Jadna Nemačka

Izdvajamo

• Nekada davno, oni među nama koji su kritikovali ideju da svaka zemlja evrozone treba da postane kao Nemačka isticali su da nemački model funkcioniše upravo zato što ga niko drugi ne primenjuje. Danas, u svetu u kome više nema jeftinog gasa i u kome je počeo novi hladni rat između Amerike i Kine, nemački model više nije održiv ni u Nemačkoj.

Povezani članci

• ISIL gubi na više frontova
• Velika Britanija će primiti 3.000 sirijske djece
• Nasilje u Iraku: Sistem Maliki
• Sirijska dilema
• Sj. Koreja ispalila rakete nakon Papina dolaska u J. Koreju
• Baerbock u radnoj posjeti Moskvi: S Rusijom moramo razgovarati o brojnim konfliktnim pitanjima

Foto: EXPA/ Eibner-Pressefoto/ Thomas Dinges

Teško je priznati da se ekonomija vaše zemlje raspada i da vas vaši lideri decenijama obmanjuju da je vaš teškom mukom stečeni životni standard zaslužen i bezbedan. Teško je predati svoju budućnost u ruke ravnodušnih stranaca i shvatiti da Evropska unija kojoj ste verovali sve vreme nešto skriva od vas. Da vas evropski partneri od kojih očekujete pomoć tretiraju kao lenjivca i štetočinu. Da ekonomske elite u vašoj zemlji i van nje neprekidno odlažu njen oporavak. Da ste prinuđeni na duboke i bolne rezove koji ne vode promenama nabolje.

Mi u Grčkoj ovo dobro razumemo. Doživeli smo to početkom 2010. Danas je Nemačka izložena sličnim poniženjima. Ironija je u tome što u čitavoj Evropi upravo Grčka najbolje razume koliko Nemačka to nije zaslužila, jer je njena nevolja posledica zajedničkog, evropskog neuspeha. I da niko, a najmanje napaćena Grčka, jug Italije, Španija i Portugalija (ili PIGS, kako su nas nekada zvali) – nema razloga da se raduje njihovim mukama.

Duboke promene u Nemačkoj su proizvod ekonomskog modela koji se zasnivao na ograničavanju rasta plata, jeftinom ruskom gasu i naprednim tehnologijama u mašinskoj industriji – naročito proizvodnji motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Takav model je Nemačkoj osiguravao visoke trgovinske suficite u 4 faze posleratnog razvoja: u periodu Breton Vudsa, ekonomskog sistema uspostavljenog pod nadzorom Sjedinjenih Država kojim su ustanovljeni fiksni kursevi valuta i otvoren pristup tržištima Evrope, Azije i Amerike; zatim, posle Breton Vudsa, u periodu jedinstvenog evropskog tržišta koje se pokazalo kao veoma unosno za nemačke izvoznike; ponovo posle uvođenja evra, kada su nemačke robe i novac preplavili periferiju Evrope zahvaljujući sistemu kreditiranja kupaca, i konačno kada je glad Kine za gotovim proizvodima i poluproizvodima iz Nemačke neutralisala pad tražnje na jugu Evrope usled krize evra.

Nemački građani počinju da se mire s propašću starog ekonomskog modela i otkrivaju veliku laž koju im njihovi lideri ponavljaju već tri decenije. Znatni fiskalni viškovi nisu bili rezultat promišljene ekonomske politike, već propusta da se u godinama niskih kamatnih stopa investira u čistu energiju, kritičnu infrastrukturu i dve ključne tehnologije budućnosti: baterije i veštačku inteligenciju. Zavisnost Nemačke od ruskog gasa i kineske tražnje nije bila dugoročno održiva. To nisu minorni problemi koji se daju lako rešiti.

Tvrdnje da je nemački model bio kompatibilan sa evropskom monetarnom unijom takođe se pokazuju kao lažne. U odsustvu fiskalne i političke unije, EU je očekivano natovarila mediteranske države, banke i korporacije dugovima koje nije moguće otplatiti, što Evropsku centralnu banku primorava da bira između odustajanja od evra i projekta trajnog prikrivanja bankrotstva.

Građani Nemačke to počinju da shvataju posmatrajući muke Evropske centralne banke koja će pogrešiti ako značajnije podigne kamatne stope (usled čega bi Italija i još nekoliko zemalja implodiralo), a pogrešiće i ako to ne uradi (jer neće uspeti da inflaciju stavi pod kontrolu). Spasavanje evra zapravo ne bi trebalo da bude zadatak Evropske centralne banke, a nemački građani sada uviđaju da su ih političari lagali kada su tvrdili da njihov ekonomski model može preživeti krizu iz 2008. pod uslovom da sve zemlje evrozone praktikuju mere štednje. Takođe, pokazalo se da je fobija njihovih lidera prema stimulusima proizvela trajni socijalizam za oligarhe južne Evrope, francuske i nemačke bankare i okoštale korporacije.

Nekada davno, oni među nama koji su kritikovali ideju da svaka zemlja evrozone treba da postane kao Nemačka isticali su da nemački model funkcioniše upravo zato što ga niko drugi ne primenjuje. Danas, u svetu u kome više nema jeftinog gasa i u kome je počeo novi hladni rat između Amerike i Kine, nemački model više nije održiv ni u Nemačkoj.

Tačno je da će se nemački izvoz donekle oporaviti zahvaljujući padu evra. Folksvagen će prodavati više električnih automobila kada se obnove lanci snabdevanja. BASF će se vratiti u formu kada se pronađu dodatni izvori energije. Ono što se neće oporaviti jeste nemački model: veliki deo prihoda Folksvagena odlaziće u Kinu, iz koje dolaze nove tehnologije za baterije, a ogroman deo vrednosti preseliće se iz hemijske industrije u sektore vezane za veštačku inteligenciju.

Neki od mojih nemačkih prijatelja nadaju se da će pad vrednosti evra uspeti da oživi nemački model. Ali to se neće dogoditi. Zemlje niske štednje sa strukturnim trgovinskim deficitima, kao što su Grčka ili Gana, imaće koristi od devalvacije. Zemlje visoke štednje, sa strukturnim trgovinskim suficitima, neće. Dogodiće se samo to da će siromašni domaći potrošači subvencionisati bogate izvoznike, suprotno od onoga što je Nemačkoj potrebno.

Moja poruka nemačkim prijateljima je jednostavna: ne vredi žaliti za prošlošću. Prevladajte poricanje, gnev i depresiju i počnite odmah da radite na novom ekonomskom modelu. Za razliku od Grčke, još imate dovoljno suvereniteta da to učinite bez dozvole kreditora.

Ali prvo morate razrešiti kritično važnu političku dilemu: da li želite da Nemačka sačuva politički i fiskalni suverenitet? Novi model ne može funkcionisati unutar postojeće evrozone. Ako ne želite povratak na nemačku marku, potreban vam je model koji će biti ugrađen u jednu do kraja razvijenu, demokratsku evropsku federaciju. Svaka druga opcija je samo nastavak velike laži koju ste upravo otkrili.

Project Syndicate, 26.07.2022.

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net, 06.08.2022.