Ovo je bila reakcija na odluku Evropske unije da 1. jula 2012. prestane da uvozi naftu iz Irana, i najavljena je još pre dve nedelje.

Evropska unija, podseća agencija Rojters, odlučila se na prestanak uvoza iranske nafte zbog spornog nuklearnog programa ove islamske zemlje, koji je, kako tvrdi Zapad, namenjen izgradnji bombi, dok Iran to poriče.

Evropska komisija je saopštila da Evropa neće biti mnogo pogođena prekidom izvoza iranske nafte u zemlje EU jer se evropski kupci uveliko preusmeravaju na druge snabdevače. Stručnjaci navode da u EU postoje zalihe koje mogu da potraju oko 120 dana.

Veće probleme mogla bi da ima Grčka, koja je od evropskih zemalja najveći uvoznik iranske nafte. Osim nje, veliki uvoznici su Italija i Španija.

Rojters se poziva na izvore koji procenjuju da je Iran dnevno Evropsku uniju plus Tursku snabdevao sa više od 700.000 barela.

Iran je, inače, posle Saudijske Arabije, drugi proizvođač nafte među državama OPEC-a.

Saudijska Arabija je sada ponudila da izveze više nafte nego obično u EU kako bi se nadomestila Iranska nafta, što je izazvalo nezadovoljstvo Irana.

Iran s druge strane tvrdi da ima nove kupce i da ih odluka EU neće uzdrmati.

Sankcije EU prema Iranu ne obuhvataju samo trgovinu naftom već i saradnju sa iranskim bankama i osiguravajućim kompanijama čime će se sprečiti ulaganje u sektor proizdvodnje i posebno obrade nafte i gasa koja je u Iranu slabo razvijena.

Ove odluke oko trgovine naftom između Irana i EU dešavaju se u trenutku kada rastu tenzije zbog izveštaja o mogućem izraelskom vojnom napadu na Iran, kao i ubrzanom razvoju nuklearnog programa Irana.

Opširnije o čitavom kontekstu kao i odnosima Izraela i Irana pročitajte u tekstu Ivana Ivanjija iz aktuelnog broja “Vremena” – “Priča o uništenju i istrebljenju”.

Poseta iz IAEA

Delegacija Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) stigla je u ponedeljak ujutro u dvodnevnu posetu Teheranu.

U Iran je stigao zamenik generalnog sekretara IAEA, Herman Nakartes i njegov tim, koji su u ovu zemlju već dolazili pre manje od mesec dana. Nakartes je pred polazak iz Beča izjavio da se nada da će pregovorima sa Iranom o njegovom kontroverznom nuklearnom programu delegacije IAEA i iranskih zvaničnika doneti rezultate.

Zaoštravanje

Odnosi sa Iranom se zaoštravaju od kako su u četvrtak 16. februara dva iranska broda ušla kroz Suecki kanal u Sredozemno more.

Admiral Habibolah Sajari, komandant iranske mornarice, izjavio je da su vojni brodovi te zemlje pokazali moć Irana i preneli poruku mira i prijateljstva iz Teherana. Sajari je dodao da je iranska mornarica kroz Suecki kanal prošla drugi put od islamske revolucije 1979. godine. Prethodno se to dogodilo pre tačno godinu dana, što je Izrael, kao i ovog puta, protumačio kao provokaciju.

Tada su dva iranska broda došla do Sirije i zaustavila se kod luke Latakija, posle čega su se vratili u Crveno more i u Iran.

Za ovogodišnji prolazak razarača „Šahid Kvandi” i broda za snabdevanje „Harg” dobijena je dozvola egipatskih vlasti.

Vilijem Hejg, britanski šef diplomatije, rekao je da London u ovom trenutku ne podržava napad na Iran i da bi takav vojni poduhvat predstavljao veliki trošak. On ipak dodaje da zbog opasnosti da Iran postane nuklearna sila, treba dati još vremena diplomatiji i ekonomskim pritiscima na režim u Teheranu. “Mi ne učestvujemo u planiranju napada na Iran. Mi ne isključujemo nijednu opciju, ali naš pristup je 100 odsto diplomatski i ekonomski usmeren na uspešno dovodjenje Irana za pregovarački sto”, kaže Hejg, a prenosi AFP.

Britanski list „Gardijan” međutim predviđa da će napad na Iran uslediti u septembru, pošto se sankcije pokažu kao neuspešne.

U nedelju je iranska Revolucionarna garda počela dvodnevne vojne vežbe.