Evropski trenutak istine

Povezani članci

• Protestna bura u čaši vode
• SAD se nada mirovnom sporazumu prije afganistanskih izbora
• Uzbuna u Belgiji nakon krvave antiterorističke akcije
• Italijani marširaju protiv fašizma i rasizma
• Apsolventkinja srednje škole osuđuje zabranu pobačaja u Teksasu
• Monsunske kiše u Pakistanu i Indiji: Više od 300 mrtvih, spašeno gotovo 15 tisuća osoba

Nijedna najava raspada evrozone do sada se nije obistinila. Gazeći preko svojih predizbornih obećanja, vlade država evrozone su uvek popuštale pred zahtevima Trojke, a ECB je u najkritičnijim trenucima smirivala tržišta. Ovaj proces je održao evro, ali i učvrstio pogubnu politiku štednje. I nemojmo se zavaravati: nekoliko kvartala skromnog rasta u zaduženim državama nisu kompenzovale porazne posledice petogodišnje masovne nezaposlenosti.

Piše:Paul Krugman

Politički gubitnici ovog procesa su partije levog centra. Prihvatanje strogih programa štednje i odricanje od svega za šta se zalažu, njima je nanelo daleko veću štetu nego partijama desnog centra.

Trojka je računala na to da će nova grčka vlada učiniti isto što i njeni prethodnici. Ili će Cipras izazvati cepanje svoje koalicije i ući u novu sa strankama desnog centra, ili će Sirizina vlada pasti. Naravno, to još uvek može da se dogodi.

Ali izgleda da Cipras još uvek nije spreman na političko samoubistvo. Suočen sa Trojkinim ultimatumom, raspisao je referendum na kome će se grčki građani izjasniti o politici štednje. Odluka o referendumu izazvala je brojne komentare o neodgovornosti grčke vlade i samog Ciprasa. Ali on je učinio pravu stvar, iz dva razloga.

Prvo, ako pobedi na referendumu, grčka vlada će ojačati svoj demokratski legitimitet, koji je još uvek važan u Evropi. (Ako više nije, neka nas obaveste o tome.)

Drugo, do sada je Siriza bila u neprijatnoj političkoj situaciji, jer su njeni birači bili nezadovljni sve većim zahtevima poverilaca i programima štednje, a istovremeno nespremni da napuste evrozonu. To su sve teže pomirljivi zahtevi. Na referendumu će glasači reći koji od ovih zahteva im je važniji i dati mandat Ciprasu da učini sve što mora da učini, ako Trojka ne popusti.

Po mom mišljenju, vlade država poverilaca i institucije su napravile ogromnu grešku time što su dozvolile da do svega ovoga dođe. A pošto je do svega toga već došlo, ne mogu da krivim Ciprasa zbog toga što se okreće svojim biračima, a ne njima.

The New York Times, 27.06.2015.

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net