Guverner Rusnok: Zatvaranja je bilo i previše

Povezani članci

• EVOPSKA UNIJA SAMA SEBE GURA NA MARGINU
• SAD: Vatrena stihija prijeti luksuznom odmaralištu Sun Valley
• Na ‘tajnom’ suđenju pakistanski aktivista osuđen za špijunažu
• UN i WHO šalju nove konvoje u Siriju
• Žedni krvi
• Odluka SAD o pokretu Huti može otežati rješavanje krize u Jemenu

Savjet guvernera ČNB – Jiří Rusnok u sredini. Foto: ČNB

Razgovor sa J. Rusnokem, guvernerom Češke narodne banke, vodila Marketa Bidrmanova (Seznam Zprávy 24. 2. 2021, rubrika Byznys).

Preveo i uredio: Ešref Zaimbegović

Šta Jirži Rusnok očekuje od 2021. godine?

Ne vrijedi situaciju opisivati ružičasto i ako bi to možda odgovaralo mojoj poziciji. Međutim, situacija nije dobra.

Zašto bi to pripadalo vašoj poziciji? Guverner Češke narodne banke treba da situaciju opisuje ružičasto?

Guverner sigurno ne treba da izaziva nesigurnost i paniku. Nije ni prikladno jer situacija koju proživljavamo nije tako loša. Sa makroekonomskog gledišta ova godina opterećena je ogromnom nejasnoćom. Mi sami smo relativni optimisti i očekujemo da bi se, po prolasku svih pandemijskih problema u prvom i djelomično drugom kvartalu, ekonomija i društvo mogli brzo vratiti u normalu.

Strukture društva i ekonomije nisu se fatalno raspale, nismo nakon rata, niti je usred Češke Republike pala kometa. To nas vodi određenom optimizmu. A mi vjerujemo i očekujemo da bi se ekonomija mogla postepeno vraćati u normalu. Ali to ove godine sigurno neće biti dovoljno da bismo se vratili na nivo prije pandemije. U našoj prognozi imamo nekakav ekonomski rast od 2,2 posto. Međutim, to sve je naravno uslovljeno pretpostavkom da uspijemo pandemiju postepeno savladati u prvom polugodištu i da ona počne postepeno nestajati.

A Vi u to vjerujete?

Tome ja djelomično vjerujem ali to je tako nepredvidivo da glavu za to ne bih dao, rizika je previše. Ali ako se rizici budu realizovali u većem obimu tako to može biti još jedna izgubljena godina sa rastom nula ili čak i daljim malim padom. To je nekakav scenario pandemije koja ne odlazi. A to će nas boljeti više.

Dio biznisa tvrdi da bi se u gospodarstvu trebalo popustiti, bez obzira na to kako se pandemija u nas nepovoljno razvija. Već to jednostavno traje predugo. Kako na to gledate Vi?

Na to ne postoji apsolutni odgovor. Niko ne zna šta je veća šteta. Razumljivo je kad vidimo da su bolnice skoro pred kolapsom a da smo najgori u Evropi, a možda i na svijetu, da govoriti o popuštanju ispada dosta neprimjereno.

Nije li cinično govoriti o popuštanju u ovoj situaciji?

Za nekoga jeste cinično ali za nekoga nasuprot tomu cinično može biti to da dio društva držimo zatvorenim, a taj dio ne može realizovati svoj tekući ekonomski život o kojemu ovisi. A ako nema rezervi ili ih je već iskoristio onda dolazi u egzistencijalne probleme. Tu su drugi koji moraju na to odgovoriti, ja vam ne znam reći nešto razumno.

Vođa sindikata Josef Stredula nasuprot tomu sada predlaže da bi se češka ekonomija trebala na nekoliko dana potpuno zatvoriti. Traži tvrdi lockdown uključujući i preduzeća. Šta bi to značilo za ekonomiju?

Ja mislim da je toga zatvaranja bilo i previše a imamo iskustvo da to baš ne funkcioniše. Tako da ja osobno ne vidim neki veliki doprinos koji bi to opravdao. Potrebno je poboljšati procese vakcinisanja, testiranja, pridržavanja pravila a ne zatvarati ekonomiju totalno pa čak ni na par dana.

Šta biste nasuprot tomu vidjeli kao bitno da bi se češka ekonomija mogla što prije vratiti u normalu?

Vakcinisanje.

Jednostavan odgovor. Dakle od vakcinacije sve zavisi?

Prema mom mišljenju od toga sve zavisi. Razumljivo da ne govorim o tome šta će biti za dvije tri godine kada ćemo tek vidjeti kakva je efikasnost ove vakcinacije, koliko dugo traje imunitet, koliko ćemo je morati ponavljati i kako brzo ćemo se naučiti da se organizujemo ali za kratak period godina, godina i po, dvije godine mislim da sve ovisi o vakcinaciji.

A kako još država može pomoći obnovi ekonomije?

Time što neće praviti fatalne greške koje će nepotrebno produžavati pandemiju.

Kao naprimjer?

Naprimjer da vakcinišemo skoro najsporije u Evropi. A nemamo ni dovoljno kapaciteta. A inače mislim da bi se država trebala razumno povlačiti iz mjera podrške. Dok god potražnja bude jako paralizovana određena podrška države ekonomiji bi se morala održati. Na drugu stranu ako se pokaže da je privatna potražnja domaćinstava i preduzeća sposobna brzo se oporaviti država bi morala biti sposobna iz tih mjera pomoći veoma brzo izaći. To traži od države fleksibilnost.

Kada je taj trenutak?

Taj trenutak će se ukazati relativno brzo. Svaki mjesec imamo podatke o prometu u trgovini na malo, industrijskoj proizvodnji, stambenoj gradnji, uslužnim djelatnostima. Imamo neke podatke koji govore kako svoju potražnju vidi industrija, usluge, transport tako da se tamo može relativno brzo reagovati.

A Vi taj momenat za sada ne vidite?

Ne, nažalost za sada u horizontu prvoga polugodišta ne vidim.