ENG
S pretnjama Kine da će intervenisati u Hongkongu da uguši višemesečne demonstracije kojima se traži demokratija i održanje vladavine prava u tom gradu, vreme je da svet reaguje zbog agresivnije politike Pekinga, kako u Hongkongu tako i na drugim frontovima, posebno pošto predstoje velike proslave 70. godišnjice Narodne Republike Kine, pišu svetski mediji.
Protest studenata i đaka
Posle demonstracija tokom vikenda na kojima je zabeleženo najgore nasilje u tromesečnim protestima, deo studenata i đaka u Hongkongu su u ponedeljak bojkotovali nastavu, dok iz Pekinga stižu upozorenja da će ubrzo biti okončan prodemokratski talas, piše agencija Frans pres (Agence France-Presse),
Đaci u Hongkongu su napravili ljudske lance u ponedeljak ujutro, dok su demonstranti ometali javni prevoz u vreme jutarnje saobraćajne gužve, ističe AFP i ukazuje da je globalno finansijsko čvorište zahvatila nezabeležena kriza, pošto je pokret bez istaknutih lidera izvukao milione ljudi na ulice zbog, kako navode, podrivanja sloboda i sve većeg mešanja Pekinga.
Peking, koji podržava vladu Hongkonga, reagovao je taktikom zastrašivanja, povećavajući pritisak na kompanije u Hongkongu da upozore zaposlene da ne učestvuju u protestima, ali i objavljivanjem kretanja vojske i vojnih vežbi blizu Hongkonga. Državna novinska agencija Sinhua u uredničkom komentaru je upozorila da se “približava kraj” protestima, bez navođenja daljih detalja.
Prema dogovoru s Velikom Britanijom o vraćanju Hongkonga, Kina se obavezala na model “jedna zemlja, dva sistema” s pravima žitelja tog grada daleko većim nego u ostatku zemlje, ali je, kako ukazuje AFP, erozija tih prava jedan od ključnih pokretača protesta, a posebno plan da se omoguće izručenja optuženih u ostatak Kine.
Rizične pretnje
Kina je izgleda krenula u dugoočekivano suzbijanje opozicije u Hongkongu, hapšenjem prodemokratskih poslanika i aktivista, kao i zabranom protesta, ali su oštre mere rizičan potez zastrašivanja javnosti koje bi moglo izazvati dodatnu srdžbu stanovnika tog grada i snažnije proteste, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Građanima Hongkonga je uskraćeno pravo da biraju izvršnu vlast i većinu poslanika, a sada vlasti žele da im oduzmu mogućnost da izraze svoje nezadovoljstvo, ocenjuje Volstrit džurnal i konstatuje da Peking ne može tolerisati negativne komentare ili demonstracije u Hongkongu zato što ukazuju na manjak demokratskog legitimiteta Komunističke partije.
Mada šefica vlade Hongkonga Keri Lam (Carrie) i policija tvrde da žele da očuvaju red i vladavinu prava, oni podrivaju oboje, ističe Volstrit džurnal u uredničkom komentaru i ocenjuje da svet mora podržati Hongkong i njegove hrabre borce za slobodu.
Policija je prošle nedelje uhapsila troje poslanika koji su glasni kritičari odbijanja Pekinga da dozvoli pravu autonomiju Hongkonga koju je Kina obećala u sporazumu s Velikom Britanijom, uhapšeno je i dvoje istaknutih aktivista, i osnivača Nacionalne partije koja se zalaže za nezavisnost, ukazuje list. Od juna je pritvoreno više od 1.000 ljudi zbog učestvovanja na protestima.
Vreme tih hapšenja nije slučajno, ističe američki list. Istovremeno su siledžije napale poznatog aktivistu bejzbol palicama, dodaje se u uredničkom komentaru uz ocenu da je puštanje gangstera da napadaju protivnike režima omiljena taktika Pekinga.
Zagonetka za ostatak sveta
Pretnja Pekinga da će vojnom intervencijom okončati proteste u Hongkongu predstavlja diplomatsku zagonetku za spoljni svet, ističe kolumnista britanskog Tajmsa (The Times) Edvard Lukas (Edward Lucas), uz ocenu da kriza u Hongkongu može pokvariti proslavu 70. godišnjice Narodne Republike Kine 1. oktobra.
Prijateljski i konstruktivni odnosi s Kinom svakako su važan cilj, ukazuje Lukas i dodaje da je jedan pristup, koji zagovaraju oni s ekonomskim interesima u kopnenom delu Kine, da se ne izazivaju problemi u odnosima s tom zemljom, jer snovi o demokratiji i slobodi građana Hongkonga nisu njihov posao.
Taj pristup, mada jednostavan i profitabilan, ignoriše opasnost od režima u Pekingu na drugim frontovima, ocenjuje se u tekstu i dodaje da je kinesko mešanje u unutrašnju politiku u zemljama kao što su Kanada i Australija podmićivanjem, zastrašivanjem i propagandom, dostiglo alarmantne nivoe; Kina je podrila evropske zemlje kao što su Mađarska i Grčka, uglavnom neispunjenim obećanjima o velikim infrastrukturnim sporazumima, a sličnu taktiku koristi u Africi, Latinskoj Americi i južnoj Aziji.
Stajanje po strani u slučaju Hongkonga sugeriše da Kina neće naići na otpor po drugim pitanjima, što šalje opasnu poruku. Dok se režim u Pekingu oslanja na svoju sposobnost da deli i vlada, velike industrijalizovane zemlje, ako deluju zajedno, mnogu su veće, bogatije i snažnije od Kine, zaključuje Lukas i ističe da je Siju potreban spoljni svet, kao što je svetu potrebna Kina.
Utoliko u slučaju da Peking interveniše u Hongkongu, zapadne zemlje ne bi trebalo da pošalju svoje velikodostojnike na proslavu godišnjicu Kine, ističe kolumnista Tajmsa. Ako Si želi skladnu i srećnu proslavu 1. oktobra, on može mnogo dobiti promenom kursa u Hongkongu, jer je proslava Komunističke partije stvorila mogućnost za prednost koju svet treba da iskoristi, zaključuje Lukas.
Istorija, Grenland, Hongkong i Tramp
Dok je američki predsednik Donald Tramp (Trump) planirao “aneksiju” Grenlanda, kineski lider Si proveo je avgust razmatrajući odluku koja bi mogla da uobličiti budućnost njegove zemlje i njene odnose sa svetom – da li da silom reaguje na prodemokratski pokret u Hongkongu kako je njegov režim više puta pretio, piše kolumnista Vašington posta (The Washingon Post) Džekson Dil (Jackson Diehl).
Si nema puno opcija da zaustavi demonstracije koje potresaju Hongkong celo leto, pošto, kako se ocenjuje u tekstu, ne namerava da ispuni zahteve demonstranata da šefica vlade Hongkonga podnese ostavku i da se raspišu slobodni izbori, ali ima neku vrstu roka – 1. oktobar, kada se planiraju velike proslave 70. godišnjice osnivanja komunističkog režima. Demonstracije u Hongkongu bi mogle pokvariti zabavu i poniziti Sija.
Sijevi mediji i vojni komandanti nedeljama prete intervencijom, mada se među zapadnim analitičarima pretpostavlja da se Si nada da će sama pretnja silom izazvati uzmicanje pokreta, što se zasad nije desilo – demonstranti su se tokom vikenda opet sukobili s policijom.
Si još ništa nije uradio jer zna da je cena intervencije ili uvođenje vanrednog stanja ogromna, ocenjuje Dil i ukazuje da bi pored uništavanja modela “jedna zemlja, dva sistema”, koji Kina pokušava da proda Tajvanu, ekonomska cena bila ogromna. Iako Hongkong predstavlja samo tri odsto kineskog bruto domaćeg proizvoda, oko 60 odsto stranih investicija u kopnenom delu zemlje ide kroz taj grad. Pored toga, po američkom zakonu, Hongkong je zaseban ekonomski entitet, čime se tamo ne primenjuju Trampove carine.
Dok je Si pretio Hongkongu, Tramp je više puta iskazivao simpatije za njega. Čak i pod pritiskom savetnika, najviše što je mogao da izgovori jeste da bi suzbijanje protesta njemu politički otežalo da napravi trgovinski sporazum s Kinom. Zato istorija možda neće upamtiti Trampove pokušaje kupovine Grenlanda, ali možda hoće da je Tramp otvorio put za gušenje najvažnijeg slobodarskog pokreta u komunističkoj Kini, ocenjuje se u komentaru u liberalnom američkom listu.
‘Skoro pa’ ispravna politika prema Kini
S druge strane, u Njujork tajmsu (The New York Times) kolumnista Rodžer Koen (Roger Cohen) ocenjuje da Tramp ima “skoro pa” ispravnu politiku prema Kini, uz ocenu da je vreme da se podvuče crta zbog agresivne politike kineskog predsednika.
Otkad je Si postao predsednik 2013. godine, jasno je stavio do znanja ambicije Kine, podizanjem uloga na strateškom, vojnom, tehnološkom i ekonomskom frontu, ističe Koen i navodi da su SAD u direktnom ideološkom ratu s Kinom koji će uobličiti svet u 21. veku. Trgovinski rat SAD i Kine i hrabri demonstranti u Hongkongu koji se bore za očuvanje vladavine prava, naličja su tog sukoba.
Tramp je u pravu kada kaže da se Kina ne može pridružiti svim međunarodnim organizacijama dok igra po sopstvenim pravilima – ne može postizati trgovinske sporazume, a onda da ih ne poštuje, oslanjajući se na beskonačni globalni kapacitet da se žmuri na njeno predatorsko ponašanje, dodaje se u komentaru.
S druge strane, Trampova tvrda politika jednog dana, a onda pohvale Siju drugog dana, nije način da se pregovara, ali se Kina predugo provlačila, ističe Koen i dodaje da je utoliko predsednikova izjava da neće moći da postigne trgovinski sporazum s Kinom ako bude nasilja u Hongkongu kao na Tjenanmenu, možda njegov najbolji trenutak, uz nadu da je to zaista mislio, imajući u vidu prezir koji pokazuje prema ljudskim pravima.
Mnogo toga je na ulogu u Hongkongu, trećem po veličini tržištu kapitala u svetu. To je ključni trenutak u američko-kineskom ideološkom ratu i drugi Tjenanmen bi Sijev ambiciozni program mogao pretvoriti u propast, zaključuje Koen, uz ocenu da je kineski predsednik ranjiviji nego što izgleda, što je Tramp intuitivno osetio.
