Brexit – odluka građana

Povezani članci

• Zašto se od istraživača holokausta u Poljskoj traži izvinjenje?
• Tužna sudbina Afganistana
• Islamska država preuzela odgovornost za napad u Bejrutu u kojem su poginule 43 osobe
• S onu strane crno-bijelog
• Orbanovi novi predlozi zakona udarac koji opozicija nije očekivala
• Reporteri bez granica kažu da su 34 novinara ubijena u ratu Hamasa i Izraela

Boris Džonson i konzervativci prete da će za 6 nedelja strovaliti našu zemlju u provaliju. On za to nema mandat i veći deo javnosti mu se protivi. Otkad je u julu postao premijer, Džonson je poražen na svakom glasanju u parlamentu. Njegovi nedemokratski manevri, odluka da zatvori parlament i izbegne odgovornost, sada su stigli do vrhovnog suda. Njegova poseta Luksemburgu prošlog ponedeljka bilo je samo još jedno poniženje. Premijer je tamo otišao bez plana i predloga, i izbegao je sva pitanja.

Pre tri godine Džonson je podržao brexit jer je mislio da će to pogurati njegovu političku karijeru – za svaki slučaj je napisao jedan članak u prilog ostanku i jedan koji podržava izlazak. Sad navija za izlazak bez dogovora, jer misli da će mu to doneti političku korist – da će tako povratiti glasove koji su se odlili u partiju Brexit i da će zadržati lojalnost ekstremnih brexitera među torijevcima. Za to vreme se pretvara da vredno radi na dogovoru sa Evropom.

Džonsonove manipulacije nisu ništa novo. Tereza Mej je pristala na kontradiktorne uslove da bi sprečila raspad Konzervativne partije, dok je Dejvid Kameron raspisao referendum pre svega da bi anulirao pretnje desničarskog Ukipa.

Za ovih par godina, brexit saga je bila litanija torijevskih neuspeha, iako je svaki njihov premijer stavljao lične i partijske interese iznad interesa građana i naše zemlje. Sada nam preti opasnost da sledećeg meseca izletimo iz EU bez dogovora, samo da bi Džonson zadržao posao. Od Amber Rad, koja je dala ostavku na mesto u njegovom kabinetu, saznali smo da se u postizanje dogovora sa EU ulaže malo napora – zapravo, teško je uočiti bilo kakav znak stvarnog truda. Bila je to potvrda nezvaničnih priča o tome da su premijerovi pregovori „privid“ i da je izlazak bez dogovora njegov pravi cilj.

Uprkos njegovom protivljenju, parlament je izdjestvovao objavu poverljivih dokumenata takozvane operacije Čarobna ševa,¹ u kojima se postavljaju okviri pripreme administracije za izlazak bez dogovora. U vladinoj analizi utvrđeno je da će Ujedinjeno Kraljevstvo biti izloženo riziku nestašica hrane i lekova, te haosa u glavnim lukama. Takođe je otkriveno da su ministri svesno obmanjivali javnost. Rekli su nam da neće biti nestašica hrane i lekova, dok su njihovi interni izveštaji pokazali da će ih biti.

Operacija Čarobna ševa je podigla uloge. Džonsonov nerazuman brexit bez dogovora je pretnja za radna mesta i životni standard, a uticao bi i na rast cena hrane. Takođe bi otvorio put jednostranom trgovinskom sporazumu sa Donaldom Trampom, u čije bi se pregovore ušlo sa slabije pregovaračke pozicije.

To ne bi bio brexit bez dogovora, već brexit sa Trampovim dogovorom, dok hrlimo ka dnu s pravima i zaštitama naših građana prodatim američkim korporacijama.

Odsustvo dogovora nije nikakav „čisti rez“, kako to neki zamišljaju, posle koga ćemo samo produžiti dalje. To bi u stvari bio početak nove ere konfuzije i usporavanja, sa čitavim nizom novih sporazuma sa EU koje treba ispregovarati – ali ovoga puta u atmosferi rastuće nezaposlenosti, osiromašenja i iseljenja čitavih industrija iz zemlje.

Laburistička stranka će učiniti sve što je potrebno da zaustavi kobni izlazak bez dogovora i da spreči posledični haos, poremećaje i gubitke radnih mesta – a posebno ozbiljnu pretnju koju bi takav epilog predstavljao za mirovni proces u Severnoj Irskoj. Zato smo u saradnji sa drugim partijama u parlamentu radili na donošenju zakona koji bi sprečio nebezbedni izlazak iz EU krajem oktobra.

Kada jednom izlazak bez dogovora bude uklonjen sa dnevnog reda, a premijer prinuđen da se pridržava zakona, biće nam potrebni opšti izbori kako bismo se otarasili Džonsonove torijevske vlade. Na tim izborima će se odlučivati o mnogo važnijim pitanjima od brexita. Biće to izbor između laburističke vlade s jedne strane, koja će bogatstvo i vlast predati u ruke većine, a sa druge Džonsonovih konzervativaca rođenih da vladaju koji će brinuti za privilegovanu nekolicinu. Biće to izbor za one koji će zaista okončati javnu štednju i doneti promene koje su Britaniji potrebne, koji će investirati u svaki region i svaku naciju naše zemlje, koji će obnoviti javne službe, zajednice i industriju.

Britanski narod zaslužuje priliku da se izjasni na opštim izborima. Samo će laburistička vlada zaustaviti krizu izazvanu brexitom, vraćajući odluku o tome građanima. Mi ćemo im dati završnu reč u izboru između verodostojne ponude za izlazak ili ostanak u EU.

Laburistička vlada bi obezbedila razuman dogovor, zasnovan na uslovima za koje se već dugo zalažemo, uključujući novu carinsku uniju sa EU, blisku povezanost na jedinstvenom tržištu i garancije radničkih prava i ekološke zaštite. Zatim bismo takav dogovor stavili na javno glasanje naspram ostanka. Obavezaću se da kao laburistički premijer sprovedem ono što građani odluče.

Mi smo jedina stranka spremna da važne odluke zaista prepusti građanima Britanije. Džonson želi da izađemo iz EU bez dogovora. Tome se protive biznis, industrija, sindikati i veći deo javnosti – pa čak i suorganizator kampanje za izlazak, Majkl Gav, koji je početkom ove godine rekao: „Nismo glasali za izlazak bez dogovora.“

Sada liberalni demokrati žele da poslanici preokrenu rezultat referenduma opozivom Člana 50 kroz parlamentarnu manipulaciju. Naprosto je nedemokratski pogaziti odluku većine glasača bez njihovog ponovnog izjašnjavanja.

Laburisti su jedina partija odlučna da okupi građane i prepusti im konačnu reč. Samo glas za laburiste će omogućiti glasanje o brexitu. Samo će laburistička vlada vratiti moć građanima. Zaustavimo brexit bez dogovora – a onda neka građani odluče.

The Guardian

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net