Boris Johnson u slučaju Skripal
Faktor nesigurnosti

Povezani članci

• Velika Britanija povlači trupe iz Afganistana
• Raste broj uhapšenih imigranata u Trumpovom mandatu
• Aktivizam iranske nobelovke i iza rešetaka
• Fatah i Hamas potpisali sporazum o pomirenju
• Zatvara se kompanija Cambridge Analytica
• Od smrtne kazne Mušarafu do poništavanja presude

Foto: Reuters

Uredio: Ešref Zaimbegović

Je li Boris Johnson lagao u slučaju otrovanog bivšeg agenta Skripala? Britanski ministar vanjskih poslova mora dopustiti neugodna pitanja – i dovodi opet vlastitu vladu u nevolju.

Napad otrovom na bivšeg ruskog agenta Sergeja Skripala u Salisberiju, to je gorka ironija ovoga brutalnog čina, dosada je pomogao Londonu. Odjednom nisu vijestima više dominirali razgovori o Brexitu i svađe u kabinetu. Brzo je nađen krivac: Rusija. I brzo su EU zemlje privučene na vlastitu stranu – nađen je zajednički protivnik.

Za britansku vladu ova samorazumljivost je problem – prije svega za Borisa Johnsona. Ministar vanjskih poslova spada među one koji Moskvu u slučaju Skripal najžešće napadaju. Na pitanje o porijeklu gasa Johnson je nedavno u jednom intervjuu za „Deutsche Welle“ odgovorio da eksperti iz Porton Downa nemaju „nikakve sumnje“.

Osim toga u srijedu je ruska ambasada u Londonu na Twitteru sa zadovoljstvom ukazala na činjenicu da je britansko ministarstvo inostranih poslova jedan tweet od 22. marta u međuvremenu izbrisala. U njemu je također stajalo da je istraživačka stanica „jasno utvrdila da je to bio bojni otrov koji je proizveden u Rusiji“.

Za Moskvu je stvar jasna: Johnson je lagao i njegovi ljudi sada pokušavaju izbrisati tragove. I na ostrvu je ministar izložen žestokoj kritici. Šef Labour partije Jermy Corbyn tvrdi da Johnson sada ispada glup. Udaljio se suviše od informacija sa kojima je raspolagao. Corbynsova partijska kolegica Diane Abbot kritikovala je da je Johnsona očigledno javnost „doveo u zabludu“.

Jedan govornik ministarstva inostranih poslova pokušao je odmah da stvar nekako popravi. Rekao je da je u realnom vremenu twittovano o govoru britanskog ambasadora u Rusiji. Jedna poruka je bila kraćena i „nije tačno odgovarala“ izjavi diplomate. I za Johnsonov intervju za Deutsche Welle ministarstvo smatra: sve je to nesporazum.

Je li to tako?

Reporterka Deutsche Welle pitala je Johnsona sredinom marta kako je Velika Britanija tako brzo mogla utvrditi da otrov „Noviček“ potiče iz Rusije. Ministar je u prvom momentu oklijevao.

Onda je Johnson rekao: „Kada pogledam dokaze, ja mislim, ljudi iz Porton Downa, laboratorija,“

Novinarka ga je prekinula: „Dakle imaju probe?“

„Imaju“, odgovorio je Johnson. „Bili su apsolutno kategorični i ja sam lično pitao tipa, rekao sam: ‘Jesi li siguran?’. I on je kazao da nema sumnje.”

Ministarstvo vanjskih poslova to predstavlja sada tako kao da je Johnson mislio nešto drugo – naime samo da su istraživači potvrdili da je Noviček upotrebljen kao otrov.

Sigurno je da niko ne može isključiti da se dva čovjek jednostavno ne razumiju. I objašnjenje za izbrisani tweet nije potpuno bez osnove. Prema zvaničnom protokolu govora o kome je izvješavao „Guardian“ ambasador je stvarno rekao nešto drugo: Istraživači su „jasno utvrdili da je to bilo vojno hemijsko oružje, jedno iz reda Noviček, jedan nervni otrov koji se proizvodio u Rusiji.“

To su govorne suptilnosti koje možda spriječavaju da se Johnson i njegovo ministarstvo utjeraju u laž. Međutim to ne rješava osnovni problem Tori političara.

Uz sve informacije koje u istrazi ovaj događaj stvarno vode ka Moskvi: britanska vlada do danas nema nikakve čvrste dokaze za to. Zbog toga je trebalo biti suzdržan sve dok se nije sigurno. Trebalo je pokazati diplomatsku senzibilnost – posebno u vremenu kada su odnosi Zapada sa Rusijom svakako zategnuti. Međutim London radi suprotno, prije svih Johnson.

U svome uobičajenom maniru ministar je samo nekoliko dana nakon napada požurio da kaže da je ruski predsjednik Vladimir Putin „najvjerovatnije“ osobno dao nalog za upotrebu otrova. Dokazi za to ne postoje. Samo zbog ove agresivnosti London se sada mora bojati za svoju vjerodostojnost.

Skandali i pogrešni koraci

Ovo nije prvi puta da šef britanske diplomatije dovodi vlastitu vladu u nevolju. Jednu Britanku uhapšenu u Iranu izložio je dodatnoj opasnosti kada je primjetio da je ona tamošnje ljude učila novinarstvu – što je suprotno zvaničnoj liniji odbrane.

Johnson se trenutno može osvrnuti na značajan niz skandala i pogrešnih koraka. Mnogi vide u njegovim nastupima, kao političkog nespretnjakovića koji ima jasne stavove, takođe kalkulaciju. Međutim jesu li to prave pretpostavke za ministarstvo inostranih poslova?

Tu bi Theresa May mogla biti u nedoumici. Johnson važi kao jedan od njenih velikih suparnika u vlastitoj partiji. Međutim izbaciti ga ne može tako lako, to bi poremetilo dobro uravnotežene odnose snaga u vladi između protivnika i zagovornika Brexita.

Međutim postupci Johnsona u slučaju Skripal mogli bi imati teške posljedice. Britanski „Times“ izvještava već o sumnjama u teško okupljenoj alijansi. Potpredsjednik njemačke CDU partije Armin Laschet napisao je tweet: „Ako se skoro sve NATO države prisiljavaju na solidarnost zar tada ne bi trebali imati sigurne dokaze?“

spiegel.de