Da li pritisak EU na Mađarsku počinje da deluje?

Povezani članci

• Amazonska prašuma mogla bi postati savana
• Nova knjiga otkrića o Trumpu: Enfant terrible
• Francuski matičari moraju vjenčavati homoseksualce
• Pariški terorista Abdeslam pred istražiocima
• EU ne želi čvrstu granicu u Irskoj
• Dvadeset osoba ubijeno i pedesetak ranjeno u trgovačkom centru u Najrobiju

foto: reuters

Evropska komisija je 18. septembra predložila suspenziju 7,5 milijardi evra iz budžeta Evropske unije (EU) namenjenih Mađarskoj, kao odgovor na, kako Unija smatra, loše stanje ljudskih prava i vladavine prava u toj zemlji. Taj potez je samo poslednja paljba u višegodišnjoj borbi Brisela i Budimpešte koja ne pokazuje znake posustajanja, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Uprkos predlogu Komisije, ništa nije odlučeno i Budimpešta bi mogla na kraju da vidi taj novac.

Evropska komisija je ostavila širom otvorena vrata za kompromis: priznala je da je vlada, koju predvodi desničarska stranka Fides, obećala ozbiljne reforme i, u nekim slučajevima, letos pripremila zakone kako bi odgovorila na neke od zabrinutosti EU u vezi s korupcijom i manjkavostima u mađarskom sistemu javnih nabavki.

Ako se do kraja ove godine ostvari veći napredak u tim oblastima, novac bi ipak mogao da stigne.

Tri glavna aspekta ove sage su međusobno povezana. Prvo, pretnja da će pogoditi Mađarsku tamo gde je to najbolnije – finansijski – mogao bi biti najefikasniji način da EU nagovori Budimpeštu na promenu.

Drugo, Mađarska, koja već oseća ekonomske efekte onoga što će verovatno biti duga, hladna zima, možda pokušava da se ponovo približi EU.

I treće, mada je Mađarska možda saterana u ćošak, i dalje postoje velike šanse da će njena vlada uspeti da se izvuče, zadržavajući najveći deo finansijskih prihoda.

“Uredba o uslovljenosti”, mehanizam koji može da se primenjuje od 2021. godine, dozvoljava Komisiji da predloži smanjenja za budžete članica EU ako smatra da postoji sistemski rizik u pogledu toga kako se troši novac.

Nisu sve članice EU bile zadovoljne ovim novim mehanizmom kada je dogovoren u leto 2020. tokom pregovora o tome kako podeliti budžet EU od 1.800 milijardi evra za period 2021-27. Mađarska i Poljska su čak osporile njegovu legalnost pred Evropskim sudom pravde sa sedištem u Luksemburgu, ali su izgubile taj spor.

Te porođajne muke su značile da je mehanizam donekle ograničen. Evropska komisija ne može jednostavno da cilja sredstva namenjena nekoj zemlji i ukaže na ono za šta veruje da predstavlja višedecenijsko podrivanje vladavine prava. Ona mora konkretno da dokaže da sporne manjkavosti direktno utiču na to kako su potrošena određena sredstva EU.

Ispitivanje mađarskog sistema javnih nabavki, obično putem revizije, očigledno je bio prvi korak, posebno s raširenim izveštajima o zloupotrebi javnih sredstava za bogaćenje ličnosti bliskih desničarskom nacionalističkom premijeru Viktoru Orbanu.

Jedna zapanjujuća statistika na koju je Brisel ukazao jeste da je u 50 odsto svih ugovora o javnim nabavkama u Mađarskoj koji uključuju novac EU, postojao samo jedan ponuđač. U svih ostalih 26 zemalja članica EU taj procenata je bio 15 odsto ili manje.

Stoga nije bilo iznenađenje kada je Komisija u aprilu prvi put pokrenula mehanizam protiv Mađarske. Mada su brojne poruke poslate na relaciji između Brisela i Budimpešte, Mađarska nije mogla da učini dovoljno da ublaži strahove Komisije.

Evropska komisija je 18. septembra predložila suspenziju 65 odsto budžetskih obaveza za tri operativna programa u okviru politike EU. Sredstva iz programa koji se tiču ekološke i energetske efikasnosti, integrisanog transporta i regionalnog razvoja iznose 7,5 milijardi evra. To možda zvuči mnogo, ali ako se uzme u obzir da bi Budimpešta i dalje mogla da dobije do 50 milijardi evra iz EU u narednih sedam godina, to onda ne deluje toliko mnogo.

To što se čini da je Mađarska spremna da rizikuje da izgubi oko petinu njoj namenjenih fondova EU mnogima će delovati smešno, posebno Evropskom parlamentu koji je prošle nedelje velikom većinom usvojio rezoluciju kojom se ta zemlja naziva “hibridnim režimom izborne autokratije”, uz kritike nezavisnost njenog pravosuđa i slobode njenih medija. Rezolucija je, međutim, neobavezujuća, a parlament se ne pita o fondovima EU.

Ipak, postoji alternativno tumačenje prema kojem Mađarska ne ide nužno svojim putem. Čini se da se nešto dešava u Budimpešti.

Evropska komisija je predložila da Mađarska preduzme 17 konkretnih mera kako bi obezbedila fondove EU, uključujući osnivanje radne grupe za borbu protiv korupcije, primenu sistematskog korišćenja istraživanja podataka u javnim nabavkama, poboljšanje imovinskih deklaracija, modifikaciju Krivičnog zakona da dozvoliti sudsko preispitivanje odluka tužilaštva, i, što je najvažnije, osnivanje nezavisnog organa sa širokim ovlašćenjima da nadgleda sve te korake.

Mađarska je do sada počela da radi na nekim od tih mera ili obećala da će ih sprovesti, što je bilo nezamislivo početkom 2022. Čak je i Evropska komisija priznala da u Budimpešti poslednjih nekoliko meseci postoji sve više dobre volje u tom pogledu.

Bez obzira na pravu nameru Budimpešte, jedan od ključnih aspekata uredbe o uslovljenosti jeste da ona ne dozvoljava razvlačenje unedogled. Jednom kada se pokrene, konačna odluka mora biti doneta u roku od devet meseci i, ako je potrebno, mehanizam se može opet pokrenuti.

Sada je ključni datum 19. novembar, kada će Evropska komisija proceniti koliki je napredak ostvarila Mađarska. Zatim je na Savetu Evropske unije, koji ima moć da izmeni, odobri ili stavi veto na predloge Komisija, i na 26 drugih članica EU da donesu odluku putem glasanja kvalifikovanom većinom. Kao i mnoge druge stvari u Briselu, sve će doći na svoje mesto pred Božić.

Na koju će stranu prevagnuti Mađarska u velikoj meri zavisi od dve stvari: od stanja ekonomije i stanja rata u Ukrajini. S galopirajućom inflacijom, nestabilnom forintom i ogromnim računima za energiju koji se gomilaju, vlada zasigurno oseća pritisak. Orbanu je potreban svaki evrocent koji može da dobije.

I dok Rusija zadobija udarac za udarcem u svom posrnulom ratu s Ukrajinom, a EU postaje sve sumnjičavija u pogledu kineskog ekonomskog prisustva u Evropi, Orbanov manevarski prostor mogao bi biti smanjen.

Kao što mi je nedavno ukazao jedan diplomata EU, koji je želeo da ostane anoniman, “Ovo je možda, samo možda, početak Orbanovog puta u Kanosu”, što je referenca na ponižavajuće pokoravanje cara Svetog rimskog carstva Hajnriha IV papi Grguru VII. 1077. Da bi poništio ekskomunikaciju iz crkve, Hajnrih je morao da ide kroz Alpe, a zatim da kleči tri dana u mećavi na kapiji italijanskog zamka Kanosa.

RSE