Demokratizacija Kine

Izdvajamo

• Danas se Kina bori za globalno vođstvo. Ima veću mornaricu od Amerike, veći BDP i vodeću poziciju u nekim kritičnim tehnologijama (na primer 5G). Pitanje za demokratski svet više nije kako obuzdati Kinu, pa čak ni kako živeti sa njom. Sijeva poseta Moskvi jasno poručuje: Kina je spremna da živi sa zapadom samo pod sopstvenim uslovima. Pravo pitanje glasi: „Kako da promovišemo demokratizaciju Kine i da je u međuvremenu odvratimo od vojne agresije?“

Povezani članci

• Iran spreman ‘automatski’ opet poštivati preuzete obaveze
• Kaos u Egiptu podigao naftu iznad 100 USD
• Izraelski vojnik ‘vjerovatno greškom’ ubio novinarku Al Jazeere
• Dugotrajne nuspojave
• Al-Kaida odgovorna za napad na plaži
• FAO: Cijene hrane rastu peti mjesec zaredom

Foto: PAVEL BYRKIN/SPUTNIK/AFP via Getty Images

„Nastupa promena kakve nije bilo 100 godina. A mi tu promenu pokrećemo zajedno“, rekao je Si Đinping Vladimiru Putinu tokom posete Moskvi. Kakve god laži da su jedan drugom rekli, ovo jeste istina.

Sijeva podrška Putinovom osvajačkom ratu bila je zasnovana na istim pogrešnim pretpostavkama na koje se oslanjao i Kremlj: da će stanovništvo Ukrajine prihvatiti okupaciju, da je ukrajinska vojska slaba, kao i jedinstvo zapadnih zemalja. Kada su ruske snage izbačene iz Harkova i Hersona, kada se pokazalo da je ruska vojska neorganizovana, da popunjava svoj sastav osuđenim ubicama i kada su se uporni nemački pacifisti predomislili – kineski lider se suočio sa velikom dilemom.

Rusija je već duže vreme zavisna od svojih saveznika, Irana, Sirije i Kine. Ona je zemlja parija razvijenog sveta. Pošto je Međunarodni krivični sud podigao optužnicu protiv Putina za ratne zločine, Si je lako mogao da se distancira od njega u ime dobrih odnosa sa onim delovima zapada koji ne učestvuju direktno u američko-kineskom hladnom ratu.

Ali on je učinio nešto sasvim suprotno. Pred kamerama je zagrlio Putina i rekao mu: „Čuvaj se molim te, dragi prijatelju“. I otišao kući sa ogromnim asimetričnim trgovinskim i energetskim poslovima u korist Kine. Putin je obećao da će završiti naftovod Snaga Sibira 2, kako bi izvoznu zavisnost od Evrope zamenio zavisnošću od izvoza u Kinu. I obećao je upotrebu juana u trgovini sa Afrikom i Azijom.

Signalizirao je krupnu reorijentaciju ruske poljoprivrede ka kineskom tržištu. Blanko je odobrio kinesko učešće u ekonomskom razvoju dalekog istoka Rusije. Kineskim korporacijama je ponudio imovinu zapadnih kompanija u Rusiji. Obećao je saradnju sa Kinom na otvaranju polarnih trgovinskih puteva, što će omogućiti kinesku pomorsku nadmoć na Arktiku. A sve što je dobio zauzvrat je obećanje da će Kina nastaviti da blokira rad Saveta bezbednosti UN-a.

Od početka rata u Ukrajini Si Đinping je postigao besprizorni stepen zavisnosti Rusije od Kine. Ukinut je svaki eventualni budući uticaj ruske diplomatije na sukob zapada i Kine. Osim u klijentelističkim državama, Belorusiji, Siriji, Iranu i Pridnjestrovlju, Rusija više nije globalni igrač. Kina je, naprotiv, izgradila i učvrstila savez protivnika međunarodnog pravnog poretka na globalnom jugu. Mi, dakle, ne samo da gubimo geopolitičku dominaciju SAD-a, već i poredak ustanovljen nakon 1945. zasnovan na univerzalnim ljudskim pravima i međunarodnom pravu.

***

Političke elite u Britaniji i na celom zapadu godinama su smatrale da je to nemoguće. I kada nisu do kraja verovale u fantaziju o demokratizaciji Kine pomoću trgovine (Wandel durch Handel), bila im je logična pretpostavka da će Peking pukim učešćem u ekonomskoj globalizaciji postajati deo jedinstvenog svetskog pravnog prostora.

Dok je Si Đinping na vlasti to se neće desiti. Ističem ovu ogradu zato što se čak i pod snažnom represijom u Kini oseća uznemirenost elita zbog zvanične tvrde politike prema zapadu, a iz iskustva znam da demokratska politička kultura uvek buja negde u gustišu kineskog građanskog društva.

Sijev globalni projekat je sada jasan. Inicijativa „Jedan pojas, jedan put“ stvara niz polukolonijalnih klijentelističkih država širom centralne Azije i priobalja Tihog i Indijskog okeana. Strateško partnerstvo sa Rusijom trajno parališe UN. I Peking i Moskva mogu da aktiviraju svoje simpatizere u destabilizaciji zapada, od šarolikog saveza Džordža Galoveja u Britaniji do predstojećeg Trampovog mučeničkog stradanja u Americi.

I evo zašto Sijeva tvrdnja o „stogodišnjoj promeni“ zvuči tačno. Tridesete godine prošlog veka bile su interregnum između pada kolonijalizma 19. veka i pojave SAD-a kao globalnog hegemona. Iako su nacizam, fašizam i japanski militarizam nastojali da zgrabe što više uticaja usred haosa, ni Nemačka, ni Italija, ni Japan nisu bili pravi kandidati za globalno vođstvo. Takozvana Osovina je bila savez za sprečavanje globalnog poretka, a ne za njegovo stvaranje.

Danas se Kina bori za globalno vođstvo. Ima veću mornaricu od Amerike, veći BDP i vodeću poziciju u nekim kritičnim tehnologijama (na primer 5G). Pitanje za demokratski svet više nije kako obuzdati Kinu, pa čak ni kako živeti sa njom. Sijeva poseta Moskvi jasno poručuje: Kina je spremna da živi sa zapadom samo pod sopstvenim uslovima. Pravo pitanje glasi: „Kako da promovišemo demokratizaciju Kine i da je u međuvremenu odvratimo od vojne agresije?“

Da bismo odgovorili na prvi deo ovog pitanja moramo se osvrnuti na kinesku inteligenciju prognanu iz Hong Konga i njene nade u kinesku radničku klasu, čija je borba za sindikalna prava i ljudsko dostojanstvo velika neispričana priča modernog sveta.

Odgovor na drugi deo pitanja nas vraća na Ukrajinu. Treba omogućiti vojni poraz ruskih snaga i razrešenje ovog sukoba u skladu sa međunarodnim pravom. Kineski lideri možda jesu poklonici iskrivljene verzije marksizma iz 19. veka koja predviđa njihovu neizbežnu svetsku dominaciju, ali su istovremeno i školovani mašinski inženjeri. Jedna praktična demonstracija uzaludnosti vojne agresije vredna je hiljadu argumenata.

The New European, 29.03.2023.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 14.04.2023.