Diplomatija, a ne bombardovanje: Rešenje sirijske agonije

Povezani članci

• Ruski brod se oslobodio iz santi leda na Antarktiku
• Njemačkoj je ‘godišnje potrebno 400.000 kvalifikovanih migranata’
• Izrael izveo zračne napade u pojasu Gaze, napali Hamas i u južnom Libanu
• Švedska krajnja desnica očekuje izborni uspjeh zbog imigracije
• On je opet tu
• Svijet gubi povjerenje u demokratiju

Lider laburstičke partije Džeremi Korbin (Jeremy Corbyin) svoju ocenu situacije u Siriji za The Guardian definiše u tri reči: ovo su ozbiljna vremena. Navodi da je nakon raketnih napada na Siriju, sada trenutak da se podstakne mir.

Korbin optužuje ministra vanjskih poslova Borisa Džonsona (Boris Johnson) da je njegov stav da će se sukob nastaviti trenutnim tokom i da bi mirovni pregovori trebali da budu zasebno pitanje, nesavesno odbacivanje odgovornosti i moralnosti.

Ovaj razarajući sukob već je koštao više od 500.000 života i doveo do toga da je 5 miliona izbeglica moralo da napusti Siriju, a 6 miliona je interno raseljeno, podseća Korbin i dodaje: “Mi moramo staviti pregovore o političkim rešenjima u centar pažnje, a ne kliziti u novi krug vojnih reakcija i kontra-reakcija.”

Lider jedne od dve najveće partije u Velikoj Britaniji kaže i da su napad na lokacije za koje se smatralo da su povezanie hemijskim oružjem u Siriji bili i pogrešni i pogrešno shvaćeni. Bilo je to ili čisto simbolično – rušenje onoga što se čini da su prazne zgrade, za koje se već pokazalo da su u potpunosti neefikasne kao znak upozorenja – ili je to bila najava za šire vojne akcije. Korbin smatra i da britanska vlada mora da deluje kao ograničavajući faktor u ovoj krizi, a ne kao pratilac .

“Moramo da anuliramo zlo koje nanosi hemijsko oružje, ali takođe i da iskoristimo naš uticaj kako bismo sprečili još veći zločin u sirijskom ratu. Neophodno je da se nađe diplomatsko rešenje koje će omogućiti da se zemlja ponovo izgradi i da se izbeglice vrate kući, kao i sveobuhvatno političko rešenje koje dozvoljava sirijskim ljudima da odluče o svojoj budućnosti. Sve ovo, a ne novo bombardovanje, to je ono što britanski narod želi od svoje vlade. Sada je trenutak za moralno i političko rukovodstvo, a ne za vojne odgovore”, zaključuje Korbin.

Nedostatak šire strategije SAD-a u Siriji

Na meti kritika nije samo Britanska vlada, kritike stižu i na račun Donalda Trampa (Trumpa) i njegove politike. Kako navodi Reuters,uprkos tome što je Trumpova “misija ostvarena”, postavlja se pitanje vezano za strategiju SAD-a u Siriji. Agencija podseća da je pre više od godinu dana američki predsednik naredio raketni napad protiv sirijske vlade zbog napada hemijskim oružjem protiv svog naroda.

Tramp je to učinio i u petak, sa saveznicima Francuskom i Britanijom, u odgovoru koji je imao za cilj da spreči sirijskog predsednika Bašara al-Asada u upotrebi hemijskog oružja, ali je malo verovatno da će to oslabiti njegovu poziciju.

Reuters podseća da je Tramp u subotu objavio: “Misija ispunjena”. Ova fraza veoma je slična onoj koju je bivši američki predsednik Džordž Buš(George W. Bush) koristio 2003. godine tokom rata u Iraku. Podrška Trampovim poslednjim napadima stigla je od mnogih bez obzira na političku pripadnost, ali je kritikovan nedostatak šire strategije SAD-a u Siriji koja bi mogla da okonča sedmogodišnji rat – sa ili bez Asada.

“Da bismo uspeli na duže staze, potrebna nam je sveobuhvatna strategija za Siriju i čitav region”, rekao je republikanski senator Džon Mekejn (John McCain) u saopštenju nakon najnovijih napada. “Vazdušni napadi bez šire strategije mogu biti neophodni, ali oni sami neće ostvariti ciljeve SAD-a na Bliskom istoku”, dodao je Mekejn, koji je pre godinu dana tražio agresivnije mere koje bi onesposobile Asadovu vojsku.

Tramp je jasno stavio do znanja da želi da povuče oko 2.000 američkih trupa koje su uključene u borbu protiv tzv. Islamske države u Siriji, a njegova administracija suspendovala je podršku sirijskim pobunjenicima, dokazujući njegovu želju za sve slabijom intervencijom u Siriji. Ali, čini se da se predomislio kada je u subotu izjavio da su zapadni saveznici spremni da “daju odgovor” ako Asad ne prestane koristiti zabranjeno hemijsko oružje, ocenjuje britanska agencija.

SAD uvodi nove sankcije Rusiji zbog Sirije

Strategija Amerike mogla bi se donekle nazreti kroz reči ambasadorke u UN-u Niki Hejli (Nikki Haley) koja tvrdi da posao Sjedinjenih Država u Siriji nije završen. “Ne odlazimo dok ne budemo znali da su ciljevi postignuti“, nastavila je. “Da budem jasna, ako odemo, kada odemo, to će biti zato što znamo da sve ide kako treba”.

Hajli je navela tri cilja koje je potrebno ostvariti u Siriji: zabrana upotrebe hemijskog oružja na način koji bi mogao da šteti američkim interesima, potpuni poraz Islamske države i ograničenje iranskog utecaja u Siriji.

U izjavi za CBS, ona je najavila da će Sjedinjene Države uvesti nove sankcije Rusiji kao odgovor na navodni hemijski napad u Siriji. Nove sankcije biće “direktno usmerene protiv svih kompanija koje su bave opremom povezanom s Asadom i korišćenjem hemijskog oružja”, rekla je za CBS.

Na pitanje o odnosima SAD-a i Rusije, Hejli je rekla je da su “jako zategnuti”, ali da se Amerika i dalje nada da će biti bolji.

Sirija: Zapadni saveznici započinju diplomatsku ofanzivu nakon udara

O pritisku na Rusiji da prestane da štiti Asada, piše The Guardian. List navodi i da taj pritisak raste i podseća da SAD, Velika Britanija i Francuska traže istragu o zalihama hemijskog oružja. Zapadne snage će nastojati da diplomatski deluju nakon vojnih udara na lokacije za hemijsko oružje sirijske vlade pozivajući UN da pokrenu široku istragu o skladištima hemijskih oružja u Siriji i da pokušaju da obnove zaustavljene mirovne pregovore UN-a.

Savet bezbednosti će se sastati u ponedeljak kako bi razgovarao o pozivu za sveobuhvatniji pritisak da se uklone skrivene zalihe sirijske vlade, stavljajući pritisak pre svega na Rusiju da prestane da štiti Asadov režim od istrage UN-a o upotrebi hemijskog oružja.

Tri saveznika, SAD, Velika Britanija i Francuska, napravile su nacrt rezolucije UN-a koji sadrži predloge za nezavisnu istragu o navodnim hemijskim napadima u Siriji kako bi se identifikovali počinioci, piše The Guardian i dodaje da se u nacrtu rezolucije UN-a takođe poziva na medicinske evakuacije i siguran prolaz za konvoje pomoći u svim područjima Sirije. Takođe, trebalo bi da se primeni rezolucija o prekidu sukoba koja je usvojena u februaru, ali koja nikada nije sprovedena.

Dokument “nalaže” da se režim Asada uključi u mirovne pregovore “u dobroj nameri, konstruktivno i bez preduslova”. Od šefova diplomatije Evropske unije očekuje se da podrže poziv za sastanak u ponedeljak u Briselu. Predlog će verovatno biti razmatran i na samitu arapske lige čiji je domaćin Saudijska Arabija. List dodaje i da će organizacija za zabranu hemijskog oružja (OPCW) biti obavezna da izvesti u roku od 30 dana da li je vlada predsednika Asada u potpunosti otkrila svoje zalihe hemijskog oružja.

Inspektori za hemijsko oružje stigli u Doumu

Upravo inspektori te organizacije su, kako javlja agencija AFP, već stigli u sirijsku Dumu kako bi započeli istragu o napadu hemijskim oružjem. Delegacija stručnjaka iz ove organizacije zadužena je da istraži napad koji se dogodio 7. aprila u Duumi, istočno od Damaska.

Zapadne snage kažu kako su u napadu korišćene hemijske supstance, najverovatnije hlor i sarin, koji su ubili najmanje 40 civila. Kako javlja AFP, sirijska vlada je obećala da će hemijskim stručnjacima omogućiti neometan rad.

RSE