Irska odlučuje o pravu na abortus

Povezani članci

• Muhamed Mursi osuđen na smrt
• Vatikan: Papa ni na koji način ne opravdava nasilje
• Turska najavila završetak vojne operacije na sjeveru Sirije
• Pariz: 12 mrtvih u napadu na satirični list “Charlie Hebdo”
• Merkel: Njemačka mora ostati otvoreno društvo
• UN pokreće istragu o ubistvu skoro 7000 ljudi na Filipinima

Irci u petak imaju istorijsku priliku da odluče hoće li promeniti 35 godina star zakon prema kojem je prekid trudnoće dozvoljen samo ako ugrožava život majke i koji predviđa kaznu zatvora od 14 godina zatvora za ilegalni abortus.

Od 2013. abortus je dozvoljen samo ukoliko trudnoća ugrožava život majke ali ukoliko građani glasaju za izmene, Irska vlada namerava da uvede zakonodavstvo koje će omogućiti abortus do 12-te nedelje u svim okolnostima.

Glasači će se izjašnjavati o tome da li žele ukidanje Osmog amandmana na Ustav koji je na snazi od 1983. godine, a koji priznaje jednako pravo na život majke i nerođenog deteta, što automatski zabranjuje prekid trudnoće, javlja BBC.

Pozivi za promene Ustava intenzivirani su 2013. godine kada je Savita Halapanavar (Savita Halappanavar) umrla od infekcije, a nakon što su doktori odbili da prekinu trudnoću.

Njena smrt je dovela do izmena u zakonu kako bi se omogućio abortus kada je život majke u opasnosti, uključujući i verodostojnu pretnju samoubistvom. Međutim, mnogi aktivisti nisu verovali da su promene otišle dovoljno daleko.

Ukoliko ne bude promena nakon referenduma, postupak bi ostao nelegalan osim kada je život majke u opasnosti.

Molba Savitinog oca

“Sećajte se Savite,” obratio se glasačima u Irskoj pred referendum Andanapa Jalagi (Andanappa Yalagi) čija je ćerka umrla nakon abortusa u bolnici u Galveju.

“Nadam se da će se građani Irske sećati moje ćerke Savite i da se ono što se njoj desilo neće desiti nijednoj drugoj porodici,” rekao je Andanapa za Gardijan (The Guardian).

Porodica veruje da je uzrok njihove tragedije klauzula u ustavu Irske koja pruža zaštitu nerođenom detetu, a rezultat toga je da je abortus ilegalan pod bilo kakvim okolnostima.

Gardijan podseća da je Savita Halapanavar, inače zubarka iz Karnatake, bila 17 nedelja trudna kada je zbog intenzivnog bola u leđima zatražila savet u bolnici.

“U roku od nekoliko sati, medicinsko osoblje zaključilo je da je abortus neizbežan, iako su se čuli otkucaji srca ploda,“ piše list i dodaje da se nešto kasnije jedan od konsultanata setio odredaba zakona u kom piše da ako nema dokaza o riziku po život majke, nema abortusa sve dok srce fetusa radi.

Sledećeg jutra usledila je infekcija i septički šok, da bi Savita umrla sedam dana nakon što je primljena u bolnicu.

Sprovedene su dve istrage. Prva je utvrdila da je došlo do “prevelikog insistiranja na tome da se ne interveniše dok kuca srce fetusa“, a druga je navela da bolnica nije uspela da pomogne Halapanavar kada joj se stanje pogoršalo.

Det Meklouglin (Dette McLouglin), koja je učestvovala u protestima 2012. i sada vodi kampanju u Galveju za ukidanje amandmana, očekuje da će ishod referenduma biti “na ivici“.

“Vidimo puno entuzijazma kod onih koji podržavaju i puno empatičnih. Sve je na neopredeljenima,” kaže Meklouglin. Procenjuje se da je jedan od pet glasača neodlučan.

Šta se dešava ako Irska ukine osmi amandman?

Irska i dalje ima jedan od najrestriktivnijih zakona o prekidu trudnoće u Evropi, a kampanja za ukidanje osmog amandmana – koji je na snazi od 1983. godine – uzela je maha u poslednjih nekoliko godina, podstaknuta novom generacijom feministkinja i sve većom potrebom za ravnopravnošću i pravima, ali i uspehom referenduma o istopolnim brakovima 2015. godine, piše londonski Indipendent(Independent).

Irska ima istorijsku priliku da promeni zakon o abortusu u zemlji. Ako Irska glasa “za”, postojeći član Ustava koji je ubačen 1983. godine – i dopunjen 1992. – biće zamenjen ovim tekstom:

“Zakonom se može doneti odredba o ukidanju trudnoće.”

Vlada je predlagala da zakonodavstvo dozvoli pobačaj u slučajevima kada postoji opasnost po život žene ili kada fetus ima neku abnormalnost ili do 12. sedmice bez razloga, tj. opravdanja.

Dve glavne partije Irske, Fine Gael i Fianna Fáil, ne zauzimaju zvaničan stav o referendumu, ali političarima je dozvoljeno da se bore na ličnoj osnovi.

Neuređenost na Internetu pretvoriće referendum o abortusu u sledeći Bregzit

Američki Tajms (Times) se bavi online kampanjom o irskom referendumu i piše da je ova veoma plaćena kampanja otišla u suprotnom pravcu kada su Facebook i Google odlučili da ograniče ili uklone oglase o glasanju za abortus.

“To je najnoviji odgovor na globalnu zabrinutost zbog uticaja društvenih mreža na političke kampanje, od predsedničke kampanje u Americi do Bregzita,” pojašnjava list.

“Ne bi trebalo da budemo naivni i da mislimo da je Irska imuna na ove svetske trendove,” rekao je portparol opozicione partije Fianna Fail, advokat Džejms Lavles (James Lavless) i dodao:

“Zbog potpunog nedostatka bilo kakvog propisa o kampanjama na društvenim mrežama u Irskoj, neko u ovom trenutku može odakle god da uplati novac sa bilo kojom porukom – i niko ne može učiniti ništa po tom pitanju.”

Nedeljnik dodaje i da referendumi nisu nepoznanica za Irsku, odnosno da je ovo peti u pet godina, kao i da izborni zakoni regulišu tradicionalne oblike kampanje.

“Radio i televizijski oglasi su potpuno zabranjeni, a spoljnopolitičke donacije su nezakonite. Međutim, izborna pravila stara 20 godina ne bave se oglašavanjem na društvenim mrežama, a nema ograničenja ni za troškove kampanje,” objašnjava Tajm.

“To je potpuno Divlji, divlji zapad,” rekao je Kreg Dvajer (Craig Dvier ) iz Transparentne referendumske inicijative, grupe volontera koja prikuplja informacije o oglasima koji se koriste za ciljanje irskih korisnika Facebook-a.

Grupa je sakupila i analizirala skoro 900 Facebook oglasa o referendumu. Mnoge od njih su postavile registrovane lobi grupe, a većina je dolazila iz Irske. Međutim, nekoliko desetina je bilo iz inostranstva, uključujući i neke koje su bile povezane sa organizacijama za borbu protiv abortusa u Sjedinjenim Državama.

RSE