Francuska izašla sa novim principima za proširenje
Povezani članci
- Washington Post: Bin Salman naredio operaciju protiv Khashoggija
- Sardine protiv Salvinija
- Putnici i posada u MH370 najvjerojatnije se utopili
- Bivši visoki dužnosnik tvrdi da Kim Jong-un više ne kontrolira Sjevernu Koreju
- Više pobunjenika sa Capitola uhapšeno i optuženo
- Kijev pokrenuo vojnu operaciju na istoku zemlje
Francuska je zemljama članicama Evropske unije (EU) poslala takozvani “non-paper” u kome se traži “obnovljeni pristup” u procesu proširenja prema zemljama Zapadnog Balkana. Od Evropske komisije (EK) se traži i da do januara 2020. godine objavi novu metodologiju u pristupnom procesu koja bi se primenjivala prilikom otvaranja pristupnih pregovora sa zemljama kandidatima.
Radio Slobodna Evropa (RSE) imao je uvid u ovaj dokument u kojem se naglašava da su “prespore” duboke političke, ekonomske i socijalne transformacije, koje su potrebne za buduće pristupanje Evropskoj uniji, te da su nedovoljne konkretne koristi za građane u zemljama kandidatima.
U ovom dokumentu, zvanični Pariz potvrđuje “nedvosmislenu podršku” evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana i smatra da ceo region pripada Evropi po svojoj istoriji, kulturi i geografiji.
“Bliže veze sa Evropskom unijom jedini su način da se ove države konsoliduju, zasnivajući se na vladavini zakona i otvorenim i pluralističkim društvima, baveći se svojim ekonomskim i socijalnim razvojem”, stoji u francuskom dokumentu.
Principi na kojima Pariz insistira
Naime, prema francuskom stajalištu, takozvani obnovljeni pristup trebalo bi da se zasniva na četiri principa, koji obuhvataju:
- postepeno udruživanje
- strožije uslove
- opipljivu korist
- reverzibilnost
“Krajnji cilj bi bio puno i potpuno pristupanje”, podvlači se u ovom dokumentu.
Celokupan proces pridruživanja prema francuskom stajalištu bi trebalo da bude “postepeniji i podsticajniji”.
“Jednom kada se pregovori otvore, proces integracije se više ne bi zasnivao na otvaranju velikog broja tematskih poglavlja, već na nekoliko uzastopnih faza, koje bi formirale koherentne blokove politika i šemu koju je EU uspostavila, imajući u obzir specifične karakteristike svakog kandidata, gde je to prikladno”, stoji u dokumentu.
Takođe se predviđa da bi prelazak iz jedne faze u drugu bio detaljno izložen, a uglavnom bi se zasnivao na “stalnom, nepovratnom napretku u oblasti vladavine prava”.
Kandidatske zemlje bi morale da prilagode svoje institucionalne i administrativne sposobnosti potrebi efikasnog učešća u različitim politikama. A konačno pristupanje, prema francuskom predlogu,odlučiće se na osnovu ispunjavanja opipljivih ciljeva ekonomske i socijalne konvergencije.
Francuska predviđa i dodatnu finansijsku pomoć u predpristupnom procesu za Zapadni Balkan što podrazumeva veće predpristupne instrumente, ali i pristup strukturalnim fondovima koji su sada rezervisani samo za zemlje članice EU.
Ključni predlog francuske države tiče se usvajanja principa reverzibilnosti jer se smatra da bi to obezbedilo kredibilitet i podsticajnu prirodu procesa.
Zvanični Pariz je mišljenja da je ovaj princip potreban za rešavanje situacija u kojima država kandidat, delimično ili uopšte ne ispunjava određene kriterijume, ili prestaje da ispunjava preuzete obaveze.
U tom slučaju, prema francuskom dokumentu, odgovor EU bi bio postepen i proporcionalan veličini i ozbiljnosti propusta, a kretao bi se od obustave finansijske pomoći pa sve do opšte suspenzije, u slučaju da su dovedene u pitanje osnovne vrednosti Evropske unije.
Koja je snaga „non-paper“ dokumenta
“Non-paper” je, inače, neformalni dokument koji se uglavnom iznosi u zatvorenim pregovorima unutar institucija EU, posebno među zemljama članicama i ima za cilj postizanje dogovora o nekom spornom političkom pitanju.
Francuska strana je u više navrata isticala neophodnost promene pristupa u pregovorima o članstvu, te je otvaranje novih pregovora uslovljavala promenom metodologije. Ovo je bio razlog zašto je Francuska na samitu Evropskog saveta polovinom oktobra blokirala odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.