Deca članica ”Pusi rajot” majke viđaju u zatvoru

Ovo je bila teška godina za Nadeždu Tolokonikovu i Mariju Aljehinu, članice grupe ”Pusi rajot”.

Njih dve su od 17. avgusta prošle godine na odsluženju dvogodišnje kazne u jednom od najstrožih ruskih zatvora nakon presude zbog ”pank molitve” u jednoj moskovskoj crkvi, pesme usmerene protiv ruskog predsednika Vladimira Putina.

Osim uobičajenih ograničenja u zatvorskom životu, članice feminističke pank grupe ”Pusi rajot” suočile su se sa neumoljivim zatvorskim ukorima, boravkom u samici, štrajkovima glađu, odbijanjem sudskih žalbi – što je sve produbilo nezadovoljstvo međunarodne javnosti koja takvu praksu  a takođe im se odbijaju i sudske žalbe, što produbljuje nezadovoljstvo ljudi širom sveta koji takvu praksu osuđuju kao nesrazmernan odgovor Kremlja.

Protekla godina je bila ništa manje mučna za njihovu decu – petogodišnju Geru, ćerku Nadežde Tolokonikove i šestogodišnjeg Filipa, koji je sin Marije Aljehine.

Rođaci Filipa i Gere kažu da im njihove majke beskrajno nedostaju i da se još uvek bore sa činjenicom da njihove majke služe kaznu u jednom od zatvora sa najvišim nivoom bezbednosti.

Nikita Demidov, otac malog Filipa, izjavio je za Radio Slobodna Evropa da je odlučio da ne krije istinu od svog sina nakon što je Marija Aljehina, uhapšena u martu 2012. godine.

”Dobio sam mnoštvo raznih saveta od rođaka koji inače nemaju naviku da pričaju otvoreno pred decom. Ali ja sam ipak objasnio Filipu da je njegova mama u zatvoru jer je glasno pevala u Crkvi Svetog Spasitelja, što se nekim ljudima, koji su tamo bili, nije baš svidelo.”

Jake emocije

Prema rečima Demidova, koji živi sa Filipom i majkom Aljehine (Filipovom bakom) u njenom stanu u Moskvi, Filip je nakon ovakvog objašnjenja retko postavljao pitanja.

”Možda se zatvorio u sebe”, kaže Demidov.

Prošlo je nekoliko nedelja pre nego što su Aljehini dozvolili da vidi svoju porodicu dok je bila u pritvoru pre suđenja. Da bi njena patnja bila još veća, istražioci zaduženi za slučaj u više navrata su pretili da će joj oduzeti Filipa i smestiti ga u sirotište.

Marija Aljehina sa sinom Filipom(photo from grani.ru)

Prva poseta u zatvoru, tokom koje su mogli da se vide samo preko zatvorskog stakla, bila je vrlo emotivna.

”On je bio preplašen, kao i Maša (Marija) takođe,” kaže Demidov. “Prvih 30 minuta čak nisu mogli ni da progovore. Maša je počela da plače i skretala je pogled. Njoj je na početku bilo jako teško da priča ili čak da piše o Filji (Filipu). Kada sam je pitao zbog čega, objasnila mi je da joj je to jednostavno bilo i suviše teško.”

Otkako je prošlog avgusta Aljehina i formalno osuđena, njenoj porodici bilo je tek nekoliko puta dozvoljeno da je poseti i ostane sa njom u zatvoru na tri dana.

Duže posete i ponovno omogućavanje fizičkog kontakta doprineli su tome da Aljehina i Filip konačno nastave tamo gde su stali nakon njenog pritvaranja.

Ova dvadesetpetogodišnjakinja, koja trenutno služi kaznu u zatvoru blizu Nižnjeg Novgoroda, 400 kilometara udaljenom od Moskve, u poslednjih godinu dana, koliko god je moguće, prati Filipov napredak.

Često zove Demidova i šalje mu pisma kako bi bila u toku o Filipovom napretku u školi i na treninzima, kako mu ide na časovima umetnosti koje pohađa, kao i oko rešavanja njegovih povremenih zdravstvenih problema.

Ipak, svaka zatvorska poseta podseća Demidova koliko njegov sin i dalje čezne za svojom majkom.

”Kada smo je prvi put posetili bio sam iznenađen koliko je bio pun energije. Dugo ga nisam video takvog. Trčao je hodnikom gore-dole, igrao fudbal, vikao. Bilo je nemoguće zaustaviti ga. Snagu mu je dalo to što je video svoju majku. Ona mu je mnogo nedostajala.”

Život preokrenut naglavačke

Prošlog meseca sud je odbio zahtev Aljehine za odlaganje kazne kako bi mogla da brine o Filipu. Sličan pokušaj Tolokonikove bio je odbačen na sudu.

Takođe, život male Gere preokrenuo se otkako je njena mama u zatvoru.

Dvadesettrogodišnja Tolokonikova svoju kaznu služi u udaljenoj Mordoviji, koja je udaljena 500 kilometara od Moskve, u zatvoru koji je bio poznat kao jedan od najdrakonskijih zatvora u bivšem Sovjetskom Savezu.

Gera je 4. marta drugi put za redom proslavila rođendan bez svoje majke.

Za razliku od Filipa, Gera lako razgovara na temu da joj je majka u zatvoru, možda kao rezultat uvlačenja u aktivnu medijsku kampanju za oslobađanje žena iz zatvora koju vodi njen otac, Pjotr Verzilov.

Prema Verzilovu, njegova ćerka predložila je bezbroj planova za bekstvo kako bi se oslobodila njena mama.

”Za jedno petogodišnje dete koje gleda crtaće i čita bajke, ova situacija zapravo baš predstavlja tipičnu bajku. Tu je zli protivnik sa svojim drugarima, i oni pokušavaju da pobede ono što je dobro. Taj zloća je stavio mamu u zatvor i Gera sada mora da smisli kako da je spasi. Tako ona razume ono što joj se dešava.”

Verzilov objašnjava da Nađi (Nadeždi) mnogo teže pada odvojenost od svoje ćerke.

”Mesto na kome živim okruženo je gustom visokom ogradom sa bodljikavom žicom. Uskoro ćeš moći da dođeš u moju tvrđavu i posetiš me,” napisala je januara Tolokonikova u jednom od pisama pre zatvorske posete.

”Dozvoliće nam da sedimo zajedno u jednoj sobi i razgovaramo. Nakon toga će me odvesti. Ali sve je to u redu. Posle ćemo morati da sačekamo neko vreme, i onda će me pustiti da se vratim kući zauvek.”

Tolokonikova bi, kao i Aljehina, trebalo da bude oslobođena 3. marta što će, ako sve bude u redu, biti baš na vreme kada mala Gera bude proslavljala svoj rođendan.