Katalonija je evropski problem

Povezani članci

• Na meti je poljska demokratija
• Američki Kongres je nakon 15 krugova glasanja napokon dobio predsjedavajućeg
• Rusija obustavlja isporuke gasa Severnim tokom 1 na neodređeno vreme
• Popularnost Angele Merkel u padu posle napada u Nemačkoj
• Budućnost G20 – korekcija kursa ili pad
• Sedam godina zatvora za rusku umetnicu zbog antiratnih poruka u prodavnici

Katalonija nije u pravu. Madrid jeste. Španskim ustavom jasno se definiše suverenitet i integritet španske države. U njemu ne postoji zakonska odredba koja se tiče otcepljenja regija. Uprkos svojoj osobenoj prošlosti, Katalonija se već dugo pridržava španskog ustava i nema zakonsko pravo da postane nezavisna. Zakon je po tom pitanju sasvim nedvosmislen.

Ustrojstvo Evrope posle Drugog svetskog rata je zasnovano na integritetu pojedinačnih država. Posle nekoliko vekova užasnih ratova, stabilne države postale su temelj evropske bezbednosti. Ako dozvolimo da stare nepravde isplivaju na površinu, da se obnove stara neprijateljstva i ako se vratimo iscrtavanju starih granica – uslediće haos. Osim toga, Evropska unija, drugi kamen temeljac evropske stabilnosti, računa na to da su države članice u stanju da bez upotrebe sile sprovode svoju volju u svojim regijama.

Kada bi politika bila tako jednostavna.

Evropska komisija u Briselu je postala parodija katoličke crkve iz perioda pre reformacije, dok averzija prema centralnoj vlasti destabilizuje države širom kontinenta. Ekonomije se globalizuju, a nacionalne vlade centralizuju. Kao rezultat toga, regionalni identiteti dobijaju na snazi i postaju ratoborni. Nije to slučaj samo s Katalonijom, već i sa Škotskom, Baskijom, Korzikom, Flandrijom, Šlezijom i Venetom. Nijedna od tih regija ne pokazuje znake slabljenja zahteva za dodatnu autonomiju, bilo potpunu ili delimičnu. Katalonci su tek prethodnica pokreta usmerenog protiv glomaznih birokratskih elita koje vladaju u Briselu i Madridu – da ne pominjemo London. Zato je besmisleno što Madrid pokušava da krizu reši pozivanjem na pravilnike i zakone o uličnim nemirima.

Jasno je da katalonski predsednik Carles Puigdemont očajnički želi da izbegne kataklizmični razlaz sa Madridom, jer je svestan podeljenosti Katalonaca po pitanju otcepljenja. Mora se iznaći dogovor sličan onom koji je bio postignut s Baskijcima 90-ih godina prošlog veka – a možda i radikalniji. Španija je već jedna od najdecentralizovanijih država u Evropi. Njena nedavna nespretna intervencija u Barseloni pokazuje da se ona mora dodatno još decentralizovati, možda čak i tako što će organizovati lokalni referendum na kome bi se glasalo o posebnom katalonskom ustavu.

Evropska unija je neozbiljna ako misli da je se događaji u Španiji ne tiču. Diplomatske greške u koracima već su je koštale odlaska Britanije. Nijedna druga nacija se ne usuđuje da održi referendum o izlasku iz EU, iako Poljska, Češka i Mađarska pokazuju naznake takvih ambicija. Evrozona kojom dominira Nemačka uništila je grčku i špansku privredu i u velikoj meri je zaslužna za sadašnju krizu. Evropska unija ne mari za regionalne identitete i ne pada joj na pamet da prenosi vlast naniže. Katalonsko pitanje je evropski problem isto koliko i španski.