoline Lindzi Grejem nazvao je Obamu „iluzionistom“ i krajnje „nezainteresovanom“ osobom.

„Naš tvrdoglavi predsednik koji misli da sve najbolje zna, a koji je povukao trupe i izložio zemlju neizvesnostima, morao bi pod hitno da promeni svoju politiku. Ukoliko to uradi, još uvek možemo nešto da sačuvamo“, upozorio je Grejem.

Administracija predsednika Obame uzvratila je argumentima kako su trupe povučene zbog toga što je Bagdad odbio da obezbeđuje imunitet pripadnicima američkih snaga pred iračkim sudovima.

Slične kritike čule su se i od bivšeg predsedničkog kandidata republikanaca Mita Romnija koga je Obama porazio 2012. godine.

„Mogli smo da omogućimo [iračkom premijeru Nuriju al-] Malikiju da potpiše Sporazum o statusu snaga“, rekao je Romni u intervjuu za NBC. „Naš predsednik je rekao da želi da to uradi, ali na kraju nije ništa učinio. Upravo je njegov neuspeh da to uradi, jedan je od razloga koji su doveli do krize koju sada gledamo”, naveo je Romni.

Demokratski senator iz Mičigena Karl Levin ustao je, nakon sastanka iza zatovrenih vrata sa zvaničnicima iz vojske i bezbednosnih službi, u odbranu aktuelne administracije, protiveći se brzopletim odgovorima na iračku krizu.

„Kada je iračka vlada pre nekoliko godina dobila šansu da potpiše sporazum koji bi sačuvao naše prisustvo u toj zemlji, ona je odbila da to uradi, tako da sada moramo da budemo veoma, veoma pažljivi pre nego što bilo šta preduzemo“, sugeriše Levin.

U međuvremenu je republikanski kongresmen Majk Rodžers rekao da Islamska država Irak i Levanta (ISIL), sunitska ispostava Al Kaide koja je zaposela više gradova u severnom Iraku i preuzela kontrolu nad delom susedne Sirije, uspela da ojača samo zato što Obamina administracija već tri godine „zanemaruju Siriju“.

„Zapostavljanje im je omogućilo da osnaže, nađu izvore finasiranja, obuče se i pokrenu vojnu ofanzivu [u Iraku]”, rekao je Rodžers, inače predsednik Obaveštajnog komiteta Predstavničkog doma, za Fox News.

Obamina administracija odbacivala je kritike oko svog odnosa prema sirijskoj krizi tvrdeći da su upravo pretnje SAD vojnom intervencijom protiv Damaska dovele do američko-ruskog dogovora koji je primorao predsednika SirijeBašara al Asada da preda zalihe hemijskog naoružanja.

S druge strane jedna istaknuta demokratska predstavnica pokušala je da opovrgne republikanske kritike na račun Obamine administracije tvrdeći da koreni aktuelne krize leže u bivšem predsedniku Bušu koji je pokrenuo invaziju na Irak 2003. godine.

„Mislim da ovo što se sada dešava otkriva pogrešnu politiku koja nas je odvela na ovaj put još pre 11 godina“, rekla je liderka demokratske manjine u Predstavničkom domu Nensi Pelosi tokom jednog brifinga.

Pelosi je optužila Obaminog prethodnika da je uvukao SAD u irački rat na osnovu „pogrešnih pretpostavki“ o oružju za masovno ubijanje kojim je navodno raspolagao bivši diktator Sadam Husein.

„Bušova administracija obmanula je američke građane, uvlačeći nas u rat na osnovu lažnih premisa iako su znali da ne mogu biti istinite, uveravajući građane SAD da će rat, od koga će biti samo koristi, biti brzo gotov, da ćemo biti dočekani sa cvećem, i da treba da se angažujemo jer ćemo u protivnom, prema Kondolizi Rajs, umesto dima iz puščanih cevi, gledati atomsku pečurku“, rekla je Pelosi.

„To su govorili američkom narodu. Naravno da to nije bila istina, i oni su znali da to ne može biti istina“, dodala je ona.

Najviši zvaničnici iz Bušove ere upadljivo ćute o vojnim uspesima Islamske države koja mašta o granicama islamskog kalifata koji bi se protezao od Iraka do Sirije.

Ipak, nekadašnji pomoćnik američkog sekretara za odbranu u periodu od 2001. do 2005. Daglas Fejt rekao je za „Politico“ da je Obamina administracija bila „sasvim ravnodušna“ oko povlačenja američkih trupa iz Iraka.

„Predsednik se nije obazirao na upozorenja o tome šta može da se dogodi ukoliko dođe do povlačenja jer je računao na političke efekte činjenice da se može reći – evo, otišli smo“, rekao je Fejt, jedan od glavnih stratega američke intervencije u Iraku, za vašingtonski list.

Sadašnja kriza najbolja je lekcija za Obamu zato što je isporučena „veoma visoka cena za sirijski narod, ljude u Iraku, ali i američke nacionalne interese“,navodi Fejt.

Još jedan Bušov saveznik koji je uleteo u vrtlog polemike je i nekadašnji britanski premijer Toni Bler, koji je objavio tekst na svom sajtu u kome direktno povezuje iračku krizu sa građanskim ratom u Siriji.

Bler je odbacio kritike da se Irak ne bi našao u metežu da SAD i njeni saveznici nisu izvršili invaziju u toj zemlji i svrgli Huseina.

„Dakle, bez obzira na otvaranje debate o Iraku nakon 11 godina, i rasprave o o tome šta smo uradili, a šta ne, činjenica je da bi se svakako danas suočavali sa velim izazovima“, napisao je Bler.

Gradonačelnik Londona Boris Džonson odgovorio je na to jetkim tekstom u “The Telegraphu” optužujući Blera da prekraja istoriju “niskom bizarnih tvrdnji”.

“Neko bi morao da ode do Tonija Blera i da mu kaže da ućuti– i da na kraju da prihvati razmere katastrofe kojoj je i on sam doprineo”, zaključuje Džonson u svom autorskom tekstu.