Evropski strah uoči samita NATO-a

Autor/ica 👤Stefa 4.7.2018. u 09:14

Povezani članci

Sledeće nedelje u Briselu se održava prvi NATO samit nakon neuspelog prošlomesečnog sastanka G7 u Kanadi i strah evropskih lidera od njegovog ishoda je sasvim opravdan, procenuju svetski mediji, jer ne znaju sa kakvim planom dolazi i šta će od njih tražiti američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump).

Trampov drugačiji pogled na međunarodnu ulogu SAD

En Eplbom (Anne Applebaum ) u kolumni za Vašington Post (The Washington Post ) navodi da od trenutka kada je završen, stalno se pojavljuju novi detalji o katastorfalnom samitu G7 prošlog meseca.

“Po svemu sudeći, predsednik SAD se ponašao mnogo gore iza scene nego što je činio u javnosti. Dogodila se beskrajna nevolja, uključujući i trenutak kada je bacio dve bombone Starbursta na sto i rekao nemačkoj kancelarki: ‘Evo Angela. Nemoj reći da vam nisam ništa dao’, piše Eplbom.

Autorka dodaje da u ovom kontekstu treba razumeti predstojeći samit NATO-a od 11. i 12. jula, kao i sastanak Trampa sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom 16. jula.

“Po prvi put od 1945. godine Evropa se bori sa američkim predsednikom koji ima fundamentalno drugačiji pogled na međunarodnu ulogu Amerike… On može da koristi svoj sastanak sa Putinom u istu svrhu: da zastraši Britance, Nemce i druge zabrinute agresivnim ruskim ponašanjem, i da ih primora da rade ono što on želi, u svakoj sferi za koju se zabrine”, piše kolumnistkinja WP.

Ona iznosi i pretpostavku da će shodno tome možda od Nemaca biti zatraženo da unište svoju automobilsku industriju u zamenu za držanje američkih trupa u Heidelbergu.

“Možda će Britancima biti rečeno da dovedu do bankrota svoje poljoprivrednike u zamenu za obećanja o zajedničkim manevrima. Što se tiče manjih zemalja – Estonije, Litvanije – nemaju sreće: nemaju mnogo čipova za pogađanje u ovom novom pokeru, a mogu ih i prodati Putinu – ako ih želi – po niskoj ceni.”

‘O Moj Bože!’

“Da li Tramp uopšte poznaje istoriju?” pita se Forin polisi (Foreign Policy), i odgovara da je odgovor izgleda “ne”, pa stoga ne iznenađuje to što i Evropljani i Amerikanci sada gledaju na samit NATO-a u julu sa određenom zebnjom.

“Iako se može raditi na postepenom smanjenju uloge SAD u Evropi i prepuštanju Evropljanima da se bave sopstvenom odbranom, kretanje u tom pravcu zapravo čini EU važnijom, a ujedno igra bitnu ulogu u održavanju mira i prosperiteta u Evropi. Ako Tramp želi manje da čini za NATO, ukratko, on bi trebalo da prihvati EU umesto da je negira”, ističe politički magazin.

“Vašington nije želeo da nijedna zemlja ne bude dominantna u Evropi ili da je unificira pod njenim rukovodstvom, jer bi regionalni hegemon ove vrste bio konkurent i može na kraju pokušati da uspostavi značajnu bezbednosnu ulogu na zapadnoj hemisferi i prisiliti Amerikance da se više brinu za odbranu svojih obala”, piše američki medij.

Forin polisi navodi i da danas u Evropi nema potencijalnog hegemona i da stoga ne postoji ozbiljna pretnja regionalnoj ravnoteži moći.

Kada je reč o sastanku sa Putinom, u tekstu se tvrdi da ako je Tramp pametan i zainteresovan za dobar sporazum sa Putinom, on bi želeo da se pojavi u Helsinkiju nakon uspešnog samita NATO-a i jedinstvenim savezom iza sebe.

“Ako bi se Tramp pojavio sa neuspešnim samitom NATO-a, Putin bi već postigao osnovni strateški cilj i imao bi malo razloga da Trampu napravi bilo kakvu uslugu.”

Usluga za Evropu

Fajnenšl tajms ( Financial Times ) podseća da će za par nedelja Tramp održati svoj prvi samit sa još jednim liderom kojima ima neprijateljski odnos prema EU – Vladimirom Putinom.

FT smatra da politički lideri EU imaju razloga da gledaju na taj sastanak sa realnim strahom:

“Ako Tramp istraje u svojim pretnjama i ostavi visoke carine na evropske automobile, pritisak na lidere EU će se samo povećati. Čudno zvuči, ali ipak, Trampova administracija možda čini uslugu Uniji. Upravo u vreme kada jačaju unutrašnje tenzije među 28 država članica, SAD ih podsećaju na važnost kolektivne odbrane evropskih interesa.”

U tekstu se upozorava da bi populistička plima mogla da raste, sa nacionalističkim partijama kao što su Švedske demokrate i Alternativa za Nemačku koje, kako pokazuju ankete, i dalje jačaju.

“Izbori u Evropskom parlamentu 2019. idealna su teritorija za opozicione birače i mogli bi drastično promeniti ton u Briselu. Tada bi tradicionalna federalistička strategija pozivanja na jačanje ovlašćenja parlamenta mogla da bude spektakularno sprečena. Varvari će biti unutar kapija.”

Upozorenje saveznicima

U međuvremenu, kako piše Njujork tajms (New York Times), američki predsednik je napisao upozoravajuća pisma liderima nekoliko saveznika iz NATO-a, uključujući Nemačku, Belgiju, Norvešku i Kanadu – optužujući ih da ne troše dovoljno na svoju odbranu.

“Pisma upućena u junu su poslednji znak opreza između Trampa i američkih saveznika dok se ne sastanu na samitu NATO-a naredne nedelje u Briselu, gde će biti pažljivo testirana posvećenost predsednika Alijansi”, ocenjuje list, koji otkriva sadržaje pojedinih pisama.

“Kao što smo razgovarali tokom vaše posete u aprilu, u Sjedinjenim Državama postoji sve veća frustracija da neki saveznici nisu uradili ono što je obećano,” rekao je Tramp nemačkoj kancelarki Angeli Merkel (Angela Merkel), prenosi NYT tvrdnje anonimnog izvora koji je video sadržaj pisma.

List kaže i da je u pismu Tramp rekao Merkelovoj da Nemačka takođe snosi krivicu zbog neuspeha drugih zemalja NATO-a da izdvoje dovoljno sredstava za odbranu.

U tekstu se ujedno prenose i stavovi Džona Boltona (John R. Bolton), Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost.

“Predsednik želi snažan NATO”, rekao je Bolton. “Kada ljudi govore o potkopavanju NATO saveza, trebalo bi da pogledaju one koji dovode do toga da NATO bude manje efikasan u vojnom smislu.”

NYT zaključuje da su za diplomate, koji se nadaju da će izbeći sastanak lidera za čiju propast će biti odgovoran Tramp, pisma zabrinjavajuća.

RSE