Izbori u Holandiji 15. marta

Povezani članci

• Tu se još nešto može učiniti
• Pandemija i populizam: Šok sa desnice još bi mogao doći
• Nekoliko zemalja bojkotuje dodjelu Nobelove nagrade Handkeu
• Broj Rusa koji ulaze u EU opao za 20 posto
• Francuska desnica ponovo osvojila Senat
• EU poručuje Velikoj Britaniji: Vrijeme je za izbor

Geertu Wildersu mnogi proriču pobedu na parlamentarnim izborima u Holandiji 15. marta. Njegova Partija slobode (PVV) zaista vodi u anketama, čemu su doprineli i „Trumpov efekat“ i sudski procesi vođeni protiv Wildersa. Mnogi evropski lideri radikalno desnih populističkih partija su pobedu Donalda Trumpa dočekali kao najavu sopstvenih pobeda na ovogodišnjim izborima u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj. Od svih njih prvi na birališta izlazi Geert Wilders, s nadom da je tiha većina poverovala u njegove populističke poruke. Njegov narativ je pojačan euforijom koju u vezi sa njegovim programom šire neki holandski mediji.

PVV je u blagoj prednosti u odnosu na konzervativno-liberalnu Narodnu partiju za slobodu i demokratiju (VVD). Iako je malo verovatno da je porast podrške PVV-u isključiva posledica rezultata američkih izbora, mediji na tome uporno insistiraju. Ali Trumpova pobeda jeste uticala na holandske medije na jedan drugi način. Prevladalo je uverenje da treba izaći u susret nezadovoljnim glasačima, po ugledu na američke medije koji su ublažili svoj odnos prema Trumpovim pristalicama. Direktor javnog servisa NPO nedavno je rekao da visoko obrazovani, kosmopolitski muškarci i žene dominiraju u debatnim emisijama, dok su tzv. obični ljudi zapostavljeni. Ovo samokažnjavanje medija kao oruđa elita je prvi put primećeno u vreme iznenadnog uspeha desničarske liste Pim Fortuyn (LPF) na izborima 2002. Ako je ovo jedina lekcija koju su naši mediji u stanju da nauče, onda će PVV, partija koja tvrdi da predstavlja tzv. obične ljude, sigurno pobediti.

Wilders je 9. decembra prošle godine na sudu proglašen krivim za izjavu datu marta 2014. kada je svoju publiku upitao da li žele „mnogo manje Marokanaca“. Suđenje se privodilo kraju tokom već započete predizborne kampanje i Wilders je to vešto iskoristio. Njegova popularnost je porasla posle njegove javne odbrane na suđenju 23. novembra. I suđenje 2011. je dovelo do porasta podrške njegovoj partiji. Pobeda Donalda Trumpa koji je meksičke građane nazvao „silovateljima i kriminalcima“, ojačala je imidž Wildersa kao žrtve zavere elita da ga ućutkaju.

On dominira i drugim aspektima ove predizborne kampanje. Ove izbore on svodi na trku između samo dva kandidata, njega i aktuelnog premijera Marka Ruttea, lidera VVD-a. S tim se izgleda slažu i mediji. Holandski javni servis NPO je već zakazao debatu između Wildersa i Ruttea, iako je do sada važilo pravilo da u TV debatama učestvuju predstavnici najmanje četiri partije. Insistiranje na odlučivanju između samo dve partije ide u prilog PVV-u i VVD-u, jer se time ohrabruje strateško glasanje na štetu drugih partija.

Ali to neće ići glatko. Veliki Wildersov problem je njegova politička izolacija. Premijersko mesto na holandskoj fragmentiranoj političkoj sceni u velikoj meri zavisi od sposobnosti formiranja velikih koalicija, pri čemu većina u Senatu, gornjem domu parlamenta, zahteva kombinaciju više od tri partije. Ali Wilders svesno igra na ulogu autsajdera. Kada je 2010. PVV podržala prvu vladu Marka Ruttea, on je učinio velike programske ustupke. Ali otkad je 2012. izašao iz vlade, umesto saradnje izabrao je izolaciju.

Njegov izborni program za 2017. dodatno ga udaljava od etabliranih partija i sadrži predloge u suprotnosti sa međunardnim pravom i holandskim ustavom. PVV želi da ukine pravo na azil, obećava zatvaranje granica za imigrante iz muslimanskih zemalja, zatvaranje džamija i zabranu islamskih škola. Wilders tvrdi da će ga druge partije podržati čim osvoji većinu, ali za sada samo VVD ostavlja otvorenom mogućnost koalicije sa PVV-om.

Politika izolacije je velika prepreka Wildersovom dolasku na vlast. Obrti su mogući, što pokazuje i Trumpova pobeda, ali PVV je dobro poznata partija koja je već iskusila ograničenja svog programa. Na vrhuncu izbegličke krize na prelazu 2015. u 2016. PVV je dostigla najveću popularnost u svojoj istoriji. Ankete joj sada predviđaju osvajanje 35 od 150 mesta u parlamentu. Čak i ako uspe da do izbora poveća podršku, ostaće daleko ispod većine od 76 mesta. Bilo bi veliko iznenađenje da političar bez koalicionog potencijala pobedi na izborima u holandskom usitnjenom višestranačkom sistemu.

Autorka je profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Amsterdamu.

Tjitske Akkerman, LSE

Social Europe,

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net