Istraga o bogatstvu bivšeg generala uzdrmala privilegije vojske u Pakistanu

Povezani članci

• U Rusiji izgubljen kontakt sa avionom koji prevozi 28 ljudi
• EU podržava odricanje od patenata za vakcine, Nemačka i farmacuetske kuće protiv
• Papa Franjo danas u posjeti Albaniji
• Mere tokom pandemije nude put za izbegavanje klimatske katastrofe
• Ponovno otkrivanje socijalne nejednakosti
• Kina ne želi sudbinu SSSR-a

Moćni pakistanski generali decenijama su navodili političku korupciju kao glavni problem u zemlji, čime su opravdavana rušenja više vlada pučevima i kako vojska manipuliše vlašću, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Međutim, nedavni izveštaj o ogromnom porodičnom biznisu bivšeg vojnog generala koji je viši savetnik u vladi, podstakao je raspravu o navodnoj korupciji pripadnika vojne elite i očiglednoj nekažnjivosti koju imaju za razliku od civilne elite – koje su na smenu vladale zemljom tokom njene 73-godišnje istorije.

Samo nekoliko dana pošto je 27. avgusta nezavisni novinar Ahmad Nurani objavio članak u kojem je povezao uspon u vojsci general potpukovnika Asima Salima Badžve s bogatstvom njegove porodice, procenjenom na 100 miliona dolara, pakistanski zvaničnici su se pokušavali da nađu odgovor usred pritiska javnosti.

Badžva je odmah odbacio izveštaj kao “propagandu”, dok su pristalice vlade i bivši vojni oficiri rekli da je to zavera protiv njihove zemlje i kineskih investicija koje nadgleda Badžva. Kasno uveče 3. septembra, Badžva je objavio detaljno saopštenje da pobije Nuranijev izveštaj.

U odgovoru na Tviteru (Twitter), Badžva je rekao da je izveštaj “netačan i lažan”. Negirao je da je njegova supruga deoničarka u porodičnom biznisu ili da je porodični biznis povezan s njegovim usponom u vojsci. “Ako bi se pogledale stvarne brojke, neizbežan zaključak bio bi da je vest širena u cilju narušavanja mog ugleda”, napisao je u saopštenju na četiri strane.

Nurani, saradnik na Fakultetu žurnalistiku na Univerzitetu Misuri, kaže da je bogatstvo Badžvine porodice “neverovatno” uvećano nakon što je ušao u kabinet vojnog diktatora Perveza Musharrafa 2002. i potom bio na čelu odeljenja vojske za odnose s javnošću. Na kraju je predvodio trupe u nemirnoj provinciji Baločistan sve do povlačenja u septembru 2019.

“Naratriv o korupciji se menja u Pakistanu posle objavljivanja moje istrage”, rekao je Nurani za RSE. “Rasprava o korupciji bila je ograničena samo na tvrdnje o mitu povezane s političarima, ali sada ljudi razmatraju to pitanje u vezi s vojskom i njenim moćnim oficirima”.

Nurani kaže da se nada da će njegov izveštaj razbiti atmosferu straha u Pakistanu, gde je vojska često optuživana za sveobuhvatnu cenzuru i grubo zastrašivanje aktivista i novinara.

“Moja priča dokazuje da je, iako (vojska) ne dozvoljava nikome da istražuje njihove poslove i većina njihovih poslova nije u javnom domenu, moguće da postoje mnoge slične priče”, rekao je on.

On tvrdi da bi finansijski poslovi oficira trebalo da bude javni. “Možete zabraniti izveštavanje o nekim (osetljivim) pitanjima nacionalne bezbednosti, ali dozvolite medijima i organizacijama za odgovornost (rada) vlade da ispitaju finansijske poslove najviših oficira”, rekao je on. “To će doneti transparentnost”.

Iznad korupcije?

Vojska i sudstvo su, međutim, izuzeti iz postojećih pakistanskih zakona o odgovornosti.

Viši vojni zvaničnici smatraju da im nije potreban spoljni nadzor, jer imaju interne mehanizme odgovornosti. Oni ukazuju na mnoga otpuštanja i kažnjavanja oficira kao dokaz efikasnosti sistema.

Autorka Ajesha Sidika, naučna saradnica na Londonskoj školi za orijentalne i afričke studije (London’s School of Oriental and African Studies), kaže da je Nuranijeva istraga prva koja je pokušala da promeni višedecenijski narativ o korupciji u javnom životu Pakistana.

“Ova priča je makar delimično probila mit da su vojni generali pošteni i da ne treba da odgovoraju“, rekla je za RSE. “Može se napraviti argument da se traži njihova odgovornost”.

Sidiki u svojoj knjizi iz 2007. godine “Military Inc: Inside Pakistan’s Military Economy” tvrdi da su decenije političke dominacije pretvorile pakistanske generale u privilegovanu klasu s lavovskim udelom u moći, bogatstvu i privilegijama.

Ona kaže da su korupcija i antikorupcija dominirali politikom otkada je 1988. godine vojni diktator general Zia ul-Hak raspustio civilnu vladu zbog navoda o korupciji.

Devedesetih godina dve vodeće političke stranke – Pakistanska muslimanska liga (PML-N) i Pakistanska narodna partioja (PPP) – međusobno su se optuživale za korupciju i napadale lidere druge strane po tom pitanju. Navodi o korupciji imali su istaknutu ulogu u vojnom puču generala Perveza Mušarafa 1999. godine.

On je kasnije osnovao Nacionalnu kancelariju za odgovornost, anitkorupcijsko telo usmereno na političare i državnu birokratiju.

“Poslednjih godina glavna politička retorika bila je da ne postoji levičarska ili desničarska ideologija i da se glavna borba vodi oko korupcije i antikorupcije”, ukazala je ona.

Pakistanski pokret za pravdu (PTI) “iskoristio je to i došao na vlast”, rekla je ona govoreći o partiji premijera Imrana Kana koja je vodila kampanju protiv navodne korupcije PPP-a i PML-N-a da bi na kraju pobedila na parlamentarnim izborima u julu 2018. godine, uključivši mnoge preletače iz dve stranke. Opozicioni lideri optužili su vojsku da je nameštanjem i manipulacijom udesila da pobedi PTI.

“Suočite se s optužbama”

Kao predsedavajući Uprave za kinesko-pakistanskog ekonomski koridor i Kanov savetnik za medije, Badžva drži važnu funkciju u Kanovoj administraciji.

“Moj savet Badžvi bi bio da istupi i iznese objašnjenje”, rekao je novinarima 31. avgusta ministar informisanja Šibli Faraz. “Mislim da ono što se govori o njemu nije tačno”.

Nekoliko minuta nakon što je Nurani objavio priču na svojoj internet stranici Factfocus.com, Badžva je odbacio izveštaj. “Zlonamerna propagandna priča objavljena na nepoznatom sajtu, protiv mene i moje porodice, (upravo postavljena na društvenim mrežama) snažno je pobijena”, naveo je on u tvitu.

Bivši vojni general Amdžad Šoaib rekao je da je izveštaj zavera protiv Pakistana koju je smislio arhineprijetelj Islamabada – Indija i drugi. “Da li je Nurani imao bilo kakvu istraživačku priču o mnogim slučajevima megakorupcije u ovoj zemlji”, upitao je on.

Kao vodeći istraživački novinar, Nurani se istakao ispitujući osetljive priče. On kaže da ga zbog izveštavanja vojska godinama uznemirava, što je kulminiralo nasilnim napadom nepoznatih muškaraca u oktobru 2017. godine u kojem mu je povređena glava.

Globalna organizacija Komitet za zaštitu novinara (ommittee to Protect Journalists) u saopštenju 1. septembra osudila je prijetnje Nuraniju posle objavljivanja njegovog izvještaja.

Opozicioni političari opterećeni kampanjom vlade preko slučajeva u Kancelariji za nacionalnu odgovornost postepeno su počeli da postavljaju pitanja o navodnom bogatstvu Badžve. “Iznete su optužbe protiv njega i on treba da odgovori na njih”, rekla je potpredsednica PML-N Marjam Navaz.

Navaz se smatra naslednicom bivšeg premijera Navaz Šarifa.

Šarifa je s funkcije premijera smenio Vrhovni sud u julu 2017. zbog neprijavljene imovine, mada on insistira da je njegovo uklanjanje deo napora da se podriju demokratija i civilna vlast.

“Ako ste postavljeni na mesto u vladi koje plaćaju poreski obveznici i ako se protiv vas iznesu optužbe i predstave dokazi, treba da se suočite s njima”, rekla je Marjam Navaz. PPP je takođe tražio istragu o navodnom bogatstvu Badžvine porodice.

Pakistanski sud je 1. septembra dao Šarifu “šansu da se preda” ako se vrati kući u roku od 10 dana ili u suprotnom rizikuje da bude proglašen beguncem od pravde. Sud traži da dođe na saslušanje o korupciji. Šarif je u Londonu otkad mu je sud u novembru 2019. godine dozvolio da ode na lečenje.

RSE